Neposredno posle pobede nad najboljim dublom sveta Bobom i Majkom Brajanom, dvojica tenisera govorila za Glas Amerike
Prošlog vikenda teniska reprezentacija Srbije plasirala se u polufinale Dejvis kupa, pobedivši u Bojsiju, u američkoj saveznoj državi Ajdaho selekciju SAD. Kao što se i očekivalo, dva od neophodna tri poena Srbiji doneo je najbolji teniser sveta Novak Đoković, bez obzira na - kako se ispostavilo – lakšu povredu članka poslednjeg dana. Međutim, junaci trijumfa svakako su bili Nenad Zimonjić i Ilija Bozoljac, koji su u igri parova priredili senzaciju i pobedili možda najbolji dubl svih vremena – braću Boba i Majka Brajana. Posle sjajne pobede, Zimonjić i Bozoljac su ya Glas Amerike prokomentarisali pobedu nad braćom Brajan, ali i svoje planove u nastavku sezone.
Nenad Zimonjić je bio prvi na svetskoj rang-listi dubl igrača, osvajao gren slemove, završne turnire sezone, pobeđivao braću Brajan sa različitim partnerima, ali trijumf nad američkim blizancima u Bojsiju smatra možda i najvećim u karijeri.
“Imao sam pored sebe igrača koji je jako opasan, dobro može da servira, ume da pogodi fenomenalno ritern, da li je forhend ili bekhend, da iznenadi svakog s druge strane mreže, ali opet na sa tolikim iskustvom u dublu, on se nalazio na terenu sa trojicom igrača koji su bili prvi na svetu, koji su svašta osvajali i sigurno je bio pod velikim pritiskom, a opet isto tako je bio veliki pritisak na meni, jer znam da nisam imao toliku pomoć koliku bih imao od nekog iskusnijeg igrača, recimo da sam igrao sa Nestorom, gde pomažemo jedan drugom kod naših servisa, ili uopste posle riterna... tako da iz tog razloga ova pobeda je možda i najveća u mojoj karijeri protiv takvog tima”.
Zimonjićev mlađi kolega Ilija Bozoljac, iako mesecima nije igrao dubl, konstantno je držao visok nivo i bio koncentrisan i stabilan u ključnim trenucima.
“Mislim da smo sva četvorica danas bili junaci, pre svega što smo odigrali tako fenomenalan meč. Nenad i ja smo izašli kao pobednici i mislim da nam je ovo jedan od najboljih mečeva u karijeri, meni sigurno za Dejvis kup, takođe i njemu i presrećan sam zbog toga što smo Srbiji doneli drugi bod”.
Bez obzira na izvanrednu partiju u tandem sa Zimonjićem, Bozoljac, koji kaže da u principu voli da igra dubl, veruje da će mu ova pobeda doneti koristi u predstojećim singl mečevima, pre svega zbog samopouzdanja.
Zimonjić, koji od skoro ponovo nema stalnog partnera, pošto su on I Šveđanin Linsted sporazumno raskinuli saradnju, predstojeću sezonu na šljaci igraće u paru sa Žilijenom Benetoom. Iako bi – kako kaže – bilo idealno da nađe partenra koji igra samo dubl, Zimonjić kaže da mu je Francuz – koji nastupa I u pojedinačnoj I u konkurenciji parova, trenutno najbolja opcija.
“Videćemo kako ćemo funkcionisati, ako se pokaže dobro možda ću nastaviti s njim, ako se ne pokaže, videću ko je još na raspolaganju, jer mnogi su zauzeti. Nije sigurno laka situacija, dobro je što sam zadovoljan kako igram, u kakvoj sam formi i kako se fizički osećam, opet veliku zaslugu ima ima moj kondicioni trener Vlade Kaplarević za to i mislim da je i ovo danas veliki znak za naš dvojicu baš da dobro radimo, da ide sve kako treba i da treba da verujem da će se vratiti trenuci kao kada sam bio prvi na svetu”.
Trenutno 334. na svetskoj rang-listi, Bozoljac je pre šest godina bio na pragu prvih 100, pre tri godine izgubio od Federera u tesnom meču u drugom kolu Vimbldona u četiri seta. Sada ima novi tim oko sebe, i veruje da će uz dobar rad i manje pehova s povredama uspeti da se vrati.
“Znate kako, ljudi vide samo ono što je lepo, niko ne zna da sam za taj meč s Federerom morao da popijem pet nekih tableta protiv bolova, zato štio sam imao određene stvari, probleme s leđima, s ručnim zglobom... Mene su konstantno pratile povrede i moje telo nije uspevalo da izdrži napor koji zahteva tenis, odnosno da u kontinuitetu odigram jednu godinu sto posto”.
Bozoljac ističe da mu je glavni cilj u nastavku sezone da bude zdrav i da odigra što više mečeva i turnira.
“Nemam još uvek neki cilj izražen u brojkama, koji renking bih želeo da budem, jer ako budem igrao na nivou na kojem mislim da mogu da igram, kao što sam između ostalog odigrao i danas, i ako budem igrao tako cele godine, mislim da mogu da uđem u sam svetski vrh”.
Karakterističan stil igre, i forhend i bekhend koji igra i sa jednom i sa dve ruke, nešto su što odvaja Bozoljca od ostalih profesionalnih tenisera.
“Do toga je došlo zato što sam počeo da igram tenis kada sam bio jako jako mali i zato što sam na neki način malo levoruk, malo desnoruk i nikada nisam mogao skroz da se opredelim za jednu ruku. Ali pokušavam da što više pustim jednu ruku na forhendu, mislim da sam danas odreternirao pet-šest puta jako dobro jednoručnim forhendom, takođe trudim se da jednostavno spektar svojih udaraca proširim i mislim da će mi to pomoći u karijeri ubuduće”.
Nenad Zimonjić je bio prvi na svetskoj rang-listi dubl igrača, osvajao gren slemove, završne turnire sezone, pobeđivao braću Brajan sa različitim partnerima, ali trijumf nad američkim blizancima u Bojsiju smatra možda i najvećim u karijeri.
“Imao sam pored sebe igrača koji je jako opasan, dobro može da servira, ume da pogodi fenomenalno ritern, da li je forhend ili bekhend, da iznenadi svakog s druge strane mreže, ali opet na sa tolikim iskustvom u dublu, on se nalazio na terenu sa trojicom igrača koji su bili prvi na svetu, koji su svašta osvajali i sigurno je bio pod velikim pritiskom, a opet isto tako je bio veliki pritisak na meni, jer znam da nisam imao toliku pomoć koliku bih imao od nekog iskusnijeg igrača, recimo da sam igrao sa Nestorom, gde pomažemo jedan drugom kod naših servisa, ili uopste posle riterna... tako da iz tog razloga ova pobeda je možda i najveća u mojoj karijeri protiv takvog tima”.
Zimonjićev mlađi kolega Ilija Bozoljac, iako mesecima nije igrao dubl, konstantno je držao visok nivo i bio koncentrisan i stabilan u ključnim trenucima.
“Mislim da smo sva četvorica danas bili junaci, pre svega što smo odigrali tako fenomenalan meč. Nenad i ja smo izašli kao pobednici i mislim da nam je ovo jedan od najboljih mečeva u karijeri, meni sigurno za Dejvis kup, takođe i njemu i presrećan sam zbog toga što smo Srbiji doneli drugi bod”.
Bez obzira na izvanrednu partiju u tandem sa Zimonjićem, Bozoljac, koji kaže da u principu voli da igra dubl, veruje da će mu ova pobeda doneti koristi u predstojećim singl mečevima, pre svega zbog samopouzdanja.
“Videćemo kako ćemo funkcionisati, ako se pokaže dobro možda ću nastaviti s njim, ako se ne pokaže, videću ko je još na raspolaganju, jer mnogi su zauzeti. Nije sigurno laka situacija, dobro je što sam zadovoljan kako igram, u kakvoj sam formi i kako se fizički osećam, opet veliku zaslugu ima ima moj kondicioni trener Vlade Kaplarević za to i mislim da je i ovo danas veliki znak za naš dvojicu baš da dobro radimo, da ide sve kako treba i da treba da verujem da će se vratiti trenuci kao kada sam bio prvi na svetu”.
Trenutno 334. na svetskoj rang-listi, Bozoljac je pre šest godina bio na pragu prvih 100, pre tri godine izgubio od Federera u tesnom meču u drugom kolu Vimbldona u četiri seta. Sada ima novi tim oko sebe, i veruje da će uz dobar rad i manje pehova s povredama uspeti da se vrati.
“Znate kako, ljudi vide samo ono što je lepo, niko ne zna da sam za taj meč s Federerom morao da popijem pet nekih tableta protiv bolova, zato štio sam imao određene stvari, probleme s leđima, s ručnim zglobom... Mene su konstantno pratile povrede i moje telo nije uspevalo da izdrži napor koji zahteva tenis, odnosno da u kontinuitetu odigram jednu godinu sto posto”.
Bozoljac ističe da mu je glavni cilj u nastavku sezone da bude zdrav i da odigra što više mečeva i turnira.
“Nemam još uvek neki cilj izražen u brojkama, koji renking bih želeo da budem, jer ako budem igrao na nivou na kojem mislim da mogu da igram, kao što sam između ostalog odigrao i danas, i ako budem igrao tako cele godine, mislim da mogu da uđem u sam svetski vrh”.
Karakterističan stil igre, i forhend i bekhend koji igra i sa jednom i sa dve ruke, nešto su što odvaja Bozoljca od ostalih profesionalnih tenisera.
“Do toga je došlo zato što sam počeo da igram tenis kada sam bio jako jako mali i zato što sam na neki način malo levoruk, malo desnoruk i nikada nisam mogao skroz da se opredelim za jednu ruku. Ali pokušavam da što više pustim jednu ruku na forhendu, mislim da sam danas odreternirao pet-šest puta jako dobro jednoručnim forhendom, takođe trudim se da jednostavno spektar svojih udaraca proširim i mislim da će mi to pomoći u karijeri ubuduće”.