Kod građana Srbije postoji velika konfuzija kada je u pitanju nacionalna i lična bezbednost - kako je pokazalo poslednje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) građani smatraju da glavne pretnje po bezbednost dolaze iznutra i da imaju veze sa lošom upravom, organizovanim kriminalom, korupcijom i institucijama u koje nemaju poverenja jer služe političarima.
Sa druge strane, pod uticajem medija i svakodnevnog narativa o ugroženosti zemlje u vrtlogu sukoba velikih sila i neprijatelja u neposrednom okruženju, građani procenjuju da je odgovor na bezbednosne probleme čvrsta moć, jačanje zemlje i ulaganje u sektor bezbednosti.
Kako je istakao istraživač BCBP Saša Đorđević, pokazalo se da se građani lično osećaju bezbedno, ali ne zbog rada institucija, već zato što oni sami poštuju red i zakone:
"Institucije u Srbiji ne predstavljaju za obične građane garant bezbednosti, već se percipiraju kao korumpirane. Izuzetak jeste vojska, zato što u vojsci nije bilo toliko afera kao što je na primer bilo u policiji. A policija ne štiti građane, več kriminalce, političare i finansijske moćnike. Znači to uopšte ne korespondira sa onima za šta služi nacionalna bezbednost", istakao je Đorđević.
Na pitanje u šta bi Srbija trebalo da ulaže novac da bi zaštitila bezbednost svojih građana, ispitanici su na prvo mesto stavili ulaganja u zdravstvo. Slede stavovi da treba ulagati u nabavku novog naoružanja za vojsku, u smanjivanje zagađenja, kao i u povećanje plata pripadnika vojske i policije. Takođe, istaknuto je ulaganje u zaštitu od poplava, a na poslednjem mestu je ulaganje u opremanje policije.
Zanimljivo je da se stavovi građana i samih institucija o bezbednosti razlikuju u velikoj meri - u prošlogodišnjoj Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane kao najveće pretnje istaknute su oružana agresija, separatističke težnje i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Istovremeno, lista pretnji po bezbednost koju ističu građani je potpuno drugačija i oni na prva mesta stavljaju belu kugu, narkomaniju i organizovani kriminal i korupciju:
"Upitani građani da li bi posegnuli za nasiljem da zaštite sebe i svoju porodicu, 84 odsto građana je odgovorilo da bi upotrebilo nasilje. Ali upitani zašto postoji nasilje uopšte u društvu, građani smatraju da je to zbog loše ekonomske situacije, siromaštva i nedostatka perspektive. Pored toga, navode i da je urušen sistem vrednosti", izjavila je istraživačica BCBP Marija Pavlović.
Iako pitanja unutrašnje bezbednosti i probleme poput bele kuge ili kriminala i korupcije nisu stvari koje treba da rešava vojska, građani tako gledaju na stvari i zbog toga što vojska uživa najveće poverenje kod njih. Čak 65 odsto građana ima poverenje u vojsku, dok u policiju samo 45 odsto ispitanika, ali čak 72 odsto građana smatra da je policija korumpirana.
Iako očekuju da vojska rešava osnovne i unutrašnje i spoljne pretnje, građani daju interesantne odgovore na pitanje o osnovnim razlozima za ponovno vraćanje obaveznog vojnog roka. Na prvom mestu je stav građana da to treba uraditi da bi se mladi naučili radu i disciplini (63 odsto), kao i zbog toga što je to u skladu sa tradicijom (20 odsto).
Samo devet odsto ispitanika smatra ba obavezni vojni rok treba vratiti zbog toga što Srbija nema dovoljno vojnika, dok osam odsto građana mislim da je to treba učiniti jer se zemlja izložena velikim spoljnim pretnjama.
Ovo istraživanje o stavovima građana sprovedeno je u periodu septembar-oktobar 2020. godine, u vreme kada je situacija sa pandemijom koronavirusa bila daleko bolja nego sada. Zbog toga se po mišljenju istraživača BCBP pandemija ne pojavljuje u ovom istraživanju kao pretnja po bezbednost.
