"Moja zemlja je primer za razumevanje kako diktatori uništavaju demokratiju, preuzimaju medije i manipulišu ljudima", bila je poruka Stevana Dojčinovića, urednika portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), prilikom uručenja „Knight International Journalism Award“ - nagrade Međunarodnog centra za novinare (ICFJ) koju je primio na ceremoniji u federalnom zdanju Ronald Regan u Vašingtonu.
"Mnogi u SAD su bili šokirani pobedom Trampa, Bregzitom, porastom nacionalizma. Srbija je u senci Rusije, nama je to bilo ništa, sve nam se to dešava decenijama. U mom delu sveta, novinarstvo je poslednja odbrana demokratije, ne policija i pravosuđe. Vlada nas goni, prate nas obaveštajne organizacije postoji čak i i mreža istraživačkih novinara koja služi da istražuje nas", rekao je Dojčinović u govoru pred oko šest stotina zvanica.
Govoreći za Glas Amerike u noći kada je preuzeo priznanje Dojčinović je rekao da se radi, o za njega, najvećoj nagradi ikada.
"To mi mnogo znači za dalju karijeru. "Mislim da je bitno, jer sam u ovom trenutku neki ambasador novinara u Srbiji, pa sam iskoristio sastanke koje sam imao da ukažem na probleme u Srbiji jer mislim da treba o tome da zna i priča. Sa druge strane, neke stvari su se izdešavale u Americi, tako da mogu malo bolje da razumeju ono što se dešava kod nas", rekao je Dojčinović za Glas Amerike.
U obrazloženju Međunarodnog centra za novinare, koji je odluku o ovogodišnjim dobitnicima objavio u maju 2019. navedeno je da Dojčinović predvodi tim hrabrih novinara, koji su u periodu rastuće opasnosti, razotkrili nepravilnosti poput pranja novca poslovnih elita i zloupotrebe za koju su odgovorni zvaničnici vlasti.
„On je ujedno i regionalni urednik Projekta za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) i partner Međunarodnog centra za novinare (ICFJ). Zbog svog rada i istraživanja često je na meti pretnji i napada ljudi bliskih vlasti. Ništa od toga ga ne odvraća“, navedeno je u obrazloženju.
Među najznačajnija istraživanja KRIK-a spadaju tekstovi koji Zlatibora Lončara, ministra zdravlja u Vladi Srbije, dovode u vezu sa kriminalnim klanovima, opisuju način na koji je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije i nekadašnji gradonačelnik prestonice Beograda, navodno koristio desetine bankovnih računa za pranje novca.
Dojčinović i KRIK su istraživali i veze crnogorskih državnih zvaničnika sa Darkom Šarićem, u Srbiji osuđenim na petnaest godina zatvora zbog šverca droge, koje oni negiraju.
KRIK je jedan od nekoliko nezavisnih medija u Srbiji, koji se zbog istraživačkih tekstova o koruptivnim aferama visokopozicioniranih državih zvaničnika i njima bliskih ljudi, našao na meti fizičkih i verbalnih pretnji, pokušaja profesionalne i lične diskreditacije dela predstavnika vlasti, medija i tabloida, čiji su vlasnici vlastima bliski ljudi.
Istovetno priznanje primila je Rouz Vangi, reporterka kenijske televizije NTV. Vangi je za Glas Amerike izjavila da se bavi pričama o socijalnoj pravdi, dečjim pravima, ali i one o sakaćenju genitalija devojčicama.
"U Keniji imamo slobodu govora, ali se mediji više fokusiraju na političare, tako da priče o zdravstvu, prosveti i socijalnoj pravdi budu skrajnute, to je veliki problem. Takođe se dešava da neki mediji objave priču o korupciji i vidite da Vlada pokušava da zastraši medij. Radimo mnoge priče o korupciji i skandalima, a skandala ima mnogo. Mediji su ipak pod udarcem", rekla je Rouz Vangi.
Među ovogodišnjim laureatima je i Elizabet Palmer, dopisnica američke televizije CBS, koja je nagrađena za izuzetnost u izveštavanju o međunarodnim pitanjima.
"Ne živim tamo gde se emituju moji prilozi i malo sam isključena, a sad sam ovde i neko je odao priznanje mom dugododišnjem radu. Oduševljena sam i zapanjena. Istovremeno sam uzdržana, jer drugi novinari koji su primili nagradu, nemaju taj luksuz da rade za veliku američku kompaniju. Oni hrabro rade svoj posao i vidim da je njihova neustrašivost i upornost predivna", rekla je za Glas Amerike Elizabet Palmer.
Izveštavala je iz Moskve, odakle je pratila Čečenski rat, poslednje dane Borisa Jeljcina na vlasti i dolazak Vladimira Putina, uspon kapitalizma u toj zemlji. Pratila je situaciju i u Latinskoj Americi, a poslednji zadaci bili su joj u Iraku, Siriji i Iranu.
Četvrti nagrađeni novinar je Martin Beron, izvršni urednik lista Vašington post, dobitnik priznanja za izuzetnost u novinarstvu. Beron je široj javnosti poznat kao novinar koji je u Boston Globu pokrenuo priču o zlostavljanjima u lokalnoj nadbiskupiji, o čemu govori film Spotlight, dobitnik Oskara za najbolji film i scenario. On je za Glas Amerike rekao da Vašington postu mnogo znači, kada ih nagradi organizacija koja promoviše slobodu medija širom sveta.
"Nisam siguran da mogu da se merim sa novinarima koji večeras primaju nagradu jer se suočavaju sa većim teškoćama nego ja, ali čast je da sam među njima. Novinari u Americi suočavaju se sa pritiscima ali ne sa toliko problema kao novinari u ostatku sveta. Suočavaju se sa fizičkim pretnjama, ubistvima, zatvorom, nečim sa čim se mi nismo suočavali ovde u Sjedinjenim Državama. Jesmo jako zabrinuti načinom na koji se predsednik Amerike negativno odnosi prema novinarima i načinom na koji ponižava, proziva i diskredituje novinare, ali imamo u vidu da nam je na raspologanju Prvi amandman. Ipak, nismo se još suočili sa iskustvom koje imaju novinari drugih zemalja", kaže Baron za Glas Amerike.
Predsednica Međunarodnog centra za novinare Džojs Bernatan, izjavila je za Glas Amerike da je za 35 godina, koliko je obeležila ovom prigodom, ta organizacija u svim istorijskim i medijskim događajima pomagala novinarima, a naročito je ponosna na to što su napravili mrežu istraživačkih novinara. Na pitanje da li je sada dobro vreme da se bude novinar, kaže da je teško.
"Imamo uspon autokrata i ekstremizma, ima mnogo onih koji bi da diskredituju profesiju i da govore svoju istinu, i svoju verziju stvarnosti. Demokratija slabi i mislim da je jako opasno vreme. Iako nije lako vreme za novinare, ovo je ključno vreme za novinare, jer ko će da postavlja pitanja, ako ne mi", kaže predsednica ICFJ za Glas Amerike.
Priznanje „Knight International Journalism Award“ dodeljuje se novinarima, urednicima, medijskim radnicima kao i novinarima-građanima koji su, uprkos teškim okolnostima, radom i izveštavanjem doprineli svojim zemljama.
