Nova drama Sajmona Kertisa, koja se dešava u sudnici, nosi naziv „Žena u zlatnom“ i bavi se jezivom istorijom Holokausta kroz istinitu priču o Mariji Altman, američkoj izbeglici jevrejskog porekla, iz Beča. Pre 15 godina ona je tužila autrijsku vladu kako bi povratila porodičnu sliku, Žena u zlatnom, koju su nacisti zaplenili tokom Drugog svetskog rata. Marija Altman unajmnjuje porodičnog prijatelja Rendola Šenberga, da podnese tužbu protiv austrijske vlade kako bi povratila sliku.
Reditelj Sajmon Kertis prožima savremenu dramu u sudnici porodičnom istorijom Marije Altman.
Služeći se tememom kao što je poreklo umetničkog dela, Kertis se bavi mnogo većim pitanjem – potrebom žrtava da pravda bude zadovoljena, čak i decenijama posle zločina.
„Dvadeset prvi vek je trenutno veoma komplikovano i nestabilno mesto. Veoma je važno da se setimo nekih od lekcija i nekih strašnih grešaka koje su napravljene u 20. veku”.
Kertis kaže da je posvetio izuzetnu pažnju kako bi precizno opisao scene progona austrijskih Jevreja pred početak Drugog svetskog rata.
Dobitnica Oskara Helen Miren tumači prefinjenu i vatrenu osamdesetogodišnjakinju Mariju Altman. Rajan Rejnolds igra Rendola Šenberga, neiskusnog advokata, koji preuzima slučaj, dovodi ga do američkog Vrhovnog suda i dobija parnicu.
Danas je Šenberg predsednik Holokaust muzeja u Los Anđelesu. I dalje se trudi da povrati umetnička dela ukradena jevrejskim porodicama.
“Posle rata, ljudi se nisu koncentrisali na materijalne stvari. Bilo je važno obnoviti živote, pronaći bližnje, otkriti šta se desilo s njima, tako da mislim da je bilo potrebno vremena da se te druge stvari reše, pa tek onda da se ljudi usredsrede na na ponešto što bi još mogli da povrate, a umetnička dela su, i sedam decenija kasnije, jedna od stvari povodom kojih možemo učinimo nešto”.
Slika Gustava Klimta „Žena u zlatnom“ danas je izložena u njujorškoj „Noje Galeri“. Jevrejski filantrop Ronald Loder kupio je portret od Marije Altman još 2001. za sumu od 135 miliona dolara.
Kustoskinja galerije Dženis Stegs kaže da su – otkad je film počeo da se prikazuje – hiljade ljudi došle da vide sliku uživo.
“Klimt je radio četiri godine na ovoj slici, tako da zaista morate da je vidite uživo kako biste mogli da zaista cenite genijalnost vizije koju je da napravi ovu svetovnu ikonu, kako je mnogi nazivaju".
A više se ni ne zove „Žena u zlatnom“. Od kada je Marija Altman dobila spor, ime njene tetke, koje su nacisti prethodno izbrisali – vraćeno je na sliku, koja sada nosi ime „Adela Bloh-Bauer“.
Film Sajmona Kertisa pobrinuće se da i nove generacije znaju njeno ime.