Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, u intervjuu za Glas Amerike, objašnjava da su napadi koji su se desili pre nekoliko dana na njega i njegovu porodicu, u stvari reakcija vlasti na različite probleme na koje su opozicione stranke ukazivale u protekla dva meseca u vreme pandemije - od izlaska najstarijih napolje u vreme pandemije, preko izlaska dece sa autizmom u vreme policijskog časa, do ekonomskih mera i hapšenja građana koji nisu bili obavešteni o samoizolaciji.
„Verovatno sve to pravi dodatnu nervozu kod Aleksandra Vučića, kao i činjenica da on zna da da svaki dan ima sve manju i manju podršku u Srbiji i da njegova kriminalna organizacija neće još dugo biti vlast, i onda se na ovaj način obračunava sa mnom“, kaže Đilas, čija je stranka SSP jedna od članica opozicionog bloka Savez za Srbiju.
U blizini stana gde žive deca Dragana Đilasa, u nedelju 3. maja uveče, grupa ljudi puštala je pogrdne pesme o njemu, što je izazvalo emotivnu reakciju ovog političara, a stotinak građana se okupilo dan kasnije u znak podrške.
Your browser doesn’t support HTML5
„Ono što ja vidim danas u Srbiji jeste da ljudi, pojedinci, građani neće da prihvate da ih neko maltretira, da im se penje na krovove zgrada, pali baklje i pušta muziku sa razglasa. U ovoj zemlji se stvari menjaju. Ali imajte u vidu medije gde je opozicija za 15 dana imala 20 sekundi na nacionalnim frekfencijama, a Vučić sam 13.919 sekundi. Bojim se samo da ćemo razmere štete koji su oni napravili Srbiji tek da vidimo, a biće enormna“, kaže Đilas.
Bezbednost pod znakom pitanja
S obzirom na ovakve poteze političkih protivnika, koliko Đilas, ali i drugi opozicioni lideri treba da povedu računa o svojoj bezbednosnoj situaciji, ali i o bezbednosti svojih porodica i ljudi koji ih okružuju? Da li preduzimaju neke mere u tom smislu?
„Meni svi živi govore da treba da se čuvam i da imam obezbeđenje i da ne treba sam da se krećem i da ne šetam kuče sam u 12 sati noću... Ja ne prihvatam da živim na taj način. To je pakao od života ako krenete tako da razmišljate. Na kraju krajeva, toliko ljudi u Srbiji su digli svoj glas i protive se ovom ludilu i imaju pretnje, pa nemaju obezbeđenje. Meni je ovde možda ugrožena bezbednost, a zamislite njima na lokalu od lokalnih kabadahija i kriminalaca, šta se tek njima tamo dešava. Jednostavno, ja sam se vratio u ovo svestan jer sam to isto imao već 2012. i 2013. godine, dok nisam otišao iz politike. Oko mene, moji prijatelji snose posledice i naravno, snosi moja porodica, to je nešto sa čim morate da računate ako hoćete da se bavite politikom u Srbiji u današnje vreme. Ja sam mislio, iskreno da vam kažem, da su ta vremena iza nas“, kaže Đilas.
Your browser doesn’t support HTML5
Postavlja se pitanje da li su posle ovakvih poteza vladajuće stranke, opozicione možda odlučile da ipak izađu na izbore, jer je situacija malo drugačija od one kada su se opredelili na bojkot.
Odluka o bojkotu ostaje
„Pogledajte gde mi živimo - u zemlji u kojoj se na epidemiju nije reagovalo kada su sve zemlje u Evropi počele da reaguju, zato što su morali da se raspišu izbori i morala je da krene predizborna kampanja. A onda danas, da bi se ti izbori održali ukida se vanredno stanje.
Znači 83 sata je trebalo da nas drže zatvorene u kućama, do juče do kada je trebalo da traje policijski čas, jer je velika opasnost. A onda danas, dok još traje vanredno stanje, oni već saopštavaju kad će biti izbori. Kako ćete na izborima da obezbedite mere, jer taj virus neće nestati koliko sam ja shvatio“, pita se Đilas.
Your browser doesn’t support HTML5
On navodi i da svi oni koji su bili ugroženi za vreme pandemije – stariji građani i hronični bolesnici mogu da se suoče sa problemom izlaska na glasačka mesta - gde do sada nije jasno koliko i kako bi građani bili zaštićeni.
„Govoriti danas o izborima - ne znam stvarno koju reč da nađem da bi vam iskreno opisao svoje stanje. Zakazivati ih u tako kratkom roku, kakvi izbori? Nema javnih okupljanja, nema mogućnosti ni za kampanju, ni za one koji hoće da izađu. Ko će da vam otvori vrata kada zvonite na stan u kampanji od vrata do vrata? To ne postoji, to je nemoguće“, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Dragan Đilas.