Sve je i dalje velika nepoznanica - od toga o čemu bi se vodio dijalog, do pitanja kada bi se dijalog održao, tako da je u ovom trenutku veoma teško govoriti o razgovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima za izbore na proleće 2022. godine, koje je najavio lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako za Glas Amerike kaže programski direktor Crte Raša Nedeljkov i sama reakcija vlasti na izveštaje Evropskog parlamenta ili OEBS-ove misije ODIR - nije ohrabrujuća u vezi sa razumevanjem obima problema koji Srbija ima u izbornom procesu:
"Vladina radna grupa za saradnju sa ODIR-om, pre svega u vezi sa izbornim preporukama je donela mišljenje, nacrt mišljenja koje još nije u finalnoj formi, u tom nacrtu se jasno moglo videti da vlast i dalje ignoriše ili negira postojanje problema upravo u onim oblastima koje su najvažnije, odnosno najbitne za rešavanje. A to su pre svega pritisci na birače, zloupotreba javne funkcije i javnih resursa u kampanji, takođe aspekt rada medija".
Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauka procenjuje da će pregovori biti veoma teški, ali i da će vlast gledati da se ne ponovi situacija od prošle godine kada je, zbog bojkota opozicije, parlament postao gotovo jednostranački, što nije naišlo na dobre reakcije u svetu:
"Verovatno će morati da bude nekih ustupaka od strane vlasti. Prosto moraće da popusti u tom svom stavu da kontroliše izborni proces od početka do kraja, i da kontroliše medije, i da kontroliše sve ono što se zbiva oko izbora. Opozicija ovoga puta nije spremna na neke kozmetičke popravke, kao što je to bilo prošli put".
Iako do održavanja izbora ima oko godinu dana, pitanje bojkota je otvoreno, a nedavni lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da opozicija procenjuje da su izborni uslovi u Srbiji i dalje ispod minimuma za koliko toliko ravnopravnu izbornu trku:
"Kao i tada, pred parlamentarne izbore prošle godine, i sada ponavljamo da se nadamo da su politički akteri koji jesu za bojkot dobro procenili da li u kojoj meri je to u interesu građana. Treba napraviti vrlo dobru analizu posledica bojkota, i da li smo nešto kao društvo dobili samim bojkotom", ističe Nedeljkov, dok Pavićević smatra da obema stranama odgovara postizanje dogovora:
"To je pomalo i pat pozicija. Makar ove stranke koje su jednom bojkotovale izbore u teškoj su situaciji. Znači njih bi još jedan bojkot doveo u još bezizlazniju situaciju. Sa druge strane vlast ne može u tom nekom ušminkanom obliku da predstavi svoju vladavinu kao legitimnu, i onda i jednim i drugima bi neka vrsta dogovora odgovarala".
Na kraju, u kontekstu dijaloga komplikovana je i pozicija Brisela - deo srpske političke scene ne vidi razloge za medijaciju evropskih zvaničnika, dok deo očekuje da i oni izvrše dodatni pritisak na vlast kako bi se izbori održali po iole prihvatljivim uslovima:
"Ni u EU ne postoji nekakava saglasnost ili nekakvo jedinstvo koje bi onda u bloku izvršilo pritisak na vlast. Verovatno će biti teški pregovori među njima šta od toga nametati ili šta od toga insistirati da bude ispunjeno", kaže Pavićević.
"Ja se nadam da će međunarodne institucije pre svega imati u vidu interes građana, da se napravi dobra struktura za razgovore, da se na početku poslože problemi. Da na kraju krajeva daju i tehničku podršku ukoliko je potrebno dijalogu, kako bi se našla prava rešenja. Ali da bi do toga došlo mora postojati sa druge strane konsenzus domaćih aktera da je takva vrste podrške potrebna. Ne može vam niko pomoći ukoliko vi tu pomoć ne tražite", dodaje Raša Nedeljkov.
Potpuno je očigledno da je vlast već ušla u kampanju i da se priprema za izbore na proleće iduće godine. Na opoziciji je teži zadatak - prvo da odluči hoće li uopšte izlaziti na izbore, a onda i da odgovori na pitanje koje se sve glasnije čuje - u jednoj ili više kolona.
