Srbija još dugo neće moći da uđe u EU zbog lošeg stanja vladavine prava i zbog toga što širom regiona imamo vlastodršce i ne ispunjavamo evropske standarde, a to vide i oni koji će odlučivati o našoj sudbini, rečeno je na tribini "Aktuelni izazovi EU", koju je Evropski pokret u Srbiji organizovao u EU info centru u četvrtak.
Sa strane same EU, takozvana diferencirana integracija - različiti nivoi saradnje i integracija između različitih grupa zemalja unutar EU ili među kandidatima - postali su sastavni deo evropske integracije, a brzina napredovanja zavisiće prevasodno od unutrašnjeg faktora zemalja kandidata, ali i od same EU, rekli su učesnici.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Jovan Teokarević izjavio je da i u samoj EU postoje neslaganja oko diferencirane integracije. Kritičari tvrde da izdvajanje određenih zemalja dovodi do postojanja dve vrste ili dve lige članica, možda i više liga, i da će od "jedinstva u različitostima", što je jedan od postulata EU, nastupiti trijumf različitost, nauštrb jedinstva.
S druge strane, oni koji podržavaju taj pristup smatraju da je on neophodan, pošto se broj članica EU izuzetno povećao - u poslednjih 14 godina skoro polovina članica je nova.
"To komplikuje proces donošenja i sprovođenja odluka", kaže Teokarević.
Srbija je, prema njegovim rečima, posle ambiciozne i optimistične strategije proširenja iz februara dobila "više hladnih tuševa", uključujući i nedavnu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da neće biti proširenja dok se EU ne reformiše iznutra.
Tribina "Aktuelni izazovi EU"
Postoje, objasnio je, dve škole mišljenja:
"Prema jednoj, od punopravnog članstva nema ništa, no ako bi nam se sada saopštilo da nema ništa od punopravnog članstva, to bi delovalo destimulisuće i dovelo bi ceo region u stanje u kom se nalazi Turska - samoizolacije i odugovlačenja.
Druga škola mišljenja, kaže da se ne treba libiti i unapred odbijati bilo kakvu ponudu u okviru EU koja bi išla u više brzina, jer ulazak i pripadanje čak i tom najširem krugu takođe predstavlja dobitak koji treba iskoristiti", objašnjava Teokarević.
Prodekan na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Miloš Erić takođe smatra da je za članstvo potreban sticaj unutrašnjeg i spoljnjeg elementa, ali da Srbija još nije spremna.
"Problem je pre svega u nama. Momenat postojanja raspoloženja za proširenje se dešava s vremena na vreme, a onda će se pitati ko je spreman", rekao je Erić.
Dubljoj integraciji EU ne idu u prilog nizak ekonomski rast kod najrazvijenijih država i ozbiljno raslojavanje i nejednakost generalno među državama, pri čemu je Srbija "najnejednakija zemlja unutar svojih granica od svih evropskih država".
"Percepcija je takva da Evropa oseća da nema kapacitet da se nosi sa prijemom balkanskih zemalja i da proširenje izgleda ozbiljnije i neprijatnije za EU nego što jeste", rekao je Erić i dodao da bi prijem svih balkanskih zemalja predstavljao rast stanovništva od svega tri odsto.
"Teško da EU nema taj kapacitet, ali je percepcija je da nema prostora za to", rekao je Erić.
Na komentare da je EU "antisrpska" i da je Srbiji teže da postane članica nego što je bilo nekim drugim zemljama, predsednik EPuS Mihailo Crnobrnja podsetio je da se i od zemalja EU traži da podignu svoje standarde, pa da se to onda očekuje i od zemalja koje bi da uđu u EU, poput Srbije.
"Moramo da budemo spremni da će u narednom periodu biti dosta posla, moramo mnogo da radimo ne samo kada su u pitanju poglavlja 23 i 24 ili odnosi s Kosovom, nego i u drugim oblastima ako želimo da budemo pravi Evropejci", izjavio je Crnobrnja.
Govoreći o posledicama Bregzita na Zapadni Balkan, zamenik predsednika EPuS Duško Lopandić je ocenio da to neće imati uticaja na politiku Velike Britanije, kada je u pitanju ovaj region, ali da će se promeniti stepen uticaja Londona na politiku EU prema Balkanu.