Sjedinjene Države i Severna Koreja započele su da aludiraju na pretnje silom uoči roka koji dolazi krajem godine po pitanju napretka u pregovorima o nuklearnom oružju.
Pak Džong Čon, čelnik Korejske narodne armije (KPA), zapretio je u izjavi koju je u sredu dao severnokorejskim državnim medijima da će silom uzvratiti na bilo kakvu američku vojnu akciju.
Ta izjava direktan je odgovor na komentare predsednika SAD Donalda Trampa, koji je aludirao na korištenje vojne sile protiv Severne Koreje ako bude potrebno.
"Želeo bih da razjasnim jednu stvar, da upotreba oružanih snaga nije privilegija samo SAD", prenosi navodne reči Paka Centralna korejska novinska agencija (KCNA) 4. decembra. "Svako može da nagađa kakvom akcijom će DPRK odgovoriti ako SAD preduzmu vojne akcije protiv DPRK".
Nekoliko sati ranije, Trump je novinarima na samitu NATO-a u Londonu govorio o Severnoj Koreji: "Sada imamo najmoćniju vojsku koju smo ikada imali i daleko smo najmoćnija država sveta. I, nadamo se, ne moramo to da koristimo, ali ako budemo morali, koristićemo. Ako budemo morali, to ćemo i uraditi".
Važan znak
I pored činjenice da su Sjedinjene Države i Severna Koreja razmenile brojne pretnje otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru 2017, neki stručnjaci veruju da je poslenja razmena izjava ozbiljan znak rasta tenzija.
"Postoji obrazac tokom tokom cele godine u severnokorejskim saopštenjima. Bili su prilično obazrivi da ne kritikuju direktno Trampa", rekao je Džon Delari, analitičar za Severnu Koreju i pridruženi profesor Kineskih studija na Jonsei univerzitetu u Seulu. "Ta retorika - gde Tramp i Kim počinju da idu dalje direktno kritikujući jedan drugog ili gde vide jedan drugog kao probleme - to je značajno".
Ranije ove nedelje, 3. decembra, zvaničnik severnokorejskog ministarstva spoljnih poslova optužio je SAD da to što drže Severnu Kreju "vezanu za dijalog" kao "glupavi trik" ili politički alat za predsedničke izbore u SAD 2020. Ri Tae Song, prvi potpredsednik Vlade, takođe je izjavo da je "u potpunosti na SAD kakav božićni poklon žele da dobiju".
Rok krajem godine
Raast tenzija verovatno ima veze sa rokom Kim Džong Una da do 31. decembra 2019. vidi opipljiv pomak u nuklearnim pregovorima od strane Sjedinjenih Država. Za sada, Severna Koreja nije formulisala koje bi tačne korake Donalda Trampa želela da vidi do kraja godine, ali Delari kaže da je Pjongjang to pitanje namerno ostavio otvorenim.
"Zaista, severnokorejska pozicija je da su oni učinili dosta stvari za koje SAD i Tramp preuzimaju zasluge, ali SAD nisu uradile ništa zauzvrat", kaže Delari. "Prema tome, ono što oni govore je da SAD teba da potvrde pozitivne korake koje je Severna Koreja napravila i da urade nešto zauzvrat".
Sjdinjene Države odbijaju da ukinu ekonomske sankcije protiv Severne Koreje kao odgovor na nekoliko ustupaka Pjongjanga, uključujući i predaju posmrtnih ostatak vojnika iz Korejskog rata, zatvaranje postrojenja Pjongjanga za testiranje nuklearnog oružja i obustavu proba raketa dugog dometa i nukearlnih testova.
"Sve više, čitava diskusija na američkoj strani nema ništa sa (pravljenjem ustupaka). Štaviše, šta ćemo sledeće zatražiti", zapitao je Delari. "Možete videti veliki jaz. Kako ja čitam ove izjave, rok 31. decembra nije potraga za sledećim koracima, skoro da se odnosi na zaključivanje o postojećoj situaciji. Severnokorejci kažu: 'Morate da uradite nešto zauzvrat'".
