Trgovinski rat između Kine i SAD možda izaziva ekstremnu nervozu u obe zemlje ali je dobra vest za biznis u drugim zemljama, pošto mnoge kompanije izmeštaju svoje fabrike iz Kine.
U sedištu kompanije Pedego – sve se stalno kreće. Kompanija dizajnira, sklapa i reklamira svoje električne bicikle. 80% delova za bicikle poticalo je iz Kine, ali – ne više.
“Sada verovatno 70% dolazi iz Vijetnama a 30% sa Tajvana”, kaže njen izvršni direktor Don Dikonstanco.
Suosnivač Pedega dodaje da je svakako planirao da poslovanje proširi i na Vijetnam, zbog pretnje visokih tarifa EU na električne bicikle koji se proizvode u Kini. Zato je bio spreman, kada su SAD prošle godine uvele tarife na dugi spisak kineskih proizvoda, uključujući električne bicikle.
“Istog trenutka smo ubrzali proizvodnju i počeli da pravimo bicikle u Vijetnamu, u septembru prošle godine, čim su tarife stupile na snagu. Do prvog januara smo eliminisali svu proizvodnju u Kini i uspeli da je kompletno preselimo u Vijetnam.”
Pedego nije jedina kompanija koja je napustila Kinu zbog trgovinskog rata.
“Dve zemlje koje najviše profitiraju su Vijetnam i Meksiko. One su mogle da iskoriste situaciju i zbog svojih kapaciteta i geografije. Sada im svi zavide”, kaže Kevin Klauden iz Centra za regionalnu ekonomiju u Institutu Milken.
Kada se uporedi prva polovina ove i prošle godine, iznos uvozne robe iz Meksika u dolarima se povećao za više od šest odsto. U istom periodu, uvoz iz Vijetnama je porastao za više od 33%.
“Vlada Vijetnama je bila veoma efikasna, stavili su se na raspolaganje i omogućili preseljenje proizvodnje. Pozicionirali su se kao direktni konkurent Kine, posebno kada je reč o troškovima proizvodnje”, dodaje Klauden.
Direktor američke kompanije za električne bicikle kaže da su imali odlično iskustvo i da dobijaju čak bolji kvalitet iz Vijetnama.
“U Jugoistočnoj Aziji, i neke druge zemlje profitiraju – na primer Malezija, Tajland, Indonezija. Takođe vidimo da zemlje kao što su Bangladeš i Indija isto tako nude proizvodnju uz niske troškove”, navodi analitičar Klauden.
Međutim, industrija i izvoz poslova u globalnoj ekonomiji su vrlo promeniljive kategorije.
“Proizvodnja u suštini traje onoliko dugo koliko traje sam proizvod. Ako je neko drugi spreman za sledeću generaciju, proizvodnja može da se preseli", dodaje Klauden.
Seli se ako se nudi dobra cena, a poslovno okruženje je dobro, odnosno postoji ekonomska i politička stabilnost.
“Neke kompanije bi želele da se proizvodnja vrati u SAD, zbog blizine samog tržišta i stabilnosti. Problem je što bi se u fabrikama koje se vrate u SAD zapošljavalo daleko manje ljudi nego što je bilo pre dvadeset ili trideset godina”, podseća američki analitičar.
Jer - tako izgleda budućnost industrije. Automatizacija omogućava američkim proizvodjačima da budu konkurentni na svetskom tržištu.
“Robotima ne morate da plaćate prekovremeni rad, ne uzimaju odmore, rade 24 sata dnevno. Robotika i efikasnost robota mogli bi da dovedu do sniženja cena”, kaže Dikonstanco.
Američki biznismen je deo koalicije koja se zalaže za to da se u Kongresu usvoji zakon o tome da komponente za bicikle budu izuzete iz svih tarifa u narednih 10 godina. Ako se to dogodi, fabrike bicikala možda će početi da niču u SAD.
