Linkovi

FHP: Oslobađajuća presuda "Siminim četnicima" - nova opasna praksa


Konferencija Fonda za humanitarno pravo o presudi Apelacionog suda u procesu protiv "Siminih četnika", u Medija centru u Beogradu, 6. jula 2018. (Foto: Medija centar Beograd).
Konferencija Fonda za humanitarno pravo o presudi Apelacionog suda u procesu protiv "Siminih četnika", u Medija centru u Beogradu, 6. jula 2018. (Foto: Medija centar Beograd).

Odluka Apelacionog suda u Beogradu da izrekne oslobađajuću pravosnažnu presudu za zločine počinjene 1992. godine u selu Skočiću, kraj Zvornika u BiH, predstavlja novu praksu tog suda u procesuiranju saizvršilaštva u teškim ratnim zločinima i imaće uticaj na buduća ili suđenja za najteže zločine koja su u toku, rečeno je na konferenciji Fonda za humanitarno pravo.

Presuda Apelacionog suda, doneta 26. juna ove godine, odnosi se na zločin koji je počinila dobrovoljačka paravojna formacija "Simini četnici", koja je brojala 40 pripadnika uglavnom iz Srbije i na čijem je čelu bio Sima Bogdanović, poznatiji kao Sima Četnik iz Rume.

"Simini četnici" došli su jula 1992. godine u selo Skočić kraj Zvornika u kojem su boravili Srbi i Romi. "Simini četnici" su prvo razneli seosku džamiju dinamitom, da bi zatim Rome koji su se sklonili u susednu kuću tukli, zlostavljali, jednog čoveka ubili, a tri žene silovali. Potrpali su 27 Roma i 3 žene u kamione i odvezli u selo Manišići. Tu su izveli tri žene, tada maloletnice koje će kasnije biti svedokinje, a ostale su odvezli do mesta Hamziđi, gde su ih iskrcali kod već iskopane jame, tu ih streljali, ubadali noževima, bacali u jamu i na kraju ubistva "overili" bačenom bombom.

Vratili su se u Mališić i nastavili zločine - 3 svedokinje su držali kao seksualne robinje, više puta dnevno silovali, mučili, terali ih da gledaju silovanja kad same nisu silovane, terali ih da čiste i spremaju hranu.

FHP je 2008. podneo krivičnau prijavu protiv "Siminih četnika", ali je Tužilašđtvo za ratne zločine tek 2010. podiglo prve optužnice. Prva prvostepena presuda je bila osuđujuća - svi pripadnici jedinice su bili osuđeni, neki i na maksimalne kazne. Ali, Apelacioni sud je tu presudu ukinuo i vratio na ponovno odlučivanje. 2015. doneta je nova presuda, gde su svi oslobođeni - i za rušenje džamije, i za ubistvo 27 civila, i za nečovečno postupanje prema 3 svedokinje.

"Dakle, za srpski sud ubistvo 27 Roma, među kojima je bilo i devetoro dece i jedna trudnica u poodmakloj trudnoći, nije ratni zločin. Ono što je Apelacioni sud utvrdio je da su tri pripadnika 'Siminih četnika' počinili ratni zločin nečovečno postupanje prema tri svedokinje i osudili ih na kazne zatvora od po 10 godina, a trećeg na šest godina", rekla je Ivana Žanić, koordinatorka pravnog tima FHP.

"Nemoguća misija" ubuduće za Tužilaštvo

FHP smatra da su ovim potezom drastično pooštreni kriterijumi za dokazivanje krivičnog dela saizvršilaštva i da se Tužilaštvo za ratne zločine stavlja u gotovo nemoguću poziciju kada je u pitanju dokazivanje kompleksnih ratnih zločina, u kojima više lica počini najgore zločine.

"Ukoliko se ova praksa nastavi, nismo sigurni da li će postupci koji su sada u toku, a tiču se ratnih zločina počinjenih u Lovasu, u Srebrenici, u Ćuški, dovesti do osuđujućih presuda", rekla je Žanić.

Sporno je i procenjivanje značaja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, kao i način na koji se izriču kazne i jedinstvena kaznena politika. Ona je, ipak, pohvalila stav Apelacionog suda koji je potvrdio presudu optuženima za nečovečno postupanje, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja tri zaštićene svedokinje.

Žanićeva je rekla i da navedeni problemi nisu jedini, da postupci za ratne zločine traju neopravdano dugo, da se ne podižu protiv visokorangiranih oficira, da je prethodne godine TRZ podigao četiri optižnice, a ove godine dve.

"Statistika je jasna, a sve navodi na zaključak da ova sudjenja nisu više prioritet", navela je Žanić.

Zijo Ribić, koji je imao osam godina kada je preživeo streljanje u kom su mu ubijeni otac, majka u drugom stanju, šest sestara i brat, rekao je da "nema komentar" na ovakvu presudu.

"Mislio sam da je sud prvom presudom doneo pravdu, ali mi se posle druge presude mišljenje promenilo. Sud je na ovaj način poslao poruku da zbog zločina nad romskom populacijom niko ne treba da odgovara", kazao je Ribić.

XS
SM
MD
LG