Desetine ljudi su poginule, a hiljade su uhapšene tokom najgorih nereda u Kazahstanu od stiganja nezavisnosti ranih devedesetih.
U najnovijem razvoju događaja uhapšen je bivši šef obaveštajnih službi Karim Masimov koji je otpušten prošle nedelje, vojska i policija su preuzele kontrolu nad ulicama, a ruske trupe su takođe prisutne u zemlji. Predsednik Kazahstana Kasim Žomart-Tokaev razgovarao je telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i konstatovano je da se situacija u zemlji "stabilizuje".
Zbog čega je Kazahstan važan?
Kazahstan se nalazi između Rusije i Kine i tri bivše sovjetske republike, i najveća je ekonomija u centralnoj Aziji. Privlačio je stotine milijari dolara stranih investicija od sticanja nezavisnosti 1991.
Strateški, povezuje tržišta Kine i južne Azije sa ruskim i evropskim, drumovima, železnicom i vodenim putevima preko Kaspijskog mora.
Kazahstan je najveći svetski prozvođač uranijuma i neredi u toj zemlji su učinili da cena skoči za 8 odsto. Kazahstan je deveti najveći izvoznik nafte na svetu i deseti svetski proizvošač uglja.
Takođe je i druga zemlja na svetu po "rudarenju" bitkoina, posle SAD.
Zašto ljudi protestuju?
Protesti su počeli nakon što je država, za Novu godinu, ukinula ograničavanje cena butana i propana - koji se nazivaju i "gorivom za siromašne" zbog niske cene.
Cene su ubrzo dvotruko skočile.
Protesti su se proširili i na opšte nezadovoljstvo zbog korupcije, socijalnih nejednakosti i loše ekonomske situacije, a sve to je dopunjeno i pandemijom.
Iako je Kazahstan najbogatija zemlja centralne Azije kada se gleda prihod po glavi stanovnika, polovina građana živi u ruralnim, često izolovanim mestima koja nemaju nikakav pristup sistemu socijalne zaštite, infrastrukturi i slično.
Prirodni resursi učinili su mali broj ljudi ekstremno bogatim, dok većina ljudi od toga nema ništa. Procenjuje se da oko milion, od 19 miliona stanovnika, živi ispod granice siromaštva.
Ne propustite: Policija: Desetine poginulih u neredima u KazahstanuKo je na vlasti u Kazahstanu?
Kasim Žomart-Tokajev, 68-godišnji karijerni diplomata, izabran je za predsednika 2019. uz obećanje da će nastaviti politiku svog prethodnika Nursultana Nazarbajeva. Mnogi su, međutim, smatrali da je Nazarbajev, koji je tri decenije bio na vlasti, zapravo i dalje povlačio sve konce iz senke.
Tokajev je iskoristio proteste da razreši Nazarbajeva sa mesta šefa moćnog Bezbednosnog saveta. Takođe je sa mesta zamenika komandanta policije smenio Samata Abiša, koji je nećak Nazarbajeva. Ćerka bivšeg predsednika, Dariga, koja je poslanica u Skupštini, često se pominjala kao potencijalna naredna predsednica.
Nazarbajev nije javno komentarisao proteste, niti se pojavljivao u javnosti otkako su izbili.
Kakva je ekonomska situacija?
Prema podacima Svetske banke, kazahstanski BDP po glavi stanovnika u 2020. bio je 9.122 dolara. Sedam godina ranije, 2013. bio je 14.000 dolara.
Vlada predsednika Tokajeva je finansijski pomagala mala i srednja preduzeća čije je poslovanje pogođeno pandemijom.
Svetska banka predviđala je rast od 3,5 odsto u 2021, 3,7 odsto ove godine i 4,8 odsto u 2023. Apelovala je na vlasti u Kazahstanu da ojačaju tržišnu konknurenciju i ograniče ulogu velkih državnih firmi, kao i da smanje socijalne nejednakosti.
Šta je sa ljudskim pravima i slobodama?
Zapadne zemlje kritikuju Kazahstan zbog autoritarnog političkog sistema, netolerancije prema različitim mišljenjima, gušenja slobode medija, neslobodnih i nepoštenih izbora.
Amnesti internešnal (AI) je saopštio da su ovonedeljni protesti rezultat "rasprostranjene represije ljudskih prava" i pozvao je na oslobađanje onih koji su zatvoreni ili su pod istragom zbog navodnih zloupotreba.
"Godinama vlasti krivično gone mirne disidente, a narod u Kazahstanu ostavljaju u stanju očaja i neizvesnosti", rekla je direktorka AI za centralu Aziju Mari Struers.