Uticajni američki dnevnik Vašington post objavio je masu vladinih dokumenata, koji otkrivaju da su visoki državni zvaničnici doveli u zabludu američku javnost, u vezi sa 18-godišnjim ratom u Avganistanu, svojim previše optimističnim saopštenjima za koja su znali da nisu tačna, kao i sakrivanjem dokaza da je postalo nemoguće pobediti u tom sukobu.
Post navodi da se u tim dokumentima nalazi 400 intervjua sa visokim vojnim vladinim "insajderima", koji su bez ustezanja izneli kritike o stvarima, koje nisu dobro urađene u Avganistanu i kako su se SAD "zaglavile" u ratu koji traje skoro dve decenije.
Prema pisanju Posta, američki zvaničnici, od kojih je većina govorila pod pretpostavkom da njihove izjave neće biti javno objavljene, priznali su da su strategije za vođenje rata imale nedostatke i da su SAD uzaludno potrošile stotine milijardi dolara pokušavajući da naprave od Avganistana stabilnu, demokratsku naciju. U Postu se takođe navodi da intervjui podvlače neuspešne pokušaje SAD da smanje korupciju, izgrade kompetentne oružane snage u Avganistanu i smanje nivo trgovine opijuma.
Predsednici SAD Džordž Buš mlađi, Barak Obama i Donald Tramp su se svi zarekli da će izbeći da budu uvučeni u "građenje nacije" u Avganistanu, ali izveštaj pokazuje da su već u prvim danima rata, visoki zvaničnici zaduženi za usmeravanje američke politike u toj zemlji, izražavali zbunjenost kada je reč o osnovnim ciljevima Vašingtona i strategiji da se ti ciljevi ostvare.
Pentagon nije ogovorio na Postovo objavljivanje ovih dokumenata, za koje je dnevnik vodio pravnu bitku u poslednje tri godine, tražeći od vlade da ih objavi zbog njihove važnosti za američku javnost.
Procenjuje se da je u ratu u Avganistanu, od 2001. godine, kada su SAD i saveznici izvršili invaziju i svrgnuli Talibane s vlasti, jer su pružali utočište liderima al-Kaide optuženim za terorističke napade na SAD u septembru 2001. godine, ubijeno više od 150 hiljada ljudi, među kojima civili, pobunjenici, lokalni i strani vojnici.
U konfliktu je stradalo više od 2.400 američkih vojnika, a Vašington je potrošio skoro 1.000 milijardi dolara.
