Ono što je u Americi praksa, sada se pominje kao jedna od opcija za opoziciju u Srbiji – primarni izbori. Tu ideju, baziranu na iskustvu mađarske opozicije, za beogradske izbore 2022. predlažu pojedini stručnjaci i udruženja u Srbiji. Smatraju da bi predizbori bili dobar način da se u postojećim uslovima opozicija približi biračima i da ih motiviše, ali je pitanje da li bi opozicione stranke na to pristale i kako bi primarni izbori bili sprovedeni.
Kandidat ujedinjene mađarske opozicije Gergelj Karačonj je na lokalnim izborima u Budimpešti 2019. porazio kandidata iz stranke Viktora Orbana. Koalcija opozicionih stranaka je do zajedničkog kandidata došla kroz proces primarnih izbora u svojim redovima.
"Mi ovde imamo jednu stvar koja je pobednička formula na jako sličnom terenu. Ljudi pričaju da Srbija nije Mađarska, ja mislim da Srbija ima sličnosti i u borbi protiv režima koji je jako sličan Orbanovom, ima elemente balkanske hobotnice, to su režimi koji su preslikani. Ako su oni prekopirali modele, onda je logično da i opozicija kopira modele", kaže Savo Manojlović iz udruženja Skupština slobodne Srbije, koje je predložilo da se opozicija održi izbore u svojim redovima.
Model mađarske opozicije podrazumeva šarolik ideološki blok: od zelenih, levičara, preko centrista, do ekstremnih desničara poput stranke Jobik. Takva saradnja je u početku bila nepopularna, ali je preovladala računica bila da su ujedinjene stranke jače od Fidesa Viktora Orbana, podseća Vujo Ilić iz CRTE, koji u tekstu za Peščanik takođe zagovara ovaj model.
"Ta saradnja sa Jobikom je bila najroblematičnija, ali se uvidelo da, iako bi Jobik bio gori iz perspektive ovih ostalih stranaka, da je sam na vlasti – on to neće biti. Dok Fides jeste sam na vlasti, ovakav kakav je".
„Vežbanje demokratije“
Izbori unutar opozicije bi, najpre, podrazumevali da postoji dogovor stranaka o zajedničkom nastupu na predstojećim beogradskim izborima. Stranke bi odredile kandidate u svakoj opštini, a pravo glasa bi imali svi birači.
"Meni se čini da bi ovo mogao da bude izborni proces u kome bi opozicija mogla da pokaže kako treba da izgledaju izbori, dakle ne pseudo kvazi izbori kao što imamo sada u Srbiji gde se zna pobednik unapred, nego bi ovde zapravo bilo takmičenje između kandidata".
Prostora za zloupotrebe takođe ima, a jedan od strahova potiče od činjenice da pravo glasa imaju svi – pa i birači vladajuće stranke koje ona može da organizuje.
"Opozicija na neki način i želi da privuče glasače SNS. Odnosno, one glasače koji nisu stranački aktivisti, a glasaju za SNS na nacionalnom nivou, ali bi možda glasali za svog komšiju iz opštine ili poznanika ili za nekoga za koga znaju da ličnije mogu da dođu kontakt sa njim. Tu se izbegava i medijska manipulacija, to „mlevenje“ stranačkih lidera koje imamo u medijima, ovde su izbori potpuno raspršeni na stotine kandidata i nema jednog fokusa u kojem može da dođe do masovne opstrukcije", objašnjava Ilić.
"Moje mišljenje je prosto: ako vam je cilj i smatrate da je problem opozicije to što je izolovana od građana, medijski je satanizovana, nema prostora za nove ljude i želite da demokratizujete proces – onda treba da primenite ovaj model", tvrdi Savo Manojlović.
Sagovornici Glasa Amerike su saglasni da u postojećim okolnostima u Srbiji, mađarski model može da pruži dobro rešenje za beogradske izbore u aprilu 2022. Otvoreno je pitanje da li bi funkcionisao na parlamentarnim ili predsedničkim izborima.
Takođe, otvoreno je i pitanje da li bi ga prihvatila i opozicija koja, trenutno, nije u jedinstvenom bloku.
„Meni se čini da je ključno pitanje u opoziciji da li ćete biti najbolji strelac, košarkaški rečeno, u ekipi koja gubi svaku utakmicu, ali vi dajete najviše poena, ili ćete možda manju minutažu, davati manje poena, ali ćete igrati u ekipi koja će promeniti stvari ili osvojiti prvenstvo“, zaključuje Manojlović.
