U Bruklinu u Njujorku, jedan belac je dobacivao Amerikanki azijskog porekla, agresivno je pratio po ulici, vikao joj u lice ružne reči i seksualno pežorativne izraze .
U Vašingtonu, jedan čovek je udario pesnicom Azijku na stanici metroa, vređajući i preteći njoj i njenom dečku.
U Las Vegasu, vozač taksija rekao je svom putniku azijskog porekla:
"Dođavola, još jedan Azijac u mom taksiju, nadam se da nemaš Kovid".
Ta tri incidenta su među skoro 3.800 izveštaja iz prve ruke o slučajevima mržnje i maltretiranja američkih Azijaca od početka pandemije Kovida 19 pre godinu dana, koja je nastala u Kini, prema podacima koalicije organizacija za prava američkih Azijaca.
U novom izveštaju koji je objavljen u utorak, organizacija Stop AAPI Hate saopštila je da je zabeležila 3.795 incidenata mržnje prema Azijcima između 19. marta 2020 - neposredno pošto je Kovid-19 proglašen pandemijom, i 28. februara 2021. Više od 500 incidenata dogodilo se ove godine.
“Broj incidenata prijavljenih našem centru je samo delić broja incidenata mržnje koji se zapravo dogode, ali pokazuje koliko su često američki Azijci žrtve diskriminacije", navela je organizacija.
Koalicija tri azijsko-američke grupe prošle godine je formirala Stop AAPI Hate da bi pomogla Amerikancima azijskog porekla da prijave incidente tokom pandemije. Borci za prava američkih Azijaca kažu da je talasu mržnje delimično doprineo i bivši predsednik Donald Tramp, koji je govoreći o koronavirusu često koristio ksenofobične termine kao što je "kung flu" (kung grip).
U januaru, predsednik Džo Bajden objavio je memorandum u kojem je osudio rast zločina iz mržnje prema Azijcima od početka pandemije.
Verbalno maltretiranje čini 68,1 odsto prijavljenih incidenata, 20,5 odsto čini svesno ignorisanje i isključivanje Azijaca iz društvenih situacija, dok fizički napadi čine 11,1 odsto ukupnog broja prijavljenih incidenata.
Dok su se oni odigrali u svih 50 država i prestonici Vašingtonu (Okrugu Kolumbija), 45 procenata je zabeleženo u Kaliforniji - državi sa najvećim brojem stanovnika azijskog porekla. 14% incidenata se dogodilo u Njujorku, gde živi druga najveća azijska zajednica u Americi.
Američki Kinezi su najčešća meta, i prijavili su 42,2% incidenata, a slede Korejci (14.8%), Vijetnamci (8.5%), i Filipinci (7.9%), prema izveštaju. Žene dva puta češće od muškaraca prijavljuju incidente.
Žena koja je napadnuta u vašingtonskom metrou izjavila je za Stop AAPI Hate da se incident dogodio na pokretnim stepenicama jedne stanice.
“Nekoliko dana kasnije, videli smo u vestima priču kako je isti čovek maltretirao i isprskao biber sprejem vlasnika čajdžinice Veli Bruk u DC-ju, koga je više puta nazvao "Kovid-19", prijavila je žena.
Muškarac nije uhapšen. Policija je zatvorila slučaj a kancelarija savezhnog tužioca je odlučila da ne podigne optužnicu, prema portparolki vašingtonske policije.
Dok većina incidenata prijavljena organizaciji Stop AAPI Hate nije dovoljno ozbiljna da bi spadala u nivo zločina mržnje, porast nasilja prema Azijcima proteklih nedelja je uznemirio aktiviste i izazvao proteste širom zemlje.
FBI definiše zločine iz mržnje kao krivična dela motivisana rasom, religijom, seksualnom orijentacijom i drugim faktorima. Primeri uključuju napade i vandalizam.
Dok je ukupan broj zločina iz mržnje u Americi opao, zločini iz mržnje prema Azijcima su se povećali - pokazuju podaci Univerziteta države Kalifornije.
U januaru, Višar Ratanapakdi, 84-godišnji imigrant sa Tajlanda, preminuo je nakon što je grubo oboren na zemlju u svom kraju u San Francisku. Osumnjičeni je kasnije uhapšen i optužen za ubistvo.
Sekretarija za pravosuđe je prošlog gmeseca saopštio da je od početka Bajdenove administracije obavljena obuka stotina federalnih tužilaca i pripadnika snaga reda kako da identifikuju, istraže i obrađuju slučajeve zločina iz mržnje.
“Želim da budem jasan: niko u Americi ne sme da se plaši nasilja zbog svog identiteta i svojih uverenja", poručio je zamenik Sekretara za pravosuđe Džon Karlin na konferenciji za novinare.
