“Kina treba da razmisli o potezima koje povlači u vezi sa događajima u Hong Kongu – jer su i dalje sveža sećanja na represiju kineskih vlasti na Trgu Tjenanmen i vapaja kineskih građana za slobodom i demokratijom”, rekao je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Džon Bolton savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Visoki američki zvaničnik i savetnik predsednika Donalda Trampa je za Glas Amerike govorio o politici i odnosu SAD prema Severnoj Koreji, Rusiji, krizi u Venecueli, tenzijama sa Iranom.
Upitan nameravaju li SAD nešto da učine povodom situacije u Hong Kongu, nekadašnjoj britanskoj koloniji koja se od 1997. godine nalazi pod kontrolom Kine, gradu u kome već mesecima traju protesti protiv vlasti bliske zvaničnom Pekingu – Bolton je pozvao na stišavanje tenzija.
“Znate da je Kina optužila Sjedinjene Države da su uzrok tih demonstracija. Demonstrante su povezali sa nama i istovremeno su u javnost puštali lične informacije o našim, američkim diplomatama, u Hong Kongu. Potrebno je da se sa time prekine. Kinezi treba da porazmisle o potezima koje povlače jer se ljudi u Americi sećaju – Trga Tjenanmen. Sećaju se slike čoveka koji stoji ispred reda tenkova, kao i vapaja kineskim građana za slobodom i demokratijom. Sveže su uspomene na represiju kineskih vlasti 1989. godine i bila bi velika greška stvoriti slična sećanja u Hong Kongu”, rekao je Bolton.
Glas Amerike: Znate li kakav stav kineski predsednik Ši Đinping ima povodom događaja u Hong Kongu?
Bolton: Nadam se da razmišlja o koracima koje će preduzeti. Uočljiv je duh slobode građana Hong Konga. Ono što SAD očekuju je da Kina poštuje sporazum koji je sklopila sa Ujedinjenim Kraljevstvom kada je Hong Kong vraćen pod kontrolu Kine. Jedna država – dva sistema. To bi značilo da nakon primopredaje Hong Kong zadrži jedinstveni sistem i slobode koje datiraju iz vremena Britanaca. Ako se taj dogovor bude prekršio to prerasta u značajan problem kredibiliteta Pekinga.
Glas Amerike: Da li će biti novog susreta sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom? Verujem da hoće, ali zanima me da čujem od Vas….. Da li je u pregovorima zabeležen nekakav napredak?
Bolton: Nismo imali značajnije pregovore od kada se predsednik Tramp sastao sa Kim Džong Unom u Demilitirazovanoj zoni između Severne i Južne Koreje. Nadamo se će nastavak razgovora uslediti uskoro. Pravo pitanje je da li će Severna Koreja doneti suštinsku odluku da se odrekne nuklearnog oružja. Predsednik Tramp je Kimu prikazao film o tome kako bi ekonomska budućnost Severne Koreje mogla da izgleda ako bi se odrekli svog nuklearnog programa. Bio je veoma impresivan – posmatrao sam severnokorejsku delegaciju dok ga je gledala. Vrata da dostignu takav nivo života za svoje građane su im otvorena – ali je potrebno i da kroz njih prođu… Što još nisu učinili.
Glas Amerike: U Rusiji se dogodila neka vrsta nuklearnog incidenta. Koje su poslednje informacije o tome?
Bolton: Znamo više nego što mogu da vam kažem…
Glas Amerike: Šta mi možete reći?
Bolton: Rusija pokušava da ostvari napredak u razvoju nuklearnog oružja. Nešto je očigledno pošlo po zlu. Međutim, to pokazuje da, uprkos tome što je razvijenost ruske ekonomije na nivou Holandije – Rusija i dalje troši ne samo da bi modernizovala svoj nuklearni arsenal već da bi izgradila nove vrste vozila za isporuku, hipersonična klizna vozila, hipersonične krstareće projektile – i to mahom na osnovu ukradene američke tehnologije. Dakle, baviti se tom mogućnošću, ali i mogućnostima da bi i druge države mogle doći do takve vrste tehnologije ostaje pravi izazov za Sjedinjene Države i njihove saveznike. Nema sumnje u to.
Glas Amerike: Kakvi su aktuelni odnosi sa Rusijom i predsednikom Vladimirom Putinom?
Bolton: Mislim da predsednik Tramp ima veoma dobre lične odnose sa predsednikom Putinom. Imali smo brojne sastanke sa njim o različitim temama. Pre svega nekoliko nedelja sastao sam se sa ruskim i izraelskim kolegom u Jerusalimu gde smo razgovarali o iranskom prisustvu u Siriji. Sa njima razgovaramo o borbi protiv terorizma. Puno je tema o kojima se ne slažemo - u to nema sumnje.
Glas Amerike: Ali, kako sa njima imati odnose ako testiraju nekakvu vrstu nuklearnog oružja? Mešaju se u venecuelansku krizu. Kako nas dobri odnosi mogu činiti sigirnijim, ako se dešavaju takve stvari?
Bolton: Mislim da se predsednik nada da će se njihov lični odnos pretvoriti u nešto više. Razgovarali smo sa njima o napuštanju Sporazuma o raketama srednjeg dometa (INF). Ukazali smo im da krše sporazum – što je i bio slučaj, ali smo imali i drugih razloga da se povučemo. Zbog pretnje kineskih raketa srednjeg dometa, koje takođe prete Rusiji, mnogo više nego Sjedinjenim Državama. Dakle, mislim da postoje zajednički strateški interesi, posebno oni koji se bave rastućom vojnom snagom Kine, i razgovarao sam s Rusima o tom pitanju. Mislim da će još biti toga.
Glas Amerike: Mnoštvo tenzija se trenutno događa u Venecueli. Kakvu poruku možete uputiti građanima te zemlje? Šta treba da znaju o američkoj politici prema njoj?
Bolton: U potpunosti podržavamo njihovu opravdanu želju da kontrolišu sopstvenu vlast. Da se oslobode autoitarnog vojnog režima koji je uništio privredu te zemlje u poslednjih dvadeset godina. Narodi zapadne hemisfere gotovo su jednoglasno podržale njihovu želju o predaji vlasti mirnim putem. Pedeset šest vlada priznale su Huana Guaida kao legitimnog prelaznog predsednika. Nije se ranije događalo da Madurov (Nikolas Maduro, predsednik Venecuele prim.nov.) režim na takav način bude doveden u pitanje. Trenutno stanje u Venecueli je teško – glavni razlog tome je dvadesetogodišnje urušavanje ekonomije. Naša želja je da se sprovede mirna tranzicija vlasti i održe istinski slobodni izbori.
Glas Amerike: Kada govorimo o ekonomskim poteškoćama - delom su uzrok tome sankcije…. A predsednik Tramp ih je upravo pojačao… Kako biste odgovorili na to – građani Venecuele to mogu tumačiti konstatacijom da je u zemlji teško stanje – ali sankcije ne pomažu.
Bolton: Ugrubo, sankcije su na snazi poslednjih šest meseci. Dvadesetogodišnje ekonomsko urušavanje pravi su razlog problema. Kada je Čavez (Ugo Čavez, venecuelanski presednik u periodu 1999. – 2013. kada je preminuo, prim. nov.) preuzeo vlast pre dvadeset godina Venecuela je u proseku prozvodila tri miliona barela nafte dnevno. Kada su sankcije stupile na snagu taj broj je opao na million barela nafte na dan. Nastupila je redukcija od dve trećine u državi sa najvećim rezervama nafte na svetu. Ta država trebalo bi da bude izrazito bogata. Ali dve decenije je uništavana ekonomija. Pritiskamo režim, vojsku i vođstvo koje je potkradalo svoje građane u tom periodu.
Glas Amerike: Madura podržavaju Rusija, Kina i Kuba – kakve poruke treba da izvuku iz stava Sjedinjenih Država?
Bolton: Treba da prestanu da se mešaju u unutrašnja pitanja Venecuele. Znate da opozicija procenjuje da ima između 20.000 i 25.000 Kubanaca u Venecueli. Oni zaista predstavljaju vojne i paravojne strukture. Možda ne nose uniforme, ali oni ne samo da podržavaju Madurov režim, već mu pomažu da vlada. Ukoliko bi oni do ponoći napustili zemlju Maduro više ne bi bio na vlasti. Da ste građanin Venecuele trebalo bi da se pitate zašto naša država prolazi kroz ovoliki nemir da bi podržala Kubu…
Glas Amerike: Vidite li prostor za bilo kakvo vojno uključivanje SAD-a ili će pristup biti ekonomske prirode – sankcijama, kao i do sada?
Bolton: Predsednik Tramp je na samom početku rekao da su sve opcije na stolu. Imamo stotinu hiljada državljana SAD-a u Venecueli, mnogih sa dvojnim državljanstvom. Tamo su desetine hiljada Evropljana i drugih stranih državljana. Nemamo želju da se tamo dogodi vojna intervencija. Želimo mirnu tranziciju vlasti i nadamo se da tamošnji režim neće produbljivati rasulo. Ali niko ne treba da misli da ćemo dozvoliti nastavak postojećeg stanja. U Kolumbiji, Peruu, Brazilu i drugim državama trenutno se nalazi pet miliona izbeglica. Radi se o najtežoj humanitarnoj krizi u ovoj hemisferi.
Glas Amerike: Iran nastavlja sa razvojem nuklearnog programa….
Bolton: Iran je još jedan primer. To je država koja nikad nije donela ključnu odluku da se odrekne nuklearnog oružja. Nisu obustavili podršku međunarodnom terorizmu. Nisu odustali od stvaranja problema na Bliskom Istoku, u Iraku, Siriji i Jemenu. Oni su i dalje pretnja transportu nafte u Persijskom zalievu. Pretnja su svim našim snagama, ne samo u Iraku i Siriji, sada u Avganistanu. Taj režim zaista treba iz osnova da promeni svoje ponašanje.
Glas Amerike: Deluje da, kako razmatramo stanje u svetu, mnoge države nastoje da raspolažu nuklearnim oružjem?
Bolton: Ako biste pitali predsednika Trampa šta je najveća pretnja svetu odgovorio bi vam širenje nuklerano naoružanje. I ja sam saglasan sa njim. Zbog toga moramo pronaći rešenje za Severnu Koreju i Iran. Moramo sprečiti druge zemlje u nastojanjima da raspolažu nuklearnim oružjem. A, ako one budu u mogućnosti da ga nabave - moramo biti i mi. Upravo je to jedan od problema širenja – svaka nova nacija koja raspolaže nukleranim oružjem podsticaj je drugima. I budimo jasni, niko drugi neće sprečiti druge države u nabavci osim Sjedinjenih Država. Ako to ne budemo bili u mogućnosti da zaustavimo, diplomatijom ili na drugi način, mnoge države sveta će za 30 ili 40 godina imati nuklearno oružje. To bi bila značajna pretnja.
