Trampova administracija saopštila je u petak da će ograničiti legalnu imigraciju iz još šest zemalja koje "ne zadovoljavaju bezbednosne standarde". To je deo predsednikovog pokušaja da dodatno smanji imigraciju u izbornoj godini u Americi.
Imigranti iz Kirgistana, Mjanmara, Eritreje, Nigerije, Sudana i Tanzanije naići će na nova ograničenja u pokušaju da dobiju određene vrste američkih viza. Međutim, nije u pitanju potpuna zabrana putovanja, kakvu je predsednik Donald Tramp uveo ranije za neke zemlje, što je izazvalo ogorčenje širom sveta i kritike da je u pitanju nepravedna diskriminacija muslimana.
Restrikcije treba da stupe na snagu 21. februara.
Tramp ističe rad svoje administracije na suzbijanju imigracije, što je bila jedna od ključnih tema koje su motivisale njegove birače 2016. godine, u nadi da će postići isti efekat u novembru. Administracija je nedavno uvela mere koje se odnose na takozvani "porodiljski turizam" a Tramp podseća i da je došlo do značajnog smanjenja broja prelazaka američko-meksičke granice i napretka u izgradnji zida na granici.
Useljeničke vize su ograničene za državljane Kirgistana, Mjanmara, Eritreje i Nigerije. Ta vrsta vize izdaje se ljudima koji žele da se trajno nastane u Sjedinjenim Državama, a njihovi "sponzori" mogu da budu članovi porodica ili poslodavci. Deo viza - njih 55.000 - se dobija i preko "lutrije za zelenu kartu". U decembru je, širom sveta, izdato 40.666 useljeničkih viza.
U Sudanu i Tanzaniji je ukinuta lutrija za zelenu kartu, iz koje je već isključena Nigerija, zajedno sa drugim zemljama iz kojih je, u proteklih pet godina, u SAD emigriralo više od 50.000 državljana.
Nove mere se ne odnose na neuseljeničke vize - koje se izdaju ljudima koji dolaze u privremenu posetu Sjedinjenim Državama. To su turističke, poslovne ili vize koje se izdaju ljudima radi lečenja. U decembru je širom sveta izdato oko 650.760 takvih viza.
Vršilac dužnosti sekretara za unutrašnju bezbednost Čed Vulf izjavio je da će zvaničnici Sekretarijata sarađivati sa zemljama obuhvaćenim novim merama na jačanju mera bezbednosti, kako bi im se pomoglo da budu sklonjene sa liste.
Na spisku zemalja mogla je da se nađe i Belorusija ali je to izbegla, budući da se, kako navode američke vlasti, "na vreme povinovala novim standardima"
Nove restrikcije usledile su nakon što je Trampova administracija uvela zabranju putovanja za stanovnike određenih zemalja, koju je 2018. podržao Vrhovni sud kao legalnu. Ove mere su značajno mekše od prvobitne zabrane kojom su na 90 dana suspendovani dolasci putnika iz Iraka, Irana, Libije, Somalije, Sudana i Jemena, blokiran prijem izbeglica na 120 dana i suspendovan dolazak putnika iz Sirije. Američke vlada tada je ukinula većinu useljeničkih i neuseljeničkih viza za podnosioce zahteva iz tih zemalja. Izuzeci su načinjeni u slučaju studenata i ljudi sa "značajnim kontaktima" unutar SAD.
Predsednik Tramp ističe da je zabrana putovanja neophodna da bi se "zaštitili Amerikanci". Međutim, protivnici tvrde da su prava meta muslimanske zemlje. Kao predsednički kandidat, Tramp je 2015. pozvao na "kompletenu zabranu ulaska muslimana u zemlju dok vlasti ne utvrde šta se događa".
Sedam zemalja za koje važe veće restrikcije uključuju države koje nemaju diplomatske odnose sa Amerikom ili imaju sasvim slabe odnose. Među njima je pet većinski muslimanskih zemalja - Iran, Libija, Somalija, Sirija i Jemen.
Sudan i Kirgistan su većinski muslimanske zemlje. U Nigeriji živi skoro podjednak broj hrišćana i muslimana, ali ta zemlja ima petu po veličini muslimansku populaciju na svetu, prema podacima istraživačkog centra Pju.
