“Za sve teže pristupanje Evropskoj uniji nije odgovorna isključivo Srbija”, ocenjuje za Glas Amerike Pol Mekarti direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) - nevladine organizacije usredsređene na promovisanje slobode demokratije.
Čestitka američkog državnog sekretara povodom Dana državnosti Srbije
Entoni Blinken, američki državni sekretar, čestitao je građanima Srbije nacionalni praznik Dan državnosti.
"Naša podrška strateškom cilju Srbije za članstvo u Evropskoj uniji se nastavlja. Pozdravljamo korake Srbije ka uspostavljanju normalizovanih odnosa sa Kosovom. Postizanje sveobuhvatnog sporazuma usmerenog na uzajamno priznavanje zahtevaće fleksibilnost i spremnost svih strana na kompromis", ukazao je Blinken - navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
On je podsetio na 140 godina diplomatskih odnosa Sjedinjenih Država i Srbije.
"Dok razmišljamo o prošlosti koju delimo, uključujući naš savez tokom dva svetska rata, zajedno delimo ponos na doprinose pojedinaca poput Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Mabel Grujić, a obe naše nacije slave doprinos srpski doprinos Apolu 7 i sletanju astronauta na mesecu", navodi se saopštenju američkog državnog sekretara.
Blinken je ukazao da narodu Srbije želi sigurnost u trenutku u kom dve države rade zajedno na prevazilaženju izazova pandemije Kovida 19.
Mekarti precizira da je aktuelna pandemija koronavirusa uticala na to Srbija bude još okrenutija Istoku, čemu je doprinela - kako je označava - diplomatija vakcinama, jer se, kao i druge države - zbog veće dostupnosti - okrenula njihovoj nabavci iz Rusije i Kine.
“Ne mogu da kažem da je smatram odgovornom za to, jer joj mnogo toga nije ponuđeno, a srpske vlasti nužno moraju razmišljati o svom narodu. Nevezano za to - iz stavova lidera Evropske unije u Briselu sasvim je jasno da nisu zadovoljni napretkom Srbije. Postoje jasni nedostaci u razvoju demokratije, vladavini prava i ljudskim pravima. U Srbiji su na sceni moćne partije i politički pluralizam nije izražen i želeli bismo da ga ima više. Potrebno je to pažljivo analizirati i razmotriti te teme sa liderima u Srbiji. Međutim, nadam se da će Srbija doneti ispravne odluke okrećući se, ne samo ka članstvu u Evropskoj uniji, već i dugoročno evroatlantskim strukturama. Srbija je partner Zapada i potrebno je osnažiti njen put”, podvlači Mekarti.
Američki stručnjak nije se suzdržavao da, uz Srbiju, označi strane za koje smatra da snose deo odgovornosti za njen zastoj na putu evrointegracija.
“Krivi su i Brisel i do neke mere Sjedinjene Države. Mislim da se stvorio vakuum koji Rusija i Kina popunjavaju predstavljajući se kao dobronamerne strane koje nude pomoć. Ja ne mislim da su dobronamerne. Mislim da je njihov uticaj veoma štetan. Mogu da shvatim razloge zbog kojih se Srbija okrenula Istoku u smislu vakcina, čak i drugih vidova podrške, poput investicija iz Kine. Važno je da Zapad iskorači: otvaranje kancelarije američke Međunarodne razvojne korporacije (DFC) je prvi korak za obezbeđivanje ulaganja. Sledeće što bi bilo dobro videti su vakcine: 'Fajzerova' i 'Astra Zeneka' koje bi bile dostupnije stanovništvu”, kaže Mekarti - napominjući da bi strukturama EU i Amerike moglo jedino preostati da se međusobno krive ako prazan prostor popune Rusija i Kina.
Glas Amerike: Srbija slavi naconalni praznik Dan državnosti. Deluje da ga je, na neki način, obeležila čestitka američkog predsednika Džozefa Bajdena u kojoj je pominjao i uzajamno priznanje Srbije i Kosova kao rešenje spora dve strane. Isto je pomenuto u saopštenju Stejt departmenta koje joj je prethodilo. Deluje da su predsednik Srbije i pojedini državni zvaničnici su to shvatili i predstavili javnosti kao navodnu promenu spoljnopolitičkog kursa američke administracije…. Imate li utisak da se ovde radi o nekakvim promenama u politici ili se podseća na stanovište poznato poslednjih dvadeset godina?
Mekarti: Ne mislim da je došlo do bilo kakve promene. To je konstanta američke politike. Sećam se, čini mi se da je 2019, u jednoj zvaničnoj komunikaciji bivši predsednik Tramp objavio da SAD željno iščekuju momenat kada će Srbija i Kosovo postići međusobno priznanje. Tako da to nije ništa novo. Međutim, verujem da nije baš najbolja ideja kombinovati čestitku povodom Dana državnosti, koji ovom prilikom čestitam vašoj publici - treba da budete veoma ponosni, i pominjanje punog priznanja nezavisnosti Kosova. Svi znaju da se radi o procesu i normalizaciji koja će biti postepena. Istakao bih da deluje da zemlje Evropske unije prema tom pitanju nemaju univerzalan stav. Pet njenih članica ne priznaje nezavisnost Kosova. Sjedinjene Države su, sa druge strane, prilično otvorene da je krajnji ishod koji očekuju međusobno priznanje dve zemlje.
Glas Amerike: Zašto bi predsednik Vučić i drugi zvaničnici Srbije takve poruke shvatali kao promene američke politike i tako ih predstavljali javnosti?
Mekarti: Predsednik Vučić, kao srpski političar i predsednik države, pokušava da ojača svoju poziciju - što mu je omogućila poruka predsednika Bajdena. Ovo nije prvi put da su se predsednik ili drugi srpski lideri uvredili zbog komunikacije koja stiže iz Vašingtona. I to nije ništa novo. Vučić može da kupuje vreme - pogotovo jer je tema priznavanja Kosova prilično nepopularna u javnosti Srbije. Prisutna je tu i nešto dvosmislenija pozicija Evropske unije čijih pet članica ima drugačije mišljenje o suverenitetu Kosova. Tako da je Vučić u poziciji da kupuje vreme - posebno imajući u vidu podršku Rusije i Kine ukoliko bi stvari stigle do Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mislim da bi iskorak SAD u ovom slučaju bio da deluju neposrednije prema Srbiji i to je ono što bismo mogli očekivati od nove administracije.
Glas Amerike: Da li je Trampova administracija ina bilo koji način imala drugačiji pristup rešenju i pregovorima između Kosova i Srbije u poređenju sa prethodnom ili novoimenovanom administracijom u SAD?
Mekarti: Sa pozicije zvanične komunikacije - ne mnogo. Međutim, rekao bih da je Trampova administracija verovatno bila otvorenija za stavove Beograda u poređenju sa Prištinom. Mislim da se svi možemo saglasiti o tome. Više su se usredsredili na ekonomsku normalizaciju, koja čini okosnicu sporazuma u Vašingtonu koji su prošlog septembra potpisali lideri Srbije i Kosova. Dakle, oni su se zapravo usredsredili na to, a ne na cilj međusobnog priznavanja, koji je naveden u Bajdenovom pismu. Želim da ponovim da je međusobno priznanje uvek bilo u osnovi politike američke administracije. Druga stvar je, međutim, izbor trenutka kada će admnistracija iskazati interesovanje da to bude primenjeno u praksi. Deluje da se američka administracija u godini pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma usredsredila na ekonomsku normalizaciju kao korak ka krajnjem cilju za koji se zalaže američka spoljna politika - međusobnom priznanju.
Glas Amerike: Da li bi se potez zvaničnika Srbije mogao smatrati nekakvim vidom propagande za opravdavanje eventualnog neuspeha u pregovorima sa Prištinom?
Mekarti: Ne bih to označavao propagandom. Smatram to političkim stavom ili pozicijom. Kao što sam ranije pominjao - Vučić šalje poruke koje su popularne kod biračkog tela. On dobro oseća šta glasači žele da čuju. Na Zapadu - Evropskoj uniji, Briselu i Vašingtonu je da stvore okruženje u kom će se pregovori odvijati korak po korak. Postoje pitanja u sferi ekonomske normalizacije o kojima se može razgovarati. Na primer - američka Međunarodna finansijska korporacija (DFC) nedavno je otvorila kancelariju u Beogradu. Kroz taj mehanizam se nude sredstva. Bajdenova administracija je takođe ukazala da se bliže sarađivati sa Briselom na stvaranju okruženja za postepeni napredak. A ekonomska normalizacija je jedan od tih koraka.
Glas Amerike: Šta je, po vašem mišljenju, najbolje moguće rešenje za spor Kosova i Srbije i kada bi moglo biti postignuto?
Mekarti: Na vaše drugo pitanje ne bih mogao da odgovorim. Mislim da će biti potrebno da prođe vreme i da je potrebno imati umerena očekivanja. Lično mislim da bi bilo najbolje da nastave da postižu i primenjuju sporazume u raznim oblastima. I da bi to moglo doprineti nekoj vrsti uzajamnog priznanja nezavisnosti. Ne znam kada bi se to moglo dogoditi. Mislim da je potrebno da budemo diplomatičniji kako bi se stvorila politička klima da lideri dve zemlje budu za pregovaračkim stolom. I pažljivi u isticanju onoga što očekujemo od strana u procesu - znajući da rešenje treba da postignu pregovarači i da ono treba da stigne sa tog područja. Konačno priznanje je rešenje o kome će se dugoročno pregovarati.
Glas Amerike: U jednom trenutku govorili ste, kako ste se izrazili, o nekoj vrsti uzajamnog priznanja - ako sam vas dobro razumeo… Šta podrazumevate pod time?
Mekarti: Rekao sam to na osnovu detalja u vezi sa pozicijama američkih vlasti o tome, koji su poslednjih meseci bili dostupni u javnosti. Ali ne bih mogao dalje da komentarišem jer radim za američku vladu. Lično mislim da po stabilnost Zapadnog Balkana nije dobro da Kosovo ostane međunarodno nepriznato - neodređenog statusa. U dugoročnom smislu to stvara prilično nestabilnu situaciju. Uzajamno priznanje treba da bude okončanje tog procesa. Ne znam kako bi to tačno moglo da izgleda. Ono što bih želeo da vidim u narednim godinama su pregovori i dogovor, a deo toga se već nalazi u sporazmu postignutom u Vašingtonu. Saradnja u oblasti energetike bi, primera radi, bio korak u pravom smeru. Takođe, mi smo kao organizacija, organizovali susrete ljudi iz poslovne zajednice Kosova i Srbije, da vidimo kako stvari tu stoje. Učesnici, koji su tu bili u ličnom svojstvu, razmenjivali su iskustva i mišljenja o ekonomskoj saradnji.
Glas Amerike: Nova crnogorska vlada saopštila je da se njeni spoljnopolitički i prioriteti u oblasti odbrane neće menjati, da će ostati na dosadašnjem kursu - članstva u NATO-u i približavanja EU. Opozicija međutim tvrdi da to nije slučaj i istovremeno kritikuje nove kadrove u bezbednosnom i vojno-obaveštajnom sektoru kao proruske. Da li postoji opasnost da strateški savez Crne Gore sa zapadom može biti doveden u pitanje?
Mekarti: Rekao bih da bi trebalo da verujemo crnogorskim vlastima kada kažu da će nastaviti da idu evroatlantskim putem. I to je zaista jedini put za Crnu Goru. Dugoročno bi bilo veoma teško za razvoj Crne Gore, ako bi se okrenula ka istoku. Ima mnogo kineskih i imala je mnogo ruskih investicija u prošlosti. Nadam se da će nova crnogorska vlada održati svoju reč. Sada nemamo razloga da u to sumnjamo. Međutim, videćemo kako će stvari da se razvijaju u kontekstu ispunjavanja postojećih obaveza, od kojih je najvažnije članstvo u NATO-u.
Glas Amerike: Crnogorsko društvo je duboko podijeljeno, a tenzije su visoke naročito uoči lokalnih izbora u Nikšiću u martu. Da li postoji opasnost od dalje eskalacije tih tenzija?
Mekarti: To je uvek mogućnost, ali se nadam da će prevladati hladnije glave. Moramo imati na umu da crnogorska vlada nije sastavljena samo od jedne političke stranke ili jedne dominantne partije, već predstavlja koaliciju interesa. I u crnogorskoj vladi postoje glasovi koji se zalažu za bolje odnose različitih zajednica. I nadam se da će ti glasovi prevladati. Nisam video nešto što je došlo sa strane crnogorske vlade zbog čega bih bio zabrinut. Kada je reč o samom društvu, videćemo. Kao što sam rekao nadam se da će prevladati hladnije glave.
Glas Amerike: Opozicija u Crnoj Gori optužuje Srbiju da se aktivno meša u predstojeće lokalne izbore u Nikšiću. Da li ima znakova mešanja Beograda u crnogorska unutrašnja pitanja?
Mekarti: Mislim da će Beograd imati veze sa značajnim delom populacije u Crnoj Gori koja se identifikuje kao srpska i kao deo srpske pravoslavne zajednice. Znamo kakve su podele u crnogorskom društvu i moja je pretpostavka da postoje određeni kontakti. Međutim, sve je to deo političkog procesa i nisam iznenađen što opozicija zauzima taj položaj uoči izbora, imajući u vidu njene ranije stavove prema Beogradu.
Glas Amerika: Crna Gora se često navodila kao primer multikulturalnog društva. Međutim, nedavno se dogodilo više incidenata - uključujući i ispisvanje nacionalističkih grafita na džamiji u Nikšiću i predlog da se ulica u Beranama imenuje po osuđenom ratnom kriminalcu Ratku Mladiću. Da li su to izolovani incidenti ili zabrinjavajući trend?
Mekarti: Nadam se da su to izolovani incidenti.
Glas Amerike: Koliko će pomno nova američka administracija pratiti šta se događa u Crnoj Gori?
Mekarti: Mislim da će biti veoma zainteresovana za događaje u Crnoj Gori, kao saveznici iz NATO-a. I zato što je članica Aliijanse, suverenitet Crne Gore je veoma važan. Njena stabilnost je veoma važna. Reč je o veoma strateškoj zemlji. Nadam se da će vlada nastaviti već utvrđenim putem.
