Beograd i mnogi gradovi u Srbiji i jutros su osvanuli u crvenoj ili ljubičastoj zoni, kojima se na aplikacijama i sajtovima koji se bave zagađenjem, obeležavaju najviši nivoi zagađenost vazduha. Svake godine kako počne grejna sezona, ovaj se problem otvara, ali se čini da je ove godine situacija najkritičnija. Tim povodom za Glas Amerike govori Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, koja se bavi problemima zagađenja životne sredine.
Beograd odavno ne opravdava svoje ime, pogotovu ovih zimskih dana kada u smogu i magli postane siv i nekako nestane na očigled svih. Toliko siv da se poslednjih nedelja ne skida sa vrha liste najzagađenijih gradova na svetu, zbog čega se javnost prilično uzbunila i očekuje da nadležni hitno urade nešto kako bi se popravio kvalitet vazduha koji udišemo.
Za sada, jedino što građani mogu da čuju je negiranje podataka o zagađenju koji se pojavljuju - ili na aplikacijama za mobilne telefone, ili na portalima koji se bave zagađenjem okoline:
"Juče smo, na primer, iz Ministarstva i iz Instituta za javno zdravlje mogli da čujemo da situacija nije alarmantna, da je ovo stanje normalno za ovo doba godine. Ja stvarno ne mogu da se složim da su nivoi koji prekoračuju pet, šest ili 10 puta dnevne granične vrednosti zagađenja - da su uobičajene situacije. To se prosto ne sme normalizovati", kaže za Glas Amerike Mirjana Jovanović.
Kako smatra Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, prva mera bi trebalo da bude obaveštavanje građana u ovakvim situacijama o stvarnom nivou zagađenosti i preporuke o toma šta raditi.
Tek posle toga slede dugoročne, sistemske mere kojima se problem ne sanira, već rešava:
"Ono što su dugoročne mere jesu strateški promišljene javne politike, koje su usmerene ka tome da se menja način na koji se grejemo, da se menja način na koji proizvodimo energiju, da se razvija sistem javnog saobraćaja u gradovima i onda ćete imati mnogo manje privatnih automobila koji zagađuju vazduh. Da se paralelno sa tim razvija sistem alternativnih načina urbane mobilnosti - biciklističke staze, pešačke itd", objašnjava Jovanović.
Gde nestaju pare od ekoloških taksi
Tu se dolazi do problema - odakle novac za investicije tog nivoa, jer, kako je pokazalo obimno istraživanje Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca - sredstva prikupljena od ekoloških taksi se u Srbiji nenamenski troše i za poslednjih devet godina 487 miliona evra je tako potrošeno:
"Ono što treba znati jeste da smo mi promenili zakon o budžetu 2015. godina, nakon čega novac koji se prikuplja na ime ekoloških taksi nije više morao da se ulaže u zaštitu životne sredine, već je mogao biti potrošen na bilo šta što Vlada nađe da je prioritetno u tom momentu. Vlada ili jedinice lokalne samouprave. Pa ćete tako pročitati da se od toga plaćaju odštete za ujede pasa, nasipanje puteva, da se plaćaju energenti i razne neke stvari koje ne spadaju u zaštitu životne sredine", ističe Jovanović za Glas Amerike.
Ako je za utehu, Vlada Srbije se danas konačno sastala povodom zagađenosti vazduha u Beogradu i još nekoliko gradova, i dogovoreno je formiranje tela koje će koordinisati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati mere za zaštitu sredine. Iskustvo govori da se radne grupe najčešće nisu pokazale u rešavanju ovolikih problema, ali u ovom trenutku možda je i to bolje od ignorisanja stvarnosti, čemu su nadležni u Srbiji često skloni.
