Predsednik SAD Donald Tramp potvrdio je u utorak da je svom osoblju rekao da zamrzne pomoć Ukrajini u vrednosti od 400 miliona dolara, nekoliko dana pre telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom. Taj razgovor je sada u centru spora Kongresa i Bele kuće, koji se odnosi na pritužbu jednog uzbunjivača iz obaveštajne zajednice.
U razgovoru sa novinarima u Ujedinjenim nacijama, Tramp je izjavio da je naredio da se pomoć Ukrajini zamrzne, u želji da primora evropske zemlje da same pruže veću pomoć toj državi.
"Što se tiče zamrzavanja sredstava, ta sredstva su bila plaćena, ali ja sam se uvek žalio i uskratio bih pomoć i nastaviću da je uskraćujem do momenta dok Evropa i druge zemlje ne budu davale pomoć Ukrajini”.
Prema izveštajima koje su u ponedeljak objavili Asošijeted pres, Vašington post i Njujork tajms, citirani su visoki zvaničnici administracije, koji su naveli da je Tramp zamrznuo ta sredstva, a da je naređenje preneto Stejt departmentu i Pentagonu sa objašnjenjem da predsednik razmatra da li taj novac zaista treba da se potroši.
Prema izveštajima, Tramp je želeo da se povede istraga bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera, koji je godinama bio u upravnom odboru jedne ukrajinske gasne kompanije.
Tramp tvrdi da nije uradio ništa loše tokom tog poziva.
“Čak je i ukrajinska vlada objavila saopštenje da je to bio savršen razgovor, nije bilo nikakvog pritiska na njih. Ali bilo je pritiska koji se odnosi na Džoa Bajdena. To što je Džo Bajden uradio za svog sina - to bi trebalo da istraže”, izjavio je Tramp u utorak.
Lideri tri odbora Predstavničkog doma, koji kontrolišu demokrate, zahtevali su da državni sekretar Majk Pompeo preda sva dokumenta koja se odnose na telefonski razgovor predsednika Trampa sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Kongres traži dokumenta o razgovoru od Pompea
Demokratski predsednici Odobra za spoljnopolitičke odnose, obaveštajna pitanja i nadzor vlade - Eliot Engel, Adam Šif i Ilajdža Kamings - odredili su četvrtak kao rok, isti dan kada odbor za obaveštajna pitanja treba da čuje svedočenje vršioca dužnosti direktora nacionalnih obaveštajnih službi Džozefa Megvajera o žalbi uzbunjivača. Oni su u svom pismu rekli da je Stejt department priznao da je visoki saradnik državnog sekretara Majka Pompea direktno pomogao da se organizuju sastanci Trampovog advokata Rudija Đulijanija sa ukrajinskim zvaničnicima, nekoliko dana posle razgovora.
Demokratski senator Kris Marfi, koji je član senatskog odbora za spoljnopolitičke odnose, rekao je novinarima da se pre nekoliko nedelja sastao sa Zelenskim i da je ukrajinska administracija bila zabrinuta da je zamrzavanje američke pomoći njihovoj zemlji “posledica njihove nespremnosti, u to vreme, da istraže Džoa i Hantera Bajdena.”
"Oni nisu bili spremni da sprovedu tu istragu, jer ona nije imala osnova”, rekao je Marfi.
Grupa demokratskih članova Predstavničkog doma u autorskom članku za Vašington post, navela je da, ukoliko se tvrdnje o Trampovim postupcima pokažu osnovanim, veruju da to predstavlja osnovu za pokretanje procesa opoziva.
"Predsednik SAD je možda iskoristio svoj položaj da vrši pritisak na stranu zemlju da istražuje njegovog političkog protivnika, a koristio je novac američkih poreskih obveznika kao sredstvo za pritisak”, napisali su.
"Želeo je da za svoju ličnu dobit iskoristi dolare koje Kongres izdavaja za nacionalni bezbednost, da bi se stvorila stabilnost u svetu, pomoglo iskorenjivanju korupcije i zaštitio naš nacionalni interes”.
Kao potpredsednik Baraka Obame, Džo Bajden je 2016. otputovao u Ukrajinu i zapretio da će uskratiti milijarde dolara američkih garancija za kredite ako vlada ne bude suzbijala korupciju.
Bajden je takođe zahtevao da državni tužilac Ukrajine Viktor Šokin - bude otpušten. Šokin je prethodno istraživao kompaniju u čijem je odboru bio Hanter Bajden, ali istraga nije više bila aktivna godinu dana pre posete Džoa Bajdena.
Hanter Bajden je izjavio da nije bio predmet istrage i nikakvi dokazi protiv Bajdena nisu izašli na površinu.
Međutim, kako prenosi BBC, kritičari veruju da Bajdenove porodične veze sa Ukrajinom u najmanjoj meri stvaraju percepciju mogućeg konflikta interesa. S druge strane, takve tvrdnje demantuje činjenica da Bajden nije bio jedini javni zvaničnik - u SAD, zemljama Evropske unije i samoj Ukrajini - koji je pozivao na ostavku tužioca Šokina. Kako je nedavno pisao Njujork Tajms, ukrajinski tužilac nije "agresivno tražio" istragu protiv kompanije Burisima ali je optužen da je koristio pretnju podizanja optužnice da bi dobio mito od lidera te kompanije. Pored toga, Jurij Lucenko, koji je zamenio Šokina, nastavio je da istražuje firmu Burisima 10 meseci pre nego što je okončao sve pravne postupke.
