Otkako je Donald Tramp dospeo u Belu kuću, veliki broj spoljnopolitičkih analitičara poziva na uzbunu tvrdeći da novi, populistički predsednik SAD namerava da poremeti liberalni svetski poredak za koji se Zapad zalaže još od završetka Hladnog rata. O tome raspravljaju mnogi istraživački centri u Vašingtonu, uključujući konzervativni Institut Hadson, koji je nedavno organizovao debatu između Krisa Kunsa demokratskog člana senatskog Odbora za spoljnu politiku i Voltera Rasela Mida, vrsnog poznavaoca istorije američke diplomatije.
Američka spoljna politika je, u stvari, amalgam četiri različite škole od kojih svaka nosi naziv jednog od velikana američke istorije.
Bez naročitog reda to su hamiltonovci, džefersonovci, vilsonovci i džeksonovci.
Aleksandar Hamilton, prvi američki sekretar za finansije, glavni cilj američke spoljne politike video je u jačanju trgovine sa svetom, po ugledu na kolonijalnu Britaniju. Tomas Džeferson, glavni autor Deklaracije o nezavisnosti, i, kasnije, predsednik, podržavao je jačanje građanskih prava i sloboda “malog čoveka”. Vizija predsednika Vudroa Vilsona, bila je da Amerika promoviše mir i liberalno-demokratski svetski poredak. Sedmi predsednik i proslavljeni general Endrju Džekson, pomogao je ekspanziju Amerike od Atlantika to Pacifika i osnovao Demokratsku stranku.
Džeksonovci, koji su većinom glasali za predsednika Donalda Trampa od njega očekuju da stane na put politici globalizacije. Razlog: više od 70.000 američkih fabrika i najmanje 2.4 miliona američkih radnih mesta ugašeno je od usvajanja NAFTA-e, prvog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini 1994, i nešto kasnijeg ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, koja svoje tržište i dalje drži prilično zatvorenim.
“Sjedinjene Države su 90-tih godina krenule da grade novi svetski poredak zasnovan na promociji liberalne demokratije, međunarodnom pravu i međunarodnih institucija, uporedo sa regulisanjem svetskih trgovinskih odnosa. Bio je to zajednički poduhvat vilsonovaca i hamiltonovaca. Međutim, poslednjih desetak godina sve veći broj Amerikanca napušta taj brod”.
Demokratski senator Kris Kuns priznaje nedostake globalizacije, međutim on takođe smatra kratkovidim odricanje od poretka koji je infuzijom stranog novca i tehnologije, siromašnim zemljama, pružio šansu za ekonomski razvoj, utirući time put do demokratije i poštovanja ljudskih prava.
“Naša spoljna politika mora da bude vođena na osnovu američkih principa i vrednosti, važnijih od trenutnog uskog merkantilnog interesa, koji preovlađuje. Jedno od pitanja koje dobijam od naših bliskih prijatelja i saveznika, ali i protivnika, jeste koliko je duboko i koliko će još dugo da traje povlačenje od vilsonovske politike i insistiranje na politici ‘Prvo Amerika”, ističe Kuns.
Međutim, po Midu, vilsonovci su dodatnu podršku izgubili zbog ratova na Bliskom Istoku vođenih na osnovu tvrdnje da su nedostatak demokratije i ekonomskog razvoja glavni uzroci širenja terorizma u tom regionu.
“Uzmimo Irak, Arapsko proleće, ideju da Erdogan ne može da bude tvrdi islamista već umerenjak za kojim tragamo. Pojavio se cinizam ne samo u odnosu na Vilsonove aspiracije i ideale, već i prema zagovornicima tih ideja, jer se posumnjalo da uopšte umeju da ih ostvare”, kaže Mid.
Pet hiljada milijardi dolara utrošenih na američko angažovanje na Bliskom istoku je preveliki trošak za američki narod, potvrđuje Kuns, ali po njemu verodostojnost američke politike i dalje zavisi od principa na kojima počiva.
“Naša spoljna politika mora da bude zasnovana na ideji izgradnje boljeg sveta, a ne sa pozicija neverice prema svetu. Zasnovana na nadi da možemo da pomognemo u stvaranju boljih uslova za živote drugih, da pomognemo društvima da imaju demokratske vlade i, na kraju, da popravimo spostveni imidž u njihovim očima", smatra Kuns.
Opaske demokratskog senatora se kose sa džeksonovcima koji bi bili srećni da svet više liči na Ameriku, ali takođe ljubomorno čuvaju institucije i kulturu Amerike od svakog stranog uticaja.
