Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je najoštriji i najeksplicitniji do sada, i mogao bi da se spakuje u naslov - korak napred, nazad dva, slažu se u kometarima o juče objavljenom dokumentu sagovornici Glasa Amerike.
Čini se da u tom tefteru EU o napretku Srbije svaki plus koji je zabeležen vuče jedan ili dva ozbiljna minusa za sobom, kaže novinar NIN-a Stefan Slavković i dodaje da pohvale koje se uglavnom tiču ekonomskih pitanja nisu dovoljno velike da Srbija zabeleži ocenu koja bi prešla 3,03 od mogućih pet.
"Ako imate zarobljene medije, zarobljeno pravosuđe, nemate borbu protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, nemate ni legitiman ni izborni proces, a onda završite i sa strukturom parlamenta kakve je trenutna, gde smo takođe dobili pokudu – rečeno je da parlament ne odražava de facto pluralizam koji je prisutan, kako bi odražavao s obzirom na okolnosti u kojima su se izbori, pa čak i bojkot sprovodili", kaže Slavković za Glas Amerike.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ukazuje da je u ovogodišnjem Izveštaju 70 odsto teksta prepisano od prošle godine, što po njegovom mišljenju govori o tome da Srbija nije ništa uradila. Ne postoji ni jedna jedina stvar koju EU traži od Srbije, a da to građani Srbije ne traže od svoje vlade, ističe Beširi u razgovoru za Glas Amerike.
Bešiti ukazuje da je Ana Brnabić, mandatrka za sastav nove vlade Srbije, najmanje uradila za evropski proces Srbije.
"Šta više, određeni potezi koje vlada kreirala, pre svega ministarke pravde, je Srbiju stavljala unazad. Pitanje medija jeste bilo pitanje i 2008-2007. godine, ali ne uvom obimu. Dakle ne ovoliko crveno zabeleženo, da vi morate da kontrolišete sav narativ u društvu, a da vam se u udarnom dnevniku RTS na dan objavljivanja izveštaja ta informacija nađe u desetom minutu", kaže Beširi.
Govoreći o kritikama izrečenim na račun izbornog procesa, Slavković ističe da se one teško tumačiti ukoliko se uzmu u obzir i kritike izrečene na račun medijskog plana.
"Brojni mediji, na osnovu lokalnih medijskih konkursa dobijaju budžetske dotacije i budžetska finansiranja koja potom služe kao neka vrsta ekonomskog uslovljavanja samih medija da određenim, favorizovanim političkim akterima daju više prostora. Ako imate na taj način zarobljene medije, onda imate i situaciju u kojoj je nemoguće doneti informisanu odluku o tome za koga želite da glasate", objašnjava novinar NIN-a.
U tom medijsko-izbornom kontekstu Beširi primećuje da je Evropska komisije ispratila i dešavanja oko Telekoma Srbije.
"Posle intervencije Telekoma Srbije u kupovini, neposredno ili posredno u kupovini dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, vi zapravo imate situaciju da su svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom pod direktnim uticajem izvršne vlasti. To je i te kako primećeno u Briselu i dovedeno u vezu sa izbornim procesom, iz prostog razloga zato što je vlast počela da tretira medije koji drugačije izveštavaju ili objektivnije izveštavaju kao opoziciju, a istovremeno i civilni sektor koji upućuje kritike upravo ove koje je sama EK navela u izveštaju, taj državni aparat tretira i civilni sektor kao jednu vrstu opozicije", smatra Slavković.
Vlast nije spremna za dijalog ocenjuje sagovornik Glas Amerike i ističe da Evropska unija u ovom izveštaju kaže ono što građani Srbije žive i što znaju - a to je da parlament nije radio ništa u poslednje tri godine, da ne postoji ni kultura dijaloga, ni način usvajanja zakona.
"Sa druge strane izveštaj kaže da postoji ozbiljna zabrinutost, već nekoliko godina, kada je u pitanju reforma pravosuđa, odnosno da je neophodno promeniti Ustav, pa makar da formalno sudstvo više nije direktno zavisno od političara, što je samo jedan korak u osposobljavanju sudstva. Kada kažemo sudstvo mislimo i na tužilaštvo i na sudove, ali i na policiju u određenoj meri koja prikuplja dokaze i koja sprovodi osumnjičene. Dakle prosto u tom celom procesu mora da dođe do značajnih promena, da političari prestanu da utiču na odluke koje se donose", nastavlja Beširi.
On ukazuje da je Izveštaj Evropske komisije je prilično oštar i u ocenama poglavlja 35 i odnosima sa Prištinom, kao i poglavlja 31 o spoljnoj politici.
"Prva stvar da EU primećuje intenzivne diplomatske odnose Srbije sa SAD, Rusijom, Kinom. Ali se istovremeno upućuje jedna oštrija kritika nego što je uobičajeno kada je u pitanju slaganje Srbije sa spoljnom, odbrambenog i bezbednosnom politikom EU. Naglašava se da je loša stvar što Srbija samo u 60% deklaracija se složila sa deklaracijama visokog predstavnika EU, što je najniže u regionu", ističe Beširi.
Na kraju, po mišljenju Stefana Slavkovića, može se uspostaviti uzročno-posledična veza kritika u Izveštaju EK i slabog napretka Srbije u procesu priključivanja EU. U tom kontekstu, može se postaviti i pitanje odgovornosti samog Brisela za situaciju u Srbiji.
"Brisel je čini mi se žrtvovao godinama unazad u svojim izveštajima i u svojim politikama i odlukama, i u komunikaciji sa lokalnim liderima, žrtvovao je vladavinu prava, žrtvovao je medijske slobode, žrtvovao je etnička, manjinska, ljudska, građanska, radna prava itd, žrtvovao ih je - zarad stabilnosti", ukazuje Slavković.
Podsećamo u svom najnovijem izveštaju - Evropska komisija ukazala je da Srbija nije napravila nikakav napredak na polju izbornog procesa i pravosudnog sistema, dok je umereni napredak registrovan kada je u pitanju borba protiv korupcije (strukturne reforme i saradnja između agencija) i reforma javne administracije.
