Američka konzervativna Heritidž fondacija objavila je rang listu zemalja prema ekonomskim slobodama, na kojoj se Srbija, svrstana u kategoriju "umereno slobodnih" ekonomija, nalazi na 54. mestu među 169 posmatranih država .
Region: S. Makedonija prednjači, na začelju BiH
Od država regiona, najbolje rangirana je Severna Makedonija na 46. mestu, Slovenija je na 48, Kosovo na 58, Albanija na 66, Hrvatska na 79, Crna Gora na 80, a Bosna i Hercegovina na 82. poziciji. Sve države regiona nalaze se "u žutom", tj. u rubrici umereno slobodnih. Jedino je Bugarska, na 35 mestu, zelena i "uglavnom slobodna".
Ukupna ocena Srbije porasla je za 1,2 poena u odnosu na prošlu godinu, pre svega zbog bolje ocene poreskog opterećenja, navodi se u analizi Heritidža.
"Srbija je rangirana na 30. mestu među 45 zemalja evropskog regiona i njen ukupni rezultat je ispod regionalnog, ali iznad svetskog proseka", navodi se u toj analizi.
Po kategorijama, Srbija je najvišu ocenu dobila u rubrici opterećenje porezima - 92,5 od 100 poena, a najslabiju za integritet vlade - 45.
U kategoriji svojinskih odnosa Srbija je dobila ocenu 57,9; za efikasnost sudstva 50,6; za Vladinu potrošnju 49,6; stabilnost fiskalnog sistema 88,8; poslovne slobode 73,5; slobode radnika 61,2; monetarne slobode 78,9; trgovinske slobode 81,9; slobodu investiranja 74,2, a za finansijske slobode 63,3.
Navode i da je srpska ekonomija tokom ove godine zadržala uzlaznu putanju u umereno slobodnoj kategoriji.
"Da bi pojačala pozitivan trend u smeru povećanja ekonomskih sloboda, Vlada Srbije bi trebalo da nastavi da poboljšava poslovnu i investicionu klimu jačanjem vladavine zakona, a posebno putem reforme pravosudnog sistema, kao i usmeravanjem više novca za funkcionisanje Agencije za borbu protiv korupcije", stoji u analizi Heritidž fondacije.
O poreskim opterećenjima, rubrici u kojoj je Srbija dobila najvišu ocenu, Heritidž fondacija navodi sledeće podatke:
"Najviša individualna stopa poreza na dohodak iznosi 10 procenata, a stopa poreza na dobit je 15 procenata. Ostali porezi uključuju porez na dodatu vrednost i porez na imovinu. Ukupni poreski teret iznosi 20,7 procenata ukupnog domaćeg dohotka. Državna potrošnja je tokom poslednje tri godine iznosila 41,0 procenata ukupne proizvodnje (BDP), a budžetski suficiti u proseku su iznosili 0,7 procenata BDP-a. Javni dug je ekvivalentan 52 procenta BDP-a".
Cementirana vlast, uslovi za ulazak u EU, zavisnost od Rusije...
Heritidž fondacija u svojoj analizi ovako generalno opisuje Srbiju:
"Nezavisna od raspada Jugoslavije 1991. godine, Srbija se prijavila za članstvo u Evropskoj uniji 2009. Sporazumom iz 2013. normalizovani su odnosi između Srbije i Kosova. Napredna stranka desnog centra predsednika Aleksandra Vučića osvojila je tri četvrtine mesta u parlamentu na izborima u junu 2020. koje je opozicija bojkotovala, dodatno cementirajući njegovo držanje na skoro svakoj poluzi vlasti", kaže se i nastavlja:
"Srbija ne može da postane članica EU bez dodatnih reformi, jače vladavine zakona i poboljšanih odnosa sa regionalnim susedima. Pored toga, članstvo u EU rizikuje da izazove negodovanje Rusije, sa kojom je Srbija u istorijskim vezama i od koje ostaje energetski zavisna. Srbija se uglavnom tržišno zasnovana ekonomija oslanja na proizvodnju i izvoz, a državne kompanije i dalje imaju značajno prisustvo u određenim sektorima."
O otvorenosti tržišta, Fondacija podseća da Srbija ima na snazi šest preferencijalnih trgovinskih sporazuma.
"Prosečna carinska stopa ponderisana trgovinom iznosi 6,4 procenta, a netarifne barijere podrivaju ukupnu trgovinsku slobodu. Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije. Efekat institucionalnih prepreka stranim investicijama pogoršava se sporim napretkom u reformi javne uprave i državnih preduzeća. Mali finansijski sektor, kojim dominira bankarstvo, ostaje relativno stabilan", kaže se u izveštaju.
Govoreći o vladavini prava, Heritidž navodi da, iako postoji odgovarajuća zaštita imovinskih prava, izvršenje može biti vrlo sporo.
"Dobijanje jasnog vlasništva nad zemljištem je teško i neizvesno. Izvršenje ugovora je slabo. Pravosuđe i tužioci podložni su neprimerenom političkom uticaju. Korupcija je i dalje ozbiljan problem i navodno je najrasprostranjenija u slučajevima koji uključuju javne nabavke, vađenje prirodnih resursa i imovinu u državnom vlasništvu", navodi ova konzervativna fondacija.
Crna Gora umereno slobodna
Crna Gora je ove godine takođe svrstana u kategoriju umereno slobodnih ekonomija, a ukupna ocena ekonomskih sloboda u zemlji porasla je za 1,9 poena, uglavnom zbog pobošljanja fiskalnog zdravlja, navodi se u izveštaju.
Crna Gora se sa ocenom od 63,4 poena našla na 80. mestu, dok je u Evropi na 39. mestu od 45 zemalja. Njena ukupna ocena je ispod regonalnog, ali iznad svetskog proseka.
U analizi Heritidž fondacije, navodi se će da visoku vladinu potrošnju i dug, koji usporavaju sprovođenje većih ekonomskih sloboda, ublažiti poboljšanje u sektoru javnih finansija.
Takođe se ističe da je Crna Gora i dalje opterećena problemima korupcije i slabe vladavine prava, kao i složenim i teškim regulativama.
