Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrio je šestomesečni izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Antonija Gutereša.
Srbiju je na zasedanju predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, a Kosovo predsednica Vjosa Osmani - koji su razmenjivali optužbe u vezi sa uzrocima i posledicama pritisaka na građane Kosova srpske nacionalnosti.
Dok je Vučić za to optuživao kosovske vlasti, Osmani je uzvraćala da je jedini uzrok tome - zvanični Beograd.
Izveštaj je predstavila šefica Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Karolin Zijade. Izjavila je da je opšti utisak posle konsultacija sa liderima u Prištini i Beogradu i međunarodnim partnerima - nezadovoljstvo stepenom napretka koji se postiže kroz politički dijalog i posledicama koje to ostavlja na bezbednosnu situaciju.
"Stepen nepoverenja između zajednica nažalost ostaje visok i na to se mora odgovoriti", konstatovala je Zijade.
Poručila je da je potrebna neophodna detaljna istraga zasnovana na činjenicama u vezi sa incidentom u Banjskoj 24. septembra 2023. godine.
"To je i pravno pitanje i politička neophodnost, kako bi se izbeglo da se takav događaj ponovi", izjavila je Zijade na sednici.
Zijade je takođe izrazila zabrinutost zbog načina na koji su novi propisi o novčanim transakcijama na Kosovu saopšteni i primenjeni, i načina na koji su uticali na, kako je rekla, "ranjivije segmente nevećinskih zajednica.
" UN pozivaju dve strane da sarađuju kako bi se u bliskoj budućnosti pronašla praktična rešenja", rekla je.
Govoreći o izboru gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, izjavila je da se neuspehom referenduma proteklog vikenda samo odlaže rešenje tog osetljivog pitanja.
Šefica UNMIK-a je istakla da je još jedan element glavnih sporazuma, koji može da doprinese normalizaciji odnosa, preduzimanje kredibilnih koraka ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Kakva god da bude konačna forma zajednice, ona će, očigledno, sadržati elemente održivih finansijskih i institucionalnih garancija za zajednicu kosovskih Srba", zaključila je Zijade.
Takođe je navela da unilaterlne akcije, bez obzira koja ih strana preduzima, doprinose klimi nepoverenja i nesigurnosti.
Vučić: Nepodnošljivi uslovi života za Srbe i druge manjine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici je izjavio da vlasti u Prištini na različite načine zastrašuju i diskriminišu srpsku manjinu na Kosovu, ali da ih međunarodna zajednica nagrađuje umesto da ih sankcioniše.
Ocenio je da je represija nad Srbima i drugim manjinama pojačana posle hitne sednice Saveta bezbednosti u februaru, održane zbog odluke kosovskih vlasti da se ukine promet u dinarima na Kosovu.
"Mere da se ukine dinar predstavljaju kulminaciju etnički motivisane kampanje protiv Srba i nealbanaca", poručio je na sednici predsednik Srbije.
Rekao je da su Srbi i pripadnici ostalih manjina i dalje onemogućeni da dobijaju svoje plate, penzije, socijalna primanja i dečji dodatak, zbog čega je rad škola, obdaništa, medicinskih, socijalnih i drugih institucija "praktično onemogućen".
Predsednik Srbije je rekao da se od prethodne - vanredne - sednice SB o Kosovu u februaru dogodilo 16 etnički motivisanih napada, među kojima je oružani napad na Srbe u Gračanici, pucnjave i zastrašivanje sve manjeg broja srpskih povratnika na zapadu Kosova i nasilno uklanjanje tabli sa nazivima na srpskom jeziku u srpskim opštinama na severu Kosova.
Vučić je podsetio da 11 godina posle usvajanja Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom "nije ni na vidiku". Dodao je da je ZSO institucionalno rešenje koje bi omogućilo bezbedan život i ekonomski razvoj Srba, te zaštitu njihovih političkih prava, i izrazio uverenje da bi uz ZSO do sada bio stvoren temelj za istorijsko pomirenje zajednica Albanaca i Srba.
Ocenio je da izveštaj generalnog sekretara Gutereša "možda u potpunosti ne obuhvata ozbiljnost situacije na terenu, ali činjenično dokumentuje skoro sve značajne događaje tokom perioda izveštavanja".
Govoreći o događaju u Banjskoj, rekao je da je Srbija "nedvosmisleno osudila nasilje" koje se dogodilo u tom mestu prošlog septembra, ali i dodao da ti događaji nisu bili uzrok već posledica "represije Aljbina Kurtija i progona civila". Poručio je da Srbija neće dozvoliti da se ta tragedija koristi kao alibi za progon Srba ili skretanje pažnje sa toga.
Osmani: Srbi pod pritiskom Beograda, a ne kosovskih vlasti
Predsednica Kosova Vjosa Osmani odbacila je tokom izlaganja tvrdnje da su pripadnici srpske zajednice na Kosovu na udaru navodnog etničkog čišćenja kosovskih vlasti - istakavši da se nalaze pod pritiskom zvaničnog Beograda i kako je, ukazala, kriminalnih struktura Srbije na Kosovu.
“Srbija je raspoređivala vojsku i najmoderniju tehniku u blizini sa Kosovom. Pre nekoliko dana testirali su iranske dronove. To su poruke koje Srbija šalje. Napadači iz Banjske slobodno se kreću u Srbiji. I Vučićeva vlast im obezbeđuje unosne ugovore“, ukazala je predsednica Kosova.
Takođe, ukazala je na tvrdnje da je Srbija prošle sedmice zadržavala autobuse sa građanima Kosova na svojim granicama.
„Uzimala im je dokumenta i ispitivala ih. Takođe, Dejan Janković, zamenik direktora kosovske policije, bio je pritvoren sa još nekoliko policijskih funkcionera“, navela je Osmani.
Kosovski policajci srpske nacionalnosti su u međuvremenu oslobođeni iz pritvora, a MUP Srbije negirao je da je na granicama Srbije bilo ikakvih zadržavanja, već pojačane bezbednosne kontrole.
Osmani je podvukla da Srbija ometa proces integracije Srba na Kosovu.
„Podriva bezbednost i ustavni okvir Republike Kosovo. Brojni Srbi koji su bili integrisani u institucije - primorani su da ih napuste i to je čest scenario“, rekla je Osmani.
Podvukla je i da su kosovski Srbi bili instruirani da bojkotuju nedavne parlamentarne izbore na Kosovu, kao i referendum u vezi sa gradonačelnicima u šest opština na severu Kosova.
„Međutim, inicijativa je propala pod pritiskom Beograda. Referendum je organizovan po najvišim standardima. Ako albanski gradonačelnici ostanu na svojim funkcijama - za to pripadnici srpske zajednice treba da zahvale Vučiću“, precizirala je kosovska predsednica.
Takođe, govorila je i o zločinu počinjenom u selu Poklek, nedaleko od Prištine, pre 20 godina – ukazavši da se u njenoj delegaciji nalazi Elhama Mukoli – jedna od preživelih osoba.
Tada je ubijeno 53 albanskih civila - od kojih je 24 bilo dece. Tim povodom nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije 2015. godine podnela krivičnu prijavu protiv dvojice nepoznatih pripadnika MUP-a Srbije, osumnjičenih za ubistvo albanskih civila.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije Glasu Amerike nije odgovorilo na pitanja da li je pokrenut i u kojoj fazi se nalazi proces u slučaju ubistva albanskih civila.
U Fondu za humanitarno pravo Glasu Amerike je rečeno da za taj zločin niko nije procesuiran.
Predstavnik SAD: Osuda jednostranih poteza
Zamenik američke ambasadorke u UN Robert Vud izjavio je da nekoordinisane i eskalatorne akcije obe strane odlažu postizanje napretka.
„Prošlo je sedam meseci od napada srpske paravojske na kosovsku policiju kod manastira Banjska, a Srbija nije načinila nikakav suštinski napredak da osigura da počionici napada, uključujući samoproklamovanog lidera Milana Radoičića, odgovaraju“, rekao je Vud.
Dodao je da je ključno da Srbija sarađuje sa KFOR-om kako bi se sprečilo da se takav događaj ponovi.
"SAD su takođe uznemirene zbog remećenja slobode kretanja kosovskih državljana i hapšenja zvaničnika kosovske policije srpskog porekla", poručio je Vud, ističući da ti događaji predstavljaju kršenje ranijih sporazuma o slobodi kretanja i vid zastrašivanja kosovskih Srba koji žele da učestvuju u građanskom životu Kosova.
Američki predstavnik na sednici Saveta bezbednosti je takođe izrazio zabrinutost i zbog „nedavnih nekoordinisanih akcija vlade Kosova“ i primene odluke o promenama pravila platnog prometa.
Ocenio je da takvi potezi podrivaju rad na normalizaicji odnosa i pozvao obe strane da preduzmu konkretne poteze i pronađu rešenje o valuti, kao i da se postigne napredak ka uspostavljanju Zajednica opština sa srpskom većinom.
Ruski predstavnik: Srbi ugroženi na Kosovu
Vasilij Nebeznja, stalni ruski predstavnik u Ujedinjenim nacijama, rekao je da kosovske vlasti pokušavaju da sprovedu masovni egzodus srpkog stanovništva.
"Srbi nisu bezbedni na Kosovu. Priština ne želi da učestvuje u dijalogu dok Srbija ne prizna kosovsku kvazidržavnost. Umesto medijacije Evropska unija zauzima Kurtijevu stranu. Vašington i Brisel pokušavaju da amputiraju njenu južnu provinciju od Srbije. Očekuje se da se srpska zajednica prikloni Prištini i da se integrišu, dok nema nikakvih pomaka u vezi sa Zajednicom srpskih opština. Priština očekuje da Srbi poštuju tamošnji Ustav, ali ni to nije dovoljno - jer deluje da zajednica opština nikada neće biti uspostavljena", rekao je Nebeznja.
On je tokom obraćanja podsetio i na neuspešnu debatu koju je, povodom četvrt veka NATO intervencije bivše Savezne Republike Jugoslavije, Rusija pokušala da pokrene u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Međutim, to se nije dogodilo jer su se oba puta debati usprotivili predstavnici zapadnih zemalja uz obrazloženje da je Rusija tu temu nametnula i da NATO intervenciju koristi za svoju propagandu.
Vučić u Njujorku, Srbija osnovala "štab" pri Misiji u UN
Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde će se razmatrati izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša, Srbiju predstavlja Aleksandar Vučić.
On je na društvenoj mreži Instagram objavio da je u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku osnovan štab - kako ga je označio.
"Uskoro video konferencija sa našima u Beogradu, a u NY slede susreti sa više od 120 stalnih predstavnika različitih zemalja u UN. Naše šanse nisu velike, ali borićemo se za našu Srbiju i, verujte mi, narod će videti i rezultate", napisao je Vučić.
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održavaju se neformalne konsultacije o nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenice. Sednica se održava iza zatvorenih vrata.
Kako je objavljeno na zvaničnoj stranici UN, konsultacije o nacrtu nazvanom "Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995" sazvale su stalne misije Nemačke i Ruande, zajedno sa misijama Albanije, Bosne i Hercegovine , Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Holandije Lihtenštajna, Malezije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske i SAD.
Predlog rezolucije bi na dnevnom redu trebalo da se nađe početkom maja.
Nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
Rezolucija, između ostalog, osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici i ističe važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom su masovna ubistva bošnjačkog stanovništva u BiH definisana kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Detalji šestomesečnog izveštaja
Dokument o radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) obuhvata period od septembra 2023. do marta 2024. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija zatražio je u tekstu da se, bez odlaganja, privedu organizatori napada u selu Banjska na severu Kosova.
"Osuđujem ozbiljni bezbednosni incident koji se dogodio 24. septembra 2023. u Banjskoj, koji je izazvao tragični gubitak života. Pozivam da se okonča istraga i organizatori budu privedeni – bez odlaganja", ukazao je Gutereš u izveštaju.
U dokumentu je navedeno da je u napadu učestvovalo tridesetak naoružanih osoba, da je poginuo jedan policajac Kosova, dvojica su ranjena – a trojica napadača su ubijena.
“Događaj je uticao na porast tenzija između Beograda i Prištine, a Srbija je pojačala vojno prisustvo u blizini adminisratativne/granične linije, koje je povukla pod međunarodnim pritiskom”, naveo je u izveštaju generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
U dokumentu je navedeno da su kosovske vlasti optužile Srbiju za sistemsko podsticanje i sponozorisanje nasilja. Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je bilo kakvu umešanost vlasti Srbije i tvrdio da je, kako je navedeno, incident reakcija kosovskih Srba na prisustvo kosovske policije na severu.
“Odgovornost je preuzeo Milan Radoičić koga su srpske vlasti privele 3. oktobra i oslobodile narednog dana. Viši sud u Beogradu podneo je krivičnu prijavu i naložio njegovo uslovno puštanje na slobodu do suđenja. Vlasti Kosova naložile su Radoičićevo i hapšenje više od dvadeset osoba. Četvrtog marta 2024. Interpol je objavio crvenu poternicu za 29 osoba, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić odbacio izručenje Radoičića Kosovu”, navedeno je u Guterešovom izveštaju.
U dokumentu je navedena potreba da se, u okviru dijaloga kojim posreduje Evropska unija, hitno razgovara o primeni novih propisa o valuti i gotovinskim transakcijama.
“Odluka Centralne banke Kosova onemogućila je upotrebu dinara i omela isplate penzija i plata zaposlenima u institucijama koje finansira Srbije. Utiče na mala i srednja preduzeća, zdravstvo, dečju zaštitu i obrazovanje”, precizirano je u tekstu.
“Ta uredba dodatno zaoštrava odnose Beograda i Prištine”, ocenjeno je u izveštaju.
Kosovska Centralna banka je od prvog februara evro proglasila jedinom zakonitom valutom, što je izazvalo poteškoće za građane srpske nacionalnosti koji novac primaju iz budžeta Srbije, ali i kritike dela međunarodne zajednice zbog načina primene te mere.
Tim povodom je u Briselu organizovano nekoliko susreta kosovske i srpske delegacije – ali ti sastanci nisu dali nikakve opipljjve rezultate.
U izveštaju je konstatovano da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom uprkos diplomatskom pritisku.
"Pozivam Kosovo i Srbiju da potvrde posvećenost briselskom dijalogu i potpuno primene sve postignute dogovore", naveo je Gutereš u izveštaju.
Osim toga, istaknuta je i važnost održavanja prevremenih lokalnih izbora u svim opštinama, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smirile napetosti i ostvario napredak.
Primenu odluke kosovskog Ustavnog suda, donetu 2016. godine, o imovini manastira Visoki Dečani, generalni sekretar Ujedinjuenih nacija pozdravio je kao iskorak u uspostavljanju poverenja između svih zajednica na Kosovu.
U izveštaju je navedeno i da je tokom šestomesečnog perioda bilo napretka u primeni dogovora postignutih dve strane – ali da su napetosti između Srbije i Kosova intenzivirane, kao i da je stanje na severu Kosova krhko.
"Pozdravljam napredak ostvaren krajem 2023. u primeni sporazuma uz pomoć Evropske unije, uključujući dogovor iz 2022. o energetskoj mapi puta, carinskih sporazuma i omogućavanje uzajamne slobode kretanja vozila između Kosova i Srbije. Angažovanje na primeni sporazuma neophodno je za sprečavanje napetosti i sukoba", naveo je - između ostalog, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš o radu UNMIK-a na Kosovu.
Srbija i Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, pregovaraju duže od decenije o pomirenju i normalizaciji odnosa - uz posredstvo Evropske unije.
Uspeh tog procesa neizostavan je uslov njihovog napretka u evrointegracijama – na šta učestalo podsećaju predstavnici međunarodne zajednice i njihovi partneri.
Očekivalo se da će Ohridski sporazum i Aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, doprineti ubrzanju rešenja njihovog spora.
Ipak, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane, razmenjivana oštra retorika, zbog čega izostaje željeni učinak.
