Uprkos tome što je Vlada evrointegracije proglasila prioritetom, Srbija sporo napreduje u otvaranju pogavlja, ispunjavanju merila i usklađivanju propisa sa Evropskom unijom, a u javnosti preovlađuje negativan narativ o EU koji u nekim slučajevima finansira i država, ocenjeno je na onlajn diskusiji „EU integracije – između reči i dela“ koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPUS).
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik, koji je u svom o Srbiji izveštaju konstatovao nenapredovanje u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, ocenio je da je dobro što je Vlada Srbije kao jedan od prioriteta odredila članstvo u EU, ali da na tome mora zaista i da se radi.
„Mislim da su Vlada i parlament posvećeni putu ka EU, i Unija je spremna da pomogne, ali mislim da smo došli do trenutka kada svaki veći napredak zavisi od sprovedenih reformi na koje pozivamo u oblasti vladavine prava, demokratskih promena, dijaloga Beograda i Prištine. Jasno mi je da je za neke promene potrebno vreme. Ova vlada ima ograničen mandat i bilo bi dobro da znamo šta su planovi pre nego što krene kampanja za nove izbore“, kazao je evropski izvestilac za Srbiju o čijem će izveštaju Evropski parlament glasati krajem marta.
"Novinari nisu tu da udovolje političarima"
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik je prokomentarisao i nedavne napade prorežimskih medija i narodnih poslanika na redakciju istraživačkog portala KRIK i naglasio da je važno zaštititi novinare i omogućiti im da nesmetano i slobodno rade.
„I to kažem kao političar, novinari nisu tu da udovolje političarima, već da postavljaju teška pitanja. Slobodno novinarstvo je jedan od stubova svake liberalne demokratije, a EU je klub liberalnih demokratija“.
Prorežimski mediji i pojedini poslanici u Skupštini Srbije povezivali su novinare istraživačkog portala KRIK sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka, o kojem KRIK piše od 2016. godine. Urednik tog portala Stevan Dojčinović rekao je da je to najopasnija situacija u kojoj se novinari mogu naći jer ih povezuju sa jednim od dva zaraćena kriminalna klana. NUNS je tražio da novinari budu zaštićeni.
Potvrdio je i da nova metodologija proširenja podrazumeva i sankcije EU ako zemlja ne napreduje dovoljno u sprovođenju reformi.
„Nova metodologija bolje procenjuje napredak i šta sve treba uraditi. I da, uključuje i jasniji reverzibilitet. Dakle, ako zemlja nazaduje, može da bude povratne reakcije. Ja želim da Srbija napreduje. Ciljevi su jasni: napredak u oblasti vladavine prava, dijalog sa Prištinom – znam da su bili izbori na Kosovu, ali dijalog mora da se nastavi, i najvažnije da javnost i institucije budu posvećene evropskim integracijama i da podrška janvosti poraste“, poručio je Bilčik.
Analiza EPUS: Negativna kampanja i stajanje u mestu
U Srbiji se o EU izveštava ili negativno ili se uopšte ne izveštava, pokazala je analiza Evropskog pokreta u Srbiji o napretku u evrointegracijama od 2014. do 2020.
„U periodu od septembra 2019. do januara 2020. vidite da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i N1, EU uopšte nije tema, po televiziji se u proseku mesečno govori 3,2 minuta o EU. Lažne vesti su dominantne u štampanim medijima, najveći deo tekstova je protiv EU. O EU se često govori i negativno, i što je najgore, to sponzoriše država Srbija“, rekao je potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak.
On ističe da se često pozitivne stvari o Uniji zataškavaju.
„Srbija je od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) od 2008. do 2020. utrostručila izvoz u EU i to nikad niste čuli, sa 4 na 12 milijardi evra za 12 godina. Ali ste mnogo puta čuli da je SSP najgore ispregovarani sporazum, da nas EU ucenjuje“.
Predsednik upravnog odbora Centra za evropsku politiku Srđan Majstorović smatra da negativna kampanja može da ima „bumerang efekat“.
„Zabrinjavajuće je da takav negativan narativ dobija svoj efekat u javnom mnjenju koji ide u pravcu jačanja evrospekticzma, posebno među mladima, i to je veoma štetan proces“.
"Za neka poglavlja potrebno duže nego što je trajao Prvi svetski rat"
Srbija u 2020. godini nije otvorila nijedno novo poglavlje, a zatvorila je dva od 35. Učesnici debate skeptični su po pitanju daljeg napretka ove godine i konstatuju da parametri od 2014. pokazuju da se nije dovoljno radilo na tome da se ide dalje.
„Hrvatska je otvorila i zatvorila pregovore za šest godina, nama za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja treba 51 mesec. Ispunili smo u najtežim poglavljima merila za otvaranje za devet meseci, a zato za neka poglavlja koja su manje zahtevna nam treba u proseku 51 mesec. A Prvi svetski rat se završio za 52 meseca. Recimo, za poglavlje 10 o slobodi medija nam treba 43 meseca da napišemo plan i ovakvi parametri vam pokazuju kakva je zapravo posvećenost“, kaže Vladimir Međak.
Dodaje da je Srbija, prema napretku po poglavljima koji ocenjuje Evropska komisija, na nivou iz 2015. i da je usklađivanje propisa sa EU konstatovano samo u šest poglavlja.
Srđan Majstorović iz CEP zaključuje da treba jasno utvrditi šta je razlog ovolikog kašnjenja, da li je reč o nedostatku ekspertize, ljudi, finansijskih sredstava da se dogovoreno sprovede ili je reč o nedostatku političke volje i kaže da zbog aktuelnog stanja u društvu nije siguran kakva će biti dimanika otvaranja poglavlja u 2021.
