Nekada ograničena na naučne krugove, debata o tome može li se predsednik pomilovati, postala je hitna nakon prošlonedeljnog nasilnog napada pristalica predsednika Donalda Trampa na Kapitol.
Neredi su doveli do drugog istorijskog opoziva Trampa ove nedelje i podstakli pozive demokrata na federalnu istragu o Trampovoj ulozi u podsticanju na nasilje.
To je zauzvrat obnovilo pitanje da li Tramp može iskoristiti moć predsedničkog pomilovanja na sebe kako bi izbegao buduće krivično gonjenje.
Tu temu je Tramp pokrenuo u prošlosti. 2018. godine, suočavajući se sa istragom specijalnog istražitelja o vezama svoje kampanje 2016. godine sa Rusijom. Tramp je tada rekao da ima "apsolutno pravo" da pomiluje samog sebe.
Ali koliko god to zvučalo preterano, samopomlovanje ne mora nužno biti u Trampovom najboljem interesu, a savetnici su, kako se izveštava, pokušali da ga od toga odgovore.
Samopomilovanje se može smatrati priznanjem krivice, rekli su. Štaviše, to bi se moglo da ima kontraefekat i da podstakne inače nevoljan Sekretarijat za pravosuđe pod rukovodstvom Džoa Bajdena, da ospori pomilovanje i podigne optužnicu protiv Trampa, tvrde pravni stručnjaci.
Slede detalji za raspravu o tome da li Tramp može da se pomiluje pre nego što napusti funkciju.
Da li predsednik može da pomiluje samog sebe?
Sam Ustav SAD je nem po tom pitanju.
Član II povelje daje predsedniku moć da "odobri odštetu i pomilovanje za prestupe protiv Sjedinjenih Država, osim u slučajevima impičmenta".
Taj široko sročen tekst ostavio ga je otvorenim za tumačenje.
"Nijedan predsednik nikada nije pokušao da pomiluje samog sebe, tako da nemamo nikakav presedan", rekao je Džefri Krauč, profesor prava na Američkom univerzitetu i autor knjige o predsedničkom pomilovanju. "Predsednik Nikon je razmišljao o tome, ali se na kraju odlučio da to ne učini".
Oni koji veruju da se predsednik može samooprostiti tvrde da u Ustavu nema ništa u surptonosti sa tim. Lider Amerike, kažu, ima moć pomilovanja federalnih zločina, a ako i sam počini federalni zločin, onda bi trebalo da bude u mogućnosti da se pomiluje za to delo.
Ali oni koji zastupaju suprotno gledište - a oni su u većini - tvrde da sam čin "davanja pomilovanja" podrazumeva bilateralni potez koji uključuje dvoje ljudi.
"Upotreba reči pomilovanje obično označava da jedna osoba pomiluje drugu. To je način na koji se to u istoriji shvatalo", rekao je Steve Malroj, profesor prava na Univerzitetu u Memfisu.
Štaviše, rekao je Malroj, samopomilovanje je u suprotnosti sa dugogodišnjim američkim pravnim principom, ukorenjenim u engleskom pravu, da čovek ne može biti sudija u svom slučaju.
"Iz tog razloga, iako je moć pomilovanja vrlo široka, a Vrhovni sud nikada nije definitivno presudio, većina ustavnih eksperata rekla bi da ne možete sami da se pomilujete", rekao je Malroj.
Godine 1974. Sekretarijat za pravosuđe pravde razmotrao je to pitanje. Odgovor do kojeg je došao bio je - ne.
Samopomilovanje bilo bi u suprotnosti sa "osnovnim pravilom da niko ne sme biti sudija u njegovom slučaju", napisano je u belešci Odeljenja Kancelarije pravnog savetnika (link na dokument na engleskom jeziku).
Dopis ostaje politika Sekretarijata za pravosuđe.
Kako bi izgledalo samopomilovanje?
Naravno, to ne znači da predsednik možda neće pokušati da samog sebe pomilije.
Ako se odluči za samopomilovanje, verovatno bi sebi izdao "potpuno i bezuslovno pomilovanje", procenjuju pravni stručnjaci.
Po prvilu, kada predsednik pomiluje nekoga, u dokumentu o pomilovanju preciziraju se optužbe zbog kojih je taj neko pomilovan, kao što je bio slučaj sa Trampovim nedavnim pomilovanjem nekoliko bivših saradnika.
Tramp bi se, u svom slučaju, verovatno odlučio za pomilovanje, po uzoru na pomilovanje bivšeg predsednika Ričarda Nikona, za sve zločine protiv Sjedinjenih Država, rekla je Karolin Mala Korbin, profesorka prava na Univerzitetu u Majamiju.
Kakve su implikacije predsedničkog samopomilovanja?
Nikada ranije pokušano, Trampovo samopomilovanje moglo bi da stvori potencijalno opasan presedan za buduće ponašanje predsednika, smatraju neki pravni stručnjaci.
"Predsednička samopomilovanja bila bi užasan presedan i omogućila bi predsednicima da počine najgroznija federana krivična dela i jednostavno se pomiluju", rekla je Korbin.
Oni koji misle da se predsednik može pomilovati, međutim, ne slažu se sa tim i podsećaju da postoje druge provere predsedničke moći, poput opoziva koji sprovodi Kongres.
Osim toga, pomilovanje ne štiti predsednika od državnog gonjenja.
Može li se samopolimovanje pravno osporiti?
Iako su predsednička pomilovanja trajna i ne mogu se poništiti, Trampovo evetntualno pomilovanje moglo bi da se u budućnosti suoči sa pravnim izazovima.
Džo Bajden je jasno rekao da ne podržava da Sekrerarijat za pravosuđe istražuje njegovog prethodnika.
Ali ako bi se Tramp pomilovao, to bi moglo podstaći Sekreratijat da podigne optužnicu protiv njega, makar samo da bi testirao ustavnost samopomilovanja.
Osporavanje bi moglo ići do Vrhovnog suda, koji nikada nije odmeravao tako pitanje, kažu stručnjaci.
"Moglo bi se tvrditi da je ovo pitanje ustavnog zakona koje su morali da reše sudovi, a ne oni politički motivisani", rekla je Korbin.
Pretnja akcijom Sekretarijata za pravosuđe kao odgovor na samopomilovanje moglo bi odvratiti Trampa od razmišljanja o pomilovanju, pre svega, dodala je ona.
Može li Tramp podneti ostavku, pa da ga pomiluje popredsednik Pens?
Ovo ostaje mogućnost iako Tramp nije nagovestio da planira da podnese ostavku pre isteka mandata 20. januara.
Postoji presedan da predsednik dobije pomilovanje od svog naslednika.
Godine 1974, nakon što je Ričard Nikson podneo ostavku zbog skandala Votergejt, njegov potpredsednik i naslednik, Džerald Ford, izdao mu je pomilovanje za sve zločine nad Sjedinjenim Državama.
Dok je Ford insistirao da to čini u nacionalnom interesu, kritičari su pomilovanje uvek smatrali Niksonovim samopomilovanjem.
