General Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO snaga u Evropi smatra da su Kina i Rusija glavni bezbednosni izazovi za zapadnu odbrambenu alijansu. Prema njemu, jedna od glavnih bezbednosnih promena od kada je bio na čelu NATO-a 1990-tih jeste povratak Rusije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Te zemlje su znale da će Rusija da se vrati. One traže zaštitu. Znale su da će Rusija da se usprotivi njihovoj nezavisnosti, da će vršiti pritisak na njih, da će nastojati da održi poluge vlasti i nastojati da im ukine slobode. To su upravo i događa i to je ono što vidim kao glavnu promenu od kada sam bio na čelu NATO-a", kaže u razgovoru za Glas Amerike Klark.
Upitan kakve bi mere preduzimao da još uvek vodi NATO, Klark je rekao:
„Rešavanje pitanja Rusije mora da se zasniva na interesima i snazi zainteresovanih strana. Rusija mora da poštuje NATO, potencijale članica Aljanse kao i njihove interese. Istovermeno, i mi moramo da poštujemo Rusiju kao i interese predsednika Putina.
Očigledno je da Putin nije ispoljio nikakvo uvažavanje Ukrajine kada je zauzeo Krim, posle čega su održani lažirani izbori, a zatim pokrenut rat u Donbasu. Slično, nije pokazao poštovanje ni prema Gruziji, gde ruski vojnici vode oružane sukobe već niz godina“.
Prema Klarkovim rečima, na promenu ruske politike najviše može da utiče NATO:
„Rusija se upustila u sajber-rat još od 2007. Ne samo što nastoji da se infiltrira u sajber infrastrukture zemalja, kao na primer Estonije, već se upliće u izbore, medijsku propagandu. Takve stvari više ne mora da radi ruska država, već ruski oligarsi, koji imaju milione dolara spremnih da investiraju. Tim novcem kupuju uticaj, kupuju političare, birače, sportske ekipe i drugo. Nismo odmah shvatili, ono što danas znamo, da je ruska strana to postigla koristeći protiv nas demokratiju i slobode na Zapadu“.
To su izazovi 21. veka koje NATO mora da razume u celini, jer je reč o zaštiti Zapadnog sveta u celini, smatra Klark.
Osvrćući se na zategnute odnose između Turske i ostalih članica Severno-atlantskog saveza zbog kupovine ruskog antiraketnog sistema S-400 pod Erdoganom, penzionisani general ističe da nesuglasice traju već duži niz godina:
“Tu je spor u vezi sa prijemom Turske u Evropsku uniju, tu je pitanje Kurda, pitanja povezana sa invazijom Iraka i Sirije, što sve do danas nije razrešeno. Odgovor nije isključivo u vezi sa sistemom S-400, već se radi o dubljem sagledavanju izazova sa kojim se Turska suočava. U tom smislu, rešenje leži u većem angažovanju SAD i ostalih članica NATO-a radi prevazilaženja spora”.
Rešenje je dostupno, smatra Klark i ističe da je veoma važno zaustaviti dalju eroziju odnosa sa bitnom članicom na jugoistočnom krilu NATO-a.
Bivši glavnokomandujući NATO snaga u Evropi slaže se sa većinom eksperata koji vide Kinu kao najveći izazov Zapadu. Prema njemu, Kina poput Rusije želi da ima veto na ekonomske i bezbednosne odluke malih zemalja. Međutim, najveću poteškoću u odnosima, Klark vidi u nečem drugom.
“Nije samo reč o intelektualnoj svojini, već o nezakonitom pritisku na kompanije da predaju svoju tehnologiju Kini. U stvari, mahom je izgubljeno vreme za to, jer Kinezi su sami po sebi prilično inventivni. Međutim, problem ostaje. Mislim da rešenje leži u rukama NATO-a, jer Amerika ne može da bude sama u tome, pošto je bilo koja druga zemlja, na primer Nemačka, u stanju da proda tehnologiju koju Kina želi. Neophodno je da na tome radimo sa svojim saveznicima. To je najefikasniji način da zaustavimo Kinu”.
Činjenica da je na nedavnom sastanku NATO-a u Londonu, uspon Kine prvi put istaknut kao jedan od zajedničkih izazova savremenog sveta, značajan je razvoj događaja, ističe Klark. Dobro je takođe, dodaje on, da članice Alijanse apeluju na Kinu da se pridruži sporazumima za kontrolu naoružanja.
