Odnosi Kine i Amerike su na ubrzanoj silaznoj liniji, zbog sporova oko 5G tehnologije i pandemije, koja već košta hiljade američkih života i milijarde dolara ekonomske štete.
U javnosti malo poznata tehnologija 5G uskoro će "progutati svet", tvrde mnogi eksperti. Funkcionisaće pet hiljada puta brže u odnosu na postojeću mrežu 4G. Nova tehnologija zameniće i ubrzati gotovo svaku postojeću internetsku vezu na Zemlji.
Pored ostalog, biće moguće najsloženije medicinske operacije između najudaljenijih krajeva sveta. Na primer, hirurg u Americi moći će preko TV ekrana da operiše pacijenta u Africi, kao da je u istoj sobi.
Tehnolozi tvrde da će do iduće godine, 29 milijardi elektronskih uređaja biti spojeno sa 5G tehnologijom, ostvarajući ukupan prihod od najmanje hiljadu milijardi i 400 miliona dolara.
Ironijom slučaja, Amerika, koja je donedavo zaostajala za Kinom upravo zbog pandemije korone virusa, sve više ubrzava sopstven razvoj u tom smeru. Kako piše Vol strit džornal, Kongres je na pragu usvajanja posebnog budžeta u iznosu od najmanje dve hiljade milliard dolara za obnavljanje američke infrastrukture. Lavovski deo predviđen je za pospešivanje 5G tehnologije.
Zbog koronavirusa enorman broj Amerikanaca, veliki deo američke privrede, trgovine, medicinskh službi, medija, univerziteta, škola i drugih segmenata društva već je prebačen na internet. Mnogi predviđaju da će život i rad na internetu biti dodatno proširivan posle pandemije.
Dodatan, nezaobilazan podstrek je rastuća konkurencija koju na planu dolazeće super-tehnologije predstavlja džinovska kineska državna kompanija Huavei. Mnogi eksperti smatraju da će onaj ko prvi u potpunosti ovlada 5G tehnologijom ostvariti i tehnološku nadmoć nad ostatkom sveta.
Prema stručnim analizma, prednost u tome na svetskom tržištu već ima Huavei, zbog subvencija vrednih 75 milijardi dolara dobijenih od kineske vlade. Zahvaljujući tome, Huavei može drugim zemljama da nudi izgradnju 5G mreže daleko jeftinije od zapadnih kompanija.
Međutim, glavni motiv državne potpore nije ekonomski, već sticanje mogućnost prisluškivanja svakog korisnika Huavei mreže i mobilnih telefona.
Potpisivanjem velikog broja ugovora Huaveija sa zapadnim državama, kineska vlada takođe dobija mogućnost da se infiltrira u zapadne obaveštajne agencije, kao i političke i poslovne subjekte na Zapadu, tvrde zapadne obaveštajne službe.
To takođe pruža Kini mogućnost špijuniranja tajni o razvoju privatnih zapadnih kompanija, pristup obaveštajnoj infrastrukturi zapadnih vlada, kao i uvid u političke informacije zapadnih političkih stranaka, tvrde mnogi stručnjaci.
Kineski predsednik Ši Đinping je u govoru na partijskom kongresu u novembru 2018. izneo tvrdnju je da će Kina prevazići SAD do 2025.
U nacionaloj strategiji Trampove administracije, usvojenoj 2017, Kina je opisana kao suparnik broj jedan za SAD.
Da je trka ozbiljna, često potvrdjuju i članovi Trampove administracije, uključujući Sekretara za pravosuđe Vilijema Bara, u čijoj nadležnosti je i FBI. Bar je nedavno na jednom skupu u Vašingtonu upozorio da "rizik gubitka trke sa Kinom u vezi sa 5G tehnnologijom nadmašuje sve druge opasnosti koje danas prete Americi.”
Upozorenja u pogledu budućih američko-kineskih odnosa postaju učestala u Kongresu, mada najviše sa republikanske strane.
Možda najglasniji republikanski zakonodavac je Senator Rik Skot sa Floride, koji ocenjuje neuspelim dugogodišnje napore Zapada da Kinu učini pouzdanim partnerom:
“Ne možemo više da se pravimo da je predsednik Ši Đinping svetski vođa koji sprovodi politiku u ime slobode, ekonomske saradnje i mira. On vodi politiku koja je dobra za Komunističku partiju Kine. Cilj je da poveća njihov uticaj širom sveta, na štetu SAD i drugih zemalja posvećenih slobodi. Kina ne želi da se pridruži međunarodnoj zajednici, već želi da vlada njome”, rekao je Skot.
U međuvremenu, Peking uspešno preuzima vođstvo nad globalnim institucijama, smatra Majkl Pilzberi, član američkog tima u trgovinskim pregovorima sa Kinom i ekspert za Kinu u Institutu Hadson u Vašingtonu.
“Kina trenutno predsedava nad četiri od 15 specijalnih agencija UN - ukoliko dobiju rukovodeće mesto u Interpolu, imaće ih pet”, kaže on.
Pomenute četiri agencije uključuju Organizaciju za hranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodnu uniju za telekomunikacije (ITU), Organizaciju za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija i Međunarodnu organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO).
Pilzberi takođe tvrdi da "osobe sklone Pekingu" rukovode Svetskom zdravstvenom organizacijom, Svetskom bankom i komisijom UN-a za ljudska prava.
“Diplomata”, ugledni filipinski mesečnik posvećen pacifičko-azijskom regionu, nedavno je takođe upozorio da Kina nastoji da "pretvori UN u sredstvo za ostvarivanje svojih hegemonističkih ambicija, što bi moglo da se završi uništavanjem same svetske organizacije".
Autori smatraju da je Trampova administracija "pospešila proces svojim povlačenjem iz rada multilateralnih organizacija".
Kineske vlasti nisu pošteđene ni domaćih kritičara. Najprominentniji među njima je Ren Žićijang, oligarh i sin jednog od moćnijih kineskih partijskih lidera. Američki mediji prenose ovih dana da je Ren, pored ostalog, predsednika Ši Đinpinga opisao kao “vlastoljubivog klovna”. Njujork tajms javlja da je Renov račun na internetu izbrisan, a on sam nestao pod istragom.
A šta prosečni Amerikanci misle o ulozi Kine u pandemiji?
Prema najnovijoj anketi organizacije Haris: 72 odsto Amerikanaca je uvereno da kineske vlasti nisu pošteno izveštavale o širenju koronavirusa u Kini; 66 odsto demokrata se slaže sa tim. Napori predsednika Donalda Trampa da nametne oštrija trgovinska ograničenja Kini su takođe popularni: 69 odsto Amerikanaca, a odvojeno 53 procenata demokrata kažu da podržavaju takvu politiku.
Čak i Trampovu kontroverznu upotreba fraze “kineski virus" više Amerikanaca smatra prihvatljivom od onih koji misle da nije. Tramp je bio kritikovan da mu je fraza “rasistička”, ali prema jednoj anketi, 52 odsto Amerikanaca slaže se sa Trampovom karakterizacijom virusa, dok se 48 odsto ne slaže.
Amerikanci takođe veruju da su kineske vlasti prikrile podatke i time doprinele da se zaraza širi nedeljama, ako ne i duže, što je sprečilo američko zdravstvo da na vreme zaštiti građane. Do sada je od Kovida 19 umrlo više od 28 hiljada Amerikanaca.
U Predstavničkom domu Kongresa, na usvajanje je predložena rezolucija u kojoj se navodi da je kineska vlada "napravila više ozbiljnih grešaka u ranim fazama epidemije Kovida 19, uključujući namerno širenje dezinformacija, odbijanje saradnje sa međunarodnim zdravstvenim organizacijama, kao I cenzurisanje izjava kineskih lekara i novinara čime je otežano pravovremeno reagovanje SAD na pandemiju".
Simptomatična je i pojava prvog zahteva za reparaciju od strane jednog obolelog američkog državljanina sa Floride, koji od Kine traži nadoknadu od milion dolara.
