Iako su uz muziku i veselje proslavili veliku izbornu pobedu i osvajanje apsolutne većine u parlamentu, naprednjacima i njihovom lideru Aleksandru Vučiću čini se da takva i tolika pobeda postaje smetnja.
O tome najbolje govori prošlonedeljna najava da bi naredni parlamentarni izbori mogli da budu održani dve godine pre roka, već 2022. godine, iste godine kada Srbiju očekuju predsednički, kao i izbori za vlast u Beogradu.
“Videlo se da Vučić na nedavnim izborima može jedino da dobije političku krizu i to se videlo odmah posle izbora - Vučić jeste dobio duboku političku krizu. Ima veliki broj građana Srbije, veći od onoga koji je izašao na izbore, koga nema ko zastupati. Postoji znatan broj građana koji je ipak izašao na izbore, a tu se rasulo gotovo 20 odsto glasova. Postoji jedno duboko nezadovoljstvo u zemlji, postoji egzistencijalna neizvesnost, vezana oko korone i sličnih stvari, postoje brojna nerešena pitanja - Kosovo, i sve to pada sada Vučiću u krilo”, ocenjuje urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm razloge za Vučićevu najavu skorih parlamentarnih izbora.
Senka nelegitimnosti
“Ja mislim da bi on rado trampio nekoliko desetina poslanika koje ima u sadašnjem sazivu skupštine Srbije, da ima kakvu-takvu opoziciju”, ističe u razgovoru za Glas Amerike analitičar Đorđe Vukadinović.
“Još nije formirana ni ova sadašnja vlada, a već se najavljuje sledeća vlada i sledeći izbori”, nastavlja Vukadinović i dodaje da ta priča sa novim parlamentarnim izborima ima unutrašnju i spoljnopolitičku dimenziju.
“Unutrašnji aspekt je vezan za Vučićevu sklonost ka odlaganju i neizvesnosti, a isto tako je i pokušaj da amortizuje efekat bojkota i nezadovoljstva velikog dela javnosti prethodnim izborima. Ma koliko se činilo da se ništa nije dogodilo, činjenica je da bojkot i čitava atmosfera koja je pratila izbore baca senku nelegitimnosti. I ta senka lebdi i nad celom novom skupštinom i budućom vladom”, kaže Vukadinović i ističe da ovakvom najavom Vučić pokušava da smanji pritisak koji će neminovno ići od strane opozicije i javnosti.
Filip Švarm najavu prevremenih parlamentarnih izbora stavlja u kontekst sadašnje situacije i formiranja vlade, a pre svega odnosa sa SPS-om.
“Ovde je Vučić došao u jedan paradoksalan slučaj. SNS više nema šta da pobeđuje, više nema šta da uzme. To je partija koje je kreirana da se bori istim intezitetom kako za vlast u mesnoj zajednici, tako za vlast u Skupštini, tako za vlast za predsednika Republike. Vučić bi bez socijalista na predsedničkim izborima, i bez nekih drugih svakako pobedio kako stvari trenutno stoje, ali sigurno ne bi bilo u prvom krugu. I najverovatnije bi imao manje glasova nego što ima partija. Mislim da bi to bio priličan udar na Vučićev ego i da on ne želi na taj način da bude predsednik Srbije”, ističe Švarm i dodaje da u ovom trenutku lider naprednjaka vaga da li mu je skuplje da Ivica Dačić i socijalisti uđu u Vladu ili da budu opozicija.
Uznemirujuća poređenja sa Belorusijom
Istovremeno, prema mišljenju Švarma, Vučić shvata kako izgleda srpski parlament kada se gleda izvana.
“Skupština Srbije izgleda kao jedna kancerogena izraslina u političkoj Evropi, jer to što ima u Srbiji ima samo još u Belorusiji, jer to su jedina dva parlamenta koja su bez opozicije”.
“Kada bi sada mogao da ponovi izbore koji su bili 21. juna, mislim da bi Vučić naređivao svom članstvu i aktivistima da glasaju za bilo kakvu opoziciju, a ne da izgleda kao neko nalik na Lukašenka”, kaže Švarm.
Na događaje u Belorusiji ukazuje i Đorđe Vukadinović i kaže da su slike koje gledamo iz Minska svakako uznemirujuće i po Vučića.
“Pretpostavljam da Aleksandar Vućić gleda kako čak i u toj tvrđavi, u tom bastionu prividne stabilnosti unutar autoritarnog poretka, što jeste bio sinonim za Belorusiju i Aleksandra Lukašenka, da se i tu mnogo toga dešava, da je led krenuo da se topi, glečeri da se kreću. I da je to dosta snažna slika, pogotovu kad se gleda iz Vučićevog ugla”, kaže Vukadinović.
“Upravo gledamo svaki dan šta se zbiva na ulicama Minska, Bresta i drugih gradova, a nešto slično je bilo na pomolu da će se desiti i u Beogradu početkom jula, kada je Vučić ponovo pokušao da zavede zaključavanje građana zbog koronavirusa, pa je tad i Evropa gledala iste scene prebijanja i privođenja kao što danas gleda iz Belorusije. To sigurno ne prija, to nije dobro i na neki način ruši Vučićev rejting“, dodaje Filip Švarm.
Na kraju, oba sagovornika Glasa Amerike ukazuju i na prirodu vladavine Aleksadandra Vučića, koji, kako kažu, ima stalnu potrebu za mobilizacijom članstva SNS-a i održavanjem tenzije kako u Srbiji, tako i u svojoj stranci.
Mobilizacija članstva
“Predsednički izbori jesu važni, u Srbiji naročito, bez obzira na mala ustavna ovlašćenja predsednika. Do tada će i opozicija morati da se konsoliduje ili da nestane, a Vučić zna da će ići u pravcu konsolidacije i treba mu mobilizacija članstva, ali mu treba i pouzdan i relativno snažan partner za te izbore, a to jeste još uvek Ivica Dačić. I treba mu situacija koju najviše voli - apokaliptična. I treba da sve bude nestabilno, sve insitutcije, da bi se uneo dodatni adrenalin u mrežu i aparat SNS-a”, ocenjuje Vukadinović.
Prema mišljenju Švarma, najavu prevremenih parlamentarnih izbora treba posmatrati i u svetlu kosovoskog i drugih problema koji su pred Vučićem i naprednjacima.
“On naprosto nema više na koga da prebaci odgovornost, osim na samog sebe. Jer ovo stalno prozivanje bivših vlasti, Dragana Đilasa i slično deluje više otužno i samim naprednjacima. Tako da tragajući za tom ravnotežom i gledajući prvenstveno na Kosovo, on oteže da vidi šta će se desiti kasnije”.
