Ustavni sud Srbije doneo je presudu kojom se prvi put potvrđuje da je grupa migranata iz Srbije u februaru 2017. nezakonito proterana u Bugarsku, od strane srpskih nadležnih organa. Iako su to mnogo puta konstatovale brojne nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, ovo je prvi put da je jedna institucija u Srbiji potvrdila da se kolektivno proterivanje („pushback“) zaista dogodilo, kaže za Glas Amerike Nikola Kovačević, pravni zastupnik 17 izbeglica iz Avganistana u čiju je korist presudio Ustavni sud. Svakome od njih sleduje i materijalna odšteta od po hiljadu evra.
Odluka Ustavnog suda u koju je Glas Amerike imao uvid, odgovor je na žalbu koju je Nikola Kovačević uložio pre skoro četiri godine. Bavi se grupom od 17 izbeglica iz Avganistana, među kojima je i devetoro dece, koji su 3. februara 2017. pronađeni u blizini granice sa Bugarskom. Prema rečima njihovog zastupnika, policija ih je privela, potom izvela pred Prekršajni sud u Pirotu odakle su pušteni na slobodu, uručena im je potvrda o izraženoj nameri za azil i rečeno je da ih nadležni sprovedu u prihvatni centar u Beloj Palanci.
„Misleći da idu tamo, izbeglice su ušle u policijsko vozilo, i umesto da budu odvezeni u kamp, prema njihovim rečima oni su se sat i po vozili. Ali, nisu znali gde idu jer su bili zatvoreni pozadi. U jednom momentu su kola stala, naređeno im je da izađu iz vozila i uz pretnju silom im je rečeno da se upute ka Bugarskoj. Oni su se pobunili i nekoliko njih je dobilo udarce, to nije bilo ozbiljnije nasilje, ali je bilo jasno da ako ne postupe po naredbi tih lica, koje ne znamo da li su vojnici ili policajci, da bi nasilje bilo intenzivnije. Oni odlaze u pravcu Bugarske, ali ne previše daleko, jer je bila noć, bilo je minus dva napolju, oni su založili vatru i ostali u šumi, da bi se posle kada je svanulu uputili dalje ka teritoriji Bugarske, gde su oko 8.25 uhpšeni od strane bugarske granične policije“, priča Kovačević koji je ekspert za ljudska prava.
Ističe da je izveštaj bugarske policije o hapšenju bio „krunski dokaz“ da se kolektivno proterivanje dogodilo, jer su migranti dan ranije bili evidentirani u Srbiji.
„Da ne bude kao jedan od milion slučajeva gde se kaže da su oni sami tamo otišli i zalutali, jer postoje ljudi koji su videli da su oni stavljeni u prevoz, da su krenuli ka kampu, da su voženi i da jednostavno za tih 6,7 sati, koliko postoji razmak između poslednjeg dokumenta izdatog u Srbiji i prvog izdatog u Bugarskoj, nije bilo moguće da oni tamo završe da ih neko nije odvezao. I to je Ustavni sud uzeo kao okolnost da se kolektivno proterivanje desilo“.
Ustavni sud u odluci ne propisuje sankcije za nadležne organe zbog kolektivnog proterivanja. U MUP-u Srbije nisu odgvorili na upit Glasa Amerike za komentar na presudu Ustavnog suda, kao ni na pitanje da li će biti sprovedena unutrašnja kontrola postupanja policije u ovom slučaju.
Kovačević ocenuje da je odluka „prijatno iznenđenje“ jer sve ono što su ranije kostatovali Amnesti internešnel, Hjuman rajts voč, nevladine organizacije u Srbiji ili UNHCR – sada je potvrdio i sud.
„Ustavni sud Srbije je zapravo prvi ustavni sud u užem regionu koji je doneo odluku da se nezakonito postupa sa izbeglicama na granici. To je uradio Ustavni sud Slovenije, italijanski redovni sudovi umeju da pronađu nezakonito postupanje, ali da ne pričam o praksi Bugarske ili Grčke ili Turske gde ima najviše ljudi. Takve stvari se jako teško rešavaju, a i kad se rešavaju, uglavnom mora da se čeka Evropski sud za ljudska prava“.
Kovačević je u konaktu sa skoro svim migrantima koje je zastupao. Kaže da je reč o tri porodice, od kojih su sada neki u Nemačkoj. Novac bi migrantima, prema odluci Ustavnog suda donetoj u decembru 2020, trebalo da bude isplaćen u roku četiri meseca od dostavljanja odluke Ministarstvu pravde.
„Pushback“ se i dalje dešava“
Kolektivno proterivanje je praksa koja postoji otkako su zatvorene granice na balkanskoj ruti 2016. godine, kaže za Glas Amerike dirketor organizacije Info park Gordan Paunović i podseća na pokušaj proterivanja izbegličke porodice koji je registrovala njegova organizacija.
„Decembra 2016. je jedna jedinica, koja je pripadala onim združenim snagama vojske i žandarmerije i u to vreme kontrolisala bugarsku granicu, izvela iz autobusa za Bosilegrad porodicu iz Iraka od secam članova, sa troje ili četvoro male dece, koji su bili na putu na prihvatnom centru ka Bosilegradu. Pocepali su im dokumente i odveli na Staru planinu i ostavili tu na bugarskoj granici. Ti ljudi su srećom uspeli da se spasu, jer su bili naši klijenti, pozvali su nas i mi smo uspeli da organizujemo spasilačku operaciju“, priča Paunović i kaže da je u ovom slučaju pokrenut krivični postupak protiv države, ali da je u međuvremenu porodica iz Iraka napustila zemlju, i nije dobio epilog.
Direktor Info parka kaže da je najviše proterivanja – više stotina mesečno – bilo u periodu 2016. i 2017. uglavnom ka Bugarskoj, a da ih danas ima manje.
„Mi znamo da ih danas rade prema Severnoj Makedoniji i svakog meseca ih ima između 50 i 100“, kaže Paunović i zaključuje da „pushback“ ima funkciju zastrašivanja i odvraćanja migranata da uđu u Srbiju, ali da to ne uspeva jer čak i oni koje proteraju, nađu način da se vrate.
