“Ako Putin ponovo otpočne ofanzivu protiv Ukrajine platiće cenu”, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike ambasador Danijel Frid, viši saradnik u Atlanskom Savetu.
Glas Amerike: Tenzije na granici Ukrajine sa Rusijom ponovo su u porastu. Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba je izjavio da Rusija preti Ukrajini uništenjem i dodao da je crvena linija za Kijev državna granica. Zapadne zemlje izražavaju zabrinutost tim povodom. Šta bi zapad trebalo da uradi da dovede do de-eskalacije?
Frid: Predsednik Bajden i njegova administracija, kao i američki saveznici, posebno nemačka kancelark Angela Merkel, jasno su stavili do znanja predsedniku Putinu da će, ako ponovo uđe u ofanzivu protiv Ukrajine ili preduzme druge agresivne akcije, platiti cenu. Sankcije koje je u četvrtak uvela Bajdenova administracija čine to upozorenje uverljivijim. SAD imaju na raspolaganju sankcije i druge opcije, uključujući sankcije nekim ruskim državnim bankama i ograničavanje sposobnosti ruskih državnih energetskih kompanija da dođu do investicionog kapitala. Vašington bi takođe mogao da uvede sankcije ruskim kompanijama koje su deo Putinove mreže oligarha.
Glas Amerike: SAD oprezno pristupaju Rusiji držeći linije diplomatske komunikacije otvorenim dok istovremeno odgovaraju na rastuće poteze agresije. Predsednik Bajden je u telefonskom razgovoru sa Putinom predložio sastanak sa njim. Ako dođe do tog samita kakve su šanse da on dovede do neke vrste rešenja?
Frid: Mislim da je Bajdenova ponuda za sastanak bila dobra ideja. Američka politika prema Putinovoj Rusiji mora da kombinuje saradnju gde je moguće, poput kontrole nuklearnog naoružanja, sa suprotstavljanjem agresiji Kremlja. Bajdenova ponuda za rani sastanak jasno je stavila do znanja da će SAD postaviti uslove za svoj pristup Putinu, a ne pokušati da kupe saradnju putem neadekvatnih ustupaka ili “resetovanjem odnosa” zasnovanog na pretpostavkama o dobroj volji Kremlja.
Glas Amerike: Šta bi trebalo uraditi pre tog Samita da bi se obezbedio njegov uspeh?
Frid: Važno je biti jasan u pogledu problema i prilika i držati očekivanja pod kontrolom. Američka administracija može da pomogne u održanju očekivanja na niskom nivou i upotrebi taj samit za jačanje linija komunikacije, definisanje oblasti potencijalne saradnje i upozorenje protiv agresije Kremlja. Još jednom naglašavam - držati očekivanja na skromnom nivou i kad je u pitanju svet i mi sami.
Glas Amerike: Ako nastojanja ka deeskalaciji ne uspeju kakve scenarije vidite za SAD u tom regionu?
Frid: Ako Putin eskalira agresiju prema Ukrajini ili na nekom drugom mestu, SAD i - nadamo se - naši saveznici, moraju da odgovore. Trebalo bi da se pripremimo za tu mogućnost kao i za neke eventualno bolje ishode. Ako Putin izvrši vojni napad na Ukrajinu, Ukrajinci će se boriti. Mi bi trebalo da im pomognemo da dobiju oružje neophodno za tu borbu. Trebalo bi takođe da kaznimo Putina i na druge načine. A takođe trebalo bi da investiramo u bolje odnose sa Moskvom u budućnosti, u bolju Rusiju. Obratiti se samom ruskom narodu je takođe dobra ideja.
