Šefica Misije UN na Kosovu (UNMIK) Karolin Zijade prestavila je na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku novi, šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu te misije u kojem se navodi da je situacija na severu Kosova i dalje krhka, uprkos proklamovanim težnjama za konstruktivan dijalog.
“Ovaj dijalog, koji snažno podržavamo, ostaje ključan za rešavanje otvorenih pitanja, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Uspeh će biti postignut kroz konstruktivne, otvorene pristupe i poštovanje teško stečenih sporazuma koji su sklapani tokom niza godina”, navela je Zijade.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da je Beograd čvrsto privržen ključnim dokumentima UN i prosperitetnoj budućnosti svih svojih stanovnika.
“Nasuprot tome, stanje na Kosovu i Metohiji se dramatično pogoršala pri čemu se stvorila klima nepoverenja i straha. Tražim vašu brzu i odlučnu akciju. Postavlja se pitanje hoćemo li stajati po strani i gledati ove događaje”, upozorio je Đurić.
Donika Gervala Švarc, kosovska ministarka spoljnih poslova, tvrdila je da je izveštaj Unmika “nepouzdan, neprecizan i izuzetno prosrpski intoniran”.
Ona je optužila vlasti u Beogradu da žele da unište kosovske institucije "čak i oružjem", navodeći da je potpredsednika vlade, Aleksandar Vulin nedavno položio cveće na grob Josifa Staljina, nekadašnjeg sovjetskog diktatora.
“Srbija je, odmah posle Rusije, najveća opasnost za mir u Evropi. Mi smo u opasnosti”, kazala je Gervala Švarc.
Predstavnici Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Japana zatražili su da se preispita uloga misije UNMIK-a, dok su Rusija i Kina bile protiv toga.
Šta se navodi u izveštaju?
Zijade je upozorila na opasnost koju predstavljaju najave otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici za automobile, te na niz akcija kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog navodne preterane upotrebe sile.
Zijade je pomenula akcije kosovskih vlasti na severu, gde uglavnom živi srpsko stanovništvo, navevši da one umanjuju mogućnost manjinskih zajednica da dobiju pristup osnovnim potrebama, među kojima su zdravstvo i školstvo.
Zijade je, takođe, zatražila sveobuhvatnu istragu o događajima u Banjskoj od 24. septembra prošle godine, nazivajući ga "neprihvatljivim" i "ozbiljnim bezbednosnim incidentom".
“Takvo nasilje je neprihvatljivo i ne bi trebalo da se ponavlja. S tim u vezi, napominjemo da je prvo ročište u ovom predmetu održano 9. oktobra u Osnovnom sudu u Prištini protiv trojice okrivljenih koji se nalaze u pritvoru, od ukupno 45 optuženih u optužnici, kojima se suočavaju optužbi, uključujući terorizam”.
Šta kaže Beograd, a šta Priština?
Đurić tvrdi da je od povratka na vlast Aljbina Kurtija, pokrenut proces marginalizacije srpskog stanovništva, kao i da “provokativne akcije kosovske policije stvaraju strah”.
“Ovo ukazuje na sistematsko uterivanje straha Srbima na KiM, navodeći da je Kurti da ne planira da sprovede dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština, čime ne samo negira dogovore već se suprotstavlja međunarodnim autoritetima”, rekao je Đurić.
On je, ambasadorima članica Saveta bezbednosti, naveo spisak incidenata u kojima su stradali kosovski Srbi, a da, kako je naveo, za napade na njih niko nije odgovarao, kao i da nije pokrenuta odgovarajuća istraga.
“Tek mizeran postotak od 220.000 prognanih Srba se vratio na Kosovo i Metohiju”, rekao je Đurić i upozorio da je kosovska vlada najavila novi krug eksproprijacije srpskog vlasništva, “čime se zadaje dodatni udarac mogućnosti povratka”.
Kosovska šefica diplomatije Gervala Švarc je odbacila optužbe o diskriminaciji srpskog stanovništva na Kosovu, tvrdeći da postoji najveći mogući nivo zaštite manjinskih prava u Evropi, uz garantovana mesta u parlamentu.
“Nastavićemo da štitimo svoje stanovnike i da im pružamo sve potrebne usluge... Moramo da govorimo o opasnostima o kojima niko ne želi da govori. O ratu koji bi Putin mogao da izazove na Balkanu”, rekla je kosovska ministarka.
Gervala Švarc je protestovala zbog korišćenja naziva Kosovo i Metohija, tvrdeći da je svim kosovskim stavovnicima omogućen prostup zdravstvu i školstvu.
Na kraju sednice, Đurić replicirao je predstavnici vlasti u Prištini, navevši da "nema konflikta sa Albancima, već sa režimom koji sistematski ugrožava Srbe i druge nealbanske zajednice".
Kakve su poruke sa Zapada, a kakve sa Istoka?
Zamenik američkog ambasadora pri UN Robert Vud zatražio je da se preispita uloga Unmika, a rasprave u Savetu bezbednosti ograniče na zatvorene konsultacije, jednom godišnje.
"Posle četvrt veka, Unmik je u velikoj meri nadživeo prvobitni mandat i SAD pozivaju Savet bezbednosti da preispita ovu misiji i počne proces njenog gašenja", rekao je Vud, upozorivši Unmik da zauzme neutralniji stav u budućim izveštajima o stanju na KiM.
"Cilj SAD je međusobno priznanje", rekao je Vud, žestoko kritikujući srpske vlasti zbog činjenice da su vinovnici prošlogodišnjeg napada na kosovske policijace u Banjskoj na slobodi.
“Zabrinuti smo zbog nekoordinisanih akcija koje preuzima kosovska vlada, a koje nisu u saglasnosti sa privrženošću kosovskih vlasti da učestvuje u dijalogu kojim posreduje EU", rekao je Vud, navodeći da takve akcije pogađaju ranjive i manjinske zajednice.
Vasilij Nebenzja, ambasador Rusije zatražio je od SB da izvrši pritisak na kosovsku vladu.
"Od kako je ultranacionalistički pokret Samoppredeljenje došao na vlast broj etnički motivisanih nasilja je dramatično povećan. Ukoliko ne buide izvršen pritisak na Kurtija, on će nastaviti da proteruje srpsko stanovnuištvo iz enklava", tvrdi Nebenzja.
On je dodao i da Rusija smatra da je uloga Unmika u stabilnosti Kosova nazamenjiva.
