Napad na američki Kapitol 6. januara obnovio je diskusije koje već dugo traju među tvorcima američke politike, o tome da li je Sjedinjenim Državama potreban novi zakon o domaćem terorizmu.
Debata je nastala jer mnogi misle da u postojećem zakonu postoji ogromna rupa - odsustvo statuta koji kriminalizuje specifično domaći terorizam.
Dok je prema američkom zakonu krivično delo pružati "materijalnu podršku" stranoj terorističkoj organizaciji, nema sličnog zakona kojim se domaći terorizam tretira kao federalno krivično delo, iako se kao nezakoniti tretiraju pojedinačni činovi koji spadaju u domaći terorizam.
Posle pobune 6. januara za koju se, delimično, krive članovi ultra-desničarskih grupa koji su učestvovali u nasilju, zagovornici novog zakona o domaćem terorizmu kažu da je kucnuo čas da se nešto preduzme.
"Ako išta drugo, događaji 6. januara prosto vape za usvajanjem zakona o domaćem terorizmu", izjavio je republikanski kongresmen Majkl Mekol, član odbora za unutrašnju bezbednost, na pretresu o domaćem terorizmu prošle nedelje.
Pa opet, inicijative da se usvoji novi zakon o domaćem terorizmu nailaze na žestok otpor organizacija za građanska prava, a i neki članovi Kongresa su zabrinuti zbog pitanja zaštite građanskih sloboda. Ti kritičari kažu da već postoji dovoljno zakona na osnovu kojih može da se sudi u slučajevima domaćeg terorizma.
Među najžešćim protivnicima u Kongresu je Aleksandrija Okasio-Kortez, demokratska članica Predstavničkog doma i predstavnica liberalne struje demokrata, koja je, kao potpredsednica jedne kongresne komisije, istraživala zakone koji se odnose na domaći terorizam.
"Problemi koje smo imali 6. januara nisu bili da nije bilo dovoljno zakona, resursa ili obaveštajnih podataka. Imali smo ih i nisu iskorišćeni", tvitovala je Okasio-Kortez 9. januara, odgovarajući na pozive o uvođenju zakona o domaćem terorizmu.
Prema sadašnjem federalnom zakonu, domaći terorizam je definisan kao krivično delo u SAD "opasno po ljudske živote", čiji je cilj, po svemu sudeći, da se "zastraši civilna populacija", utiče na vladinu politiku "putem zastrašivanja i prinude", ili "utiče na ponašanje vlade" masovnim uništavanjem, atentatima ili otmicama. Međutim, uz taj statut nisu određene i specifične kazne. Zbog toga, iako FBI rutinski otvara istrage za "domaći terorizam" kada istražuje napade ekstremnih desničara, u podizanju optužnica, biro se oslanja na druge krivične statute koji se odnose na slučajeve ubistva i fizičkih napada.
Od više od 200 pristalica tadašnjeg predsednika Donalda Trampa koji su uhapšeni do sada u vezi sa upadom u Kapitol, nijedan nije optužen za domaći terorizam. Optužnice protiv njih se odnose na različite prestupe od ilegalnog ulaska u Kapitol do napada na policajce i pretnje zakonodavcima.
Budući da ne postoji zakon koji kriminalizuje domaći terorizam, tužioci moraju da se "dovijaju", izjavila je na pretresu u Predstavničkom domu Elizabet Nojman, bivša zvaničnicia Sekretarijata za unutrašnju bezbednost u Trampovoj administraciji.
Na primer, podsetila je da je prošle godine FBI dva člana ultradesničarske organizacije Bugalu Bojs doveo u vezu sa palestinskim Hamasom, da bi podigao optužnicu protiv njih za pružanje "materijalne podrške" stranoj terorističkoj organizaciji.
“To vam samo pokazuje da je, ako uspemo da ih povežemo sa nekom stranom ideologijom ili grupom, nama lakše da vodimo postupak protiv njih", istakla je Nojman i pozvala da se "tužiocima olakša posao."
Ona takođe ističe da nije pravedno tretrirati domaći i strani terorizam na različite načine.
“Nema smisla zašto, ako počinite neki zločin u ime ideje belačke superiornosti ili ako počinite zločin u ime ideologije Islamske države, dobijate veću zatvorsku kaznu zbog Islamske države nego zbog nasilnog čina belačkog nacionalizma", dodala je Nojman.
Optužnica za materijalnu podršku stranoj terorističkoj organizaciji povlači zatvorsku kaznu u trajanju do 20 godina.
Za vreme predsedničke kampanje 2020, demokrata Džo Bajden obećao je da će raditi na izradi "zakona o domaćem terorizmu". Posle napada na Kapitol, Bajden je izgrednike okarakterisao kao "pobunjenike" i "domaće teroriste". Kasnije je u govoru za vreme inauguracije obećao da će stati na put "porastu političkog ekstremizma, belačkog supremacizma i domaćeg teorizma."
Međutim, sada, kao predsednik, Bajden ima izazov da definiše šta čini domaćeg teroristu i koja nova ovlašćenja organi reda treba da dobiju - ako treba da ih dobiju - u suzbijanju ove vrste krivičnih dela.
Bela kuća je saopštila da razmatra pitanje domaćeg terorizma ali da odluka još nije doneta.
Reakcije na izostanak zakon o domaćem terorizmu posle 6. januara su bile različite. Neki su zadovoljni statusom quo, dok drugi predlažu da se određene grupe zabrane kao domaće terorističke organizacije, navodi stručnjak za terorizam Kolin Klark iz globalne konsultatnske grupe za obaveštajna pitanja i bezbednost Sulfan Grup.
Neki smatraju da su male šanse za to, zbog strahovanja da bi se takav potez smatrao neustavnim. "Ako pričamo o tome da se zabrani postojanje grupa koje su čisto domaće grupe, nadam se da svi vide da se time vladi daje potencijalno strahovito opasno ovlašćenje u američkom političkom sistemu", izjavio je Bobi Čezni, profesor prava na Univerzitetu Teksasa koji je o tome svedočio pred Kongresom.
Da bi se izbeglo to strahovanje, bivša visoka zvaničnica Sekretarijata za pravousđe Meri Mekord ima "kompromisno rešenje" - prema kome bi se građanima i organizacijama zabranilo da pružaju materijalnu podršku pojedincima ili grupama umešanim u domaći terorizam.
Kao i drugi zagovornici novog zakona o domaćem terorizmu, Mekord tvrdi da je važno staviti domaći terorizam na istu "moralnu ravan" kao međunarodni terorizam.
“To bi pomoglo i da se javnost edukuje da se reč "terorizam" ne odnosi samo na "terorizam ekstremnih islamista", svedočila je Mekord pred jednom kongresnom komisijom prošle godine.
