“Zvaničnici vlasti i politički lideri države treba da stvore uslove za nepristrasno i objektivno izveštavanje”, kaže Patrik Batler, potpredsednik Međunarodnog centra za novinare (ICFJ), u intervjuu Glasu Amerike.
Batler je u razgovoru vođenom u nedelji u kojoj se obeležava globalni Dan slobode medija ukazao da su u brojnim državama aktuelni pokušaji zatvaranja ili ograničavanja rada nezavisnih medija.
“To se često može postići doslovce gašenjem određenog medija, ili se pak, mogu koristiti suptilnije metode. Videli smo šta se u Srbiji dešavalo sa Stevanom Dojčinovićem, dobitnikom naše nagrade, koji je bio na meti klevetničkih kampanja provladinih medija u pokušaju da ga diskredituju. To je jedan od suptilnijih načina. Ne zatvara direktno njegovu medijsku organizaciju, ali pokušava da je ošteti i ućutka - pokretanjem orkestrirane kampanje. U ostale pokušaje takve vrste u Istočnoj Evropi spada i to da saradnici vlasti kupuju nekada nezavisne medije i pretvaraju ih u njene glasnogovornike. Tu su naravno i poreske istrage kao sredstvo koje se može koristiti kao vrsta pritiska”, ukazuje predstavnik vašingtonske nevladine organizacije koja se bavi promovisanjem novinarstva širom sveta.
Batler, novinar koji je tokom karijere bio dopisnik nekoliko američkih listova iz Južne Amerike i Afrike, kaže da se kampanja pritisaka može okončati čak i ubistvom - kao u slučaju slovačkog istraživačkog novinara Jana Kucijaka.
“Iza vrste suptilnijih napada znate da se nalazi vlast, ali je to veoma teško dokazati, sve dok se ne dođe do situacije u kojoj je istraživački novinar ubijen. Dakle, reč je o veoma ozbiljnom problemu i mislim da bi vlade morale da prekinu sa tim i omoguće medijima da nezavisno izveštavaju. Da li će to uraditi same od sebe? To je pitanje koje postaje aktuelno za Evropsku uniju”, podvlači Batler i dodaje da su medijske slobode i sloboda izražavanja jedan od značajnijih kriterijuma koje zvaničnici Evropske unije procenjuju kada je reč o putu kandidata za članstvo u toj organizaciji.
“Osim toga kako se zemlja ophodi prema novinarima, tu je i odnos prema civilnom društvu, postoji li nezavisno sudstvo, kao i da li su izbori pošteni”, dodaje on, uz napomenu da su to najznačajniji kriterijumi koji određuju uređeno društvo.
Glas Amerike: Kakvo je globalno stanje medijskih sloboda i slobode govora prema tumačenju Međunarodnog centra za novinare (ICFJ) u godini u kojoj su druge nevladine organizacije, poput Reportera bez granica, utvrdile da novinarstvo blokirano u 73 odsto država od njih 180 koje su obuhvaćene nedavno objavljenim izvešajem te organizacije?
Batler: Reporteri bez granica su stanje pažljivo dokumentovali i njihova procena situacije je nesumnjivo tačna. To je stanje koje smo uočili u sopstvenom radu širom sveta. Medijske slobode nazaduju širom sveta. Jedan od načina na koji to uočavamo je posredstvom kandidata naše nagrade "Vitez novinarstva", koju svake godišnje dobijaju dva izvanredna novinara, koji rade u teškim okolnostima. Samo u ovoj godini bili smo svedoci mnogo značajnijih uznemiravanja i zastrašivanja naših lauerata. Jedan od njih je Stevan Dojčinović iz Srbije, ali i Roman Anin iz Rusije, kao i Marija Resa sa Filipina. Bave se novinarstvom po najvišim standardima. Vlade zemalja u kojima žive su sve represivnije prema njima i njihovim kolegama.
Glas Amerike: Zašto se to događa i koliko je ozbiljno?
Batler: Događa se iz brojnih razloga. Jedan od njih je to što autokratski lideri uče jedni od drugih. Taktike koje su korišćene u jednoj zemlji - preuzete su u drugim. Jedan od primera za to je da brojne zemlje označavaju nevladine organizacije, ili izveštače stranih medija - kao predstavnike spoljnih uticaja i zabranjuju im rad. Na taj način podriva se podrška nezavisnom novinarstvu i novinari koji rade u jednoj zemlji ne dobijaju pomoć koja bi im omogućila samostalan rad. A predstavljaju retko nezavisno glasilo u jednoj zemlji. Još jedna važna stvar istaknuta je u izveštaju Reportera bez granica: brojne vlade koriste pandemiju kao izgovor za suzbijanje slobode izražavanja i novinarstva tvrdeći da su zemlje koje predvode u kriznim situacijama. Zbog čega onda smatraju da imaju pravo da kontrolišu informacije koje se objavljuju. Ali, umesto da to iskoriste kako bi građani bili informisani o procesu vakcinacije - opredeljuju se da kontrolišu kritičare ili nezavisne medije.
Glas Amerike: Koliko je to pitanje ozbiljno?
Batler: Mislim da je veoma ozbiljno i da bi svi u svetu trebalo da budu zabrinuti zbog toga. Godinama unazad beležen je napredak u demokratiji i slobodi izražavanja, što je jedan od ključnih pokazatelja zdrave demokratije. A u poslednje vreme veliki je broj država u kojima se beleži nazadovanje. To je najočiglednije na području Istočne Evrope, u državama kao što su Mađarska, Poljska, Srbija i druge zemlje bivše Jugoslavije koje su napredovale, a onda je počeo pad. Važno je da shvate, ne samo novinari, već i javnost - ako vlade počnu da vrše represiju nad novinarima, čine sve što mogu da bi učvrstile vlast, čime demokratija u tim zemljama gubi svoj istinski oblik.
Glas Amerike: Šta bi trebalo preduzeti da bi se postigao kontraefekat po kom bi države i novinari uživali više sloboda i živeli bezbednije?
Batler: Potrebno je izvršiti pritisak na lidere koji u svojim zemljama ograničavaju slobodu medija i izražavanja. Vlasti, poput vlade Sjedinjenih Država, to bi trebalo da proglase kao priroitet. Podsetiću, to bilo tako u vreme prethodne američke administracije. Bilo je suprotno. Dakle, nadamo se da će Bajdenova administracija to uključiti kao jedan od instrumenata za podršku demokratijama širom sveta, kako bi bila sigurna da sloboda izražavanja predstavlja indikator, i uz to kako bi se vršio pritisak na vlade koje suzbijaju slobodu medija i izražavanja, nezavisne medije, nevladine organizacije i civilno društvo.
Glas Amerike: Ko su strane koje bi trebalo da vrše takvu vrstu pritiska?
Batler: Osim vlasti SAD to bi trebalo da učine i vlade drugih demokratskih država. Potrebno je da građani podrže nezavisne medije i civilno društvo. Takođe, platforme društvenih medija koje treba da budu angažovane na suzbijanju dezinformacija koje brojnim vladama omogućavaju da se provuku sa mnogo toga. Osim toga trebalo bi da budu posvećene sprečavanju nasilja na mreži - posebno prema novinarkama. Upravo smo završili obimnu studiju, koju je podržala Organizaciija Ujedinjenih nacija za kulturu, nauku i obrazovanje (UNESCO) o tome. Radi se o orkestriranim napadima na žene novinarke kojima je cilj da ih ućutkaju. U nekim slučajevima to im polazi za rukom, jer su napadi toliko zastrašujući da se žene ustručavaju da istupe i govore o tome.
Glas Amerike: Dakle, pomenuli ste vlasti, društvene medije… Šta treba da rade novinari?
Batler: Potrebno je da se među novinarima razvije veći stepen solidarnosti. U državama u kojima sam radio - novinari koji su se našli na meti napada bili su solidarni jedni sa drugima. U suočavanju sa targetiranjima vlasti - uspeh su donosile situacije u kojima su se više okretali saradnji nego kompeticiji. Važno je da nastave nezavisno da izveštavaju koliko god je to moguće. Naravno, ne želimo da zbog toga bilo koji novinar snosi štetu - pa smo vrlo oprezni u smislu da ne podstičemo ljude da rade stvari zbog kojih bi mogli biti pritvoreni ili bi im se moglo dogoditi još nešto gore.
Glas Amerike: Kako vidite trenutnu situaciju u Sjedinjenim Državama. Da li američki novinari nesmatano rade i žive u bezbednom okruženju?
Batler: Ako uzmemo u obzir izveštaj Reportera bez granica - sigurno je da nismo tamo gde bi trebalo da budemo. SAD se nalaze negde oko 45. mesta i nisu među državama pri vrhu. Deo razloga za to leži u onome što se dešavalo za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa. Izveštaj pokriva 2020, poslednju godinu Trampove admnistracije u kojoj je zabeležen priličan broj orkestriranih napada na novinare. Mislim da toga u tolikoj meri neće biti tokom mandata Džozefa Bajdena, ali evidentno je da među članovima Kongresa postoji priličan broj ljudi koji veruju dezinformacijama i demonizuju novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom. Oni razotrkivaju istinu, ali i laži koje se u javnosti izgovaraju. Uprkos tome što je jasno da se novinari i mediji napadaju u ovoj zemlji - situacija u Americi nije ni izbliza loša kao u većini zemalja sveta. Mala je verovatnoća da će novinar u Americi biti fizički napadnut ili poslat u zatvor. Verovatnije je da će se naći na meti onlajn uznemiravanja, nasilja na mreži o čemu sam ranije govorio, što se sigurno događa. To, međutim, ne možemo upoređivati sa situacijama u kojima se novinari mogu naći u Južnoj Americi, Africi, Aziji ili na Bliskom Istoku, koji žive i rade u mnogo ozbiljnijim okolnostima.
Glas Amerike: Da li će se SAD u narednom periodu pridružiti zemljama sa većom slobodom štampe i izražavanja ili će nazadovati u toj sferi?
Batler: U vezi sa tim sam optimista. Mislim da predsednik Bajden ne demonizuje nezavisne medije onako kako je bio činio njegov prethodnik. Naravno i o Bajdenovoj administraciji će biti nepovoljnih izveštaja. Praviće greške i ovdašnji mediji će o tome izveštavati. Ali, verujem da neće sprovoditi napade kao njegov prethodnik. Optimista sam da stvari idu u dobrom smeru.
Glas Amerike: Da li su mere koje su primenile američke vlasti u vezi sa pandemijom na bilo koji način uticale na izveštavanje i slobodu medija - tokom prethodne i aktuelne administracije?
Batler: Mislim da nije bilo ikakve represije nad medijima i mogućnostima da izveštavaju o pandemiji čak i u vreme dok je predsednik Tramp napadao medije - govoreći da preuveličavaju ozbiljnost situacije sa koronavirusom. Ili pak, kada su razotkrivali ono što moramo nazvati lažima u vezi sa pandemijom i drugim temama. Čak i kada su sve to događalo vlasti nisu mogle da spreče medije da izveštavaju o tome stvarima. To su činjenice - uprkos tome što je deo medija demonizovan zbog načina na koji su pokrivali pandemiju - bilo je pregršt izveštaja koji su utvrđivali odgovornost vlasti.
Poput Boba Vudvorda, novinara Vašington posta i pisca, koji je razoktrio da je Tramp javno umanjivao ozbiljnost pandemije, iako je lično bio svestan njenih mogućih posledica i razmera. Takva vrsta izveštavanja se verovatno neće dogoditi u drugim zemljama, ali ovde sa tim nije bilo problema. Jedan od problema ovdašnjeg novinarstva je polarizacija medija u smislu da oni čija su ciljna grupa građani koji podržavaju bivšeg predsednika ne bi izveštavali o tim temama. Oni bi se bavili temama koje njemu idu u prilog. To je bio slučaj i sa medijma koji su bili u potpunosti suprotstavljeni Trampu. Trebalo bi da imamo više medija koji nezavisno izveštavaju o obe strane u vezi sa pitanjima vlasti i politike, najbolje i najstručnije što mogu. I u korist svoje publike.
Glas Amerike: Kakva je situacija trenutno u vreme Bajdenove administracije?
Batler: Ona prepoznaje ozbiljnost pandemije i ne krivi medije za preuveličavanje situacije. Zaista, nisam čuo da je administracija kritikovala medije zbog izveštavanja o pandemiji. Svakako, da bi mogli da budu kritični prema medijima koji podržavaju Donalda Trampa i čiji rad pokazuje da ne izveštavaju nezavisno o težini problema, ali ni na koji način ne pokušavaju to da kontrolišu. Nema načina da se medij koji izveštava u korist Trampa spreči da se bavi poslom načinom na koji to želi. To je njihovo pravo. U zemlji postoji sloboda izražavanja i oni bi mogli to da prijave.
Glas Amerike: Novinarima tokom jednog perioda nije bio dozvoljen obilazak kampova u kojima su bili smešteni migranti na južnoj granici sa Meksikom, koji prema dostupnim informacijama nisu živeli u uslovima propisanim zakonom. Jedno od zvaničnih obrazloženja za to je bila pandemija…
Batler: I na kraju je to odbačeno…
Glas Amerike: Ali dogodilo se?
Batler: Jeste, dobro ste to primetili. Potrebno je da mediji tome imaju pristup na bezbedan način. Svakako postoji zabrinutost zbog pandemije, ali i potreba da mediji koji beleže stanje na granici budu bezbedni. Da je ostala na snazi odluka po kojoj medijima nije dozvoljeno da zabeleže stanje u objektima u kojima su smešteni migranti na granici - rekao bih da je to ozbiljan problem. To je pitanje zbog kog bi medijska sfera bila veoma kritična prema predsedniku - kao što su kritikovali pristup rešavanja krize na granici. Da bi izveštavali o tome - potrebno je da novinari imaju potpun pristup tim lokacijama da bi bili u mogućnosti da da zabeleže stavove ljudi i njihova osećanja.
Glas Amerike: Termin "lažne vesti" često je u upotrebi širom sveta. Opisuje način medijskog izveštavanja kojim se svesno proizvode i objavljuju dezinformacije u nameri da se manipuliše javnim mnenjem. Nekoliko puta upotrebljavala ga je bivša američka administracija i sam predsednik Tramp oglašavajući se o izveštavanju brojnih američkih medija. Da li se radilo o zlopotrebi termina u nameri diskreditacije medija čije izveštavanje je zasnovano na činjenicama, ili se radilo o pukom preterivanju?
Batler: Definitivno mislim da je reč o zloupotrebi izraza i radi se o terminu koji uopšte ne upotrebljavam. Pojedini koriste termin "lažnih vesti" da bi ukazali na dezinformacije poput onih da pandemija koronavirusa ne postoji. Međutim, mislim da nije uputno upotrebljavati ga zato što su ga kooptirali bivši predsednik, ali i lideri brojnih zemalja. Ne znam kopiraju li Trampa ili to čine nezavisno od njega, ali taj termin upotrebljava se širom sveta kako bi se građani naveli da zanemaruju vesti zasnovane u činjenicama. Da građani ne bi verovali kredibilnim medijskim organizacijama. Termin "lažne vesti" postao je previše zbunjujuć, jer lavira između upotrebe političkih lidera koji nastoje da podriju nezavisno izveštanje i ukazivanja na proverene činjenice u nastojanju da se istakne da neki političar ne govori istinu. Tako da mislim da je bolje koristiti drugi izraz, a autokratama prepustiti da koriste taj.
Glas Amerike: Da li je način na koji se Tramp odnosio prema medijima uzrokovao da se bivši predsednik nađe pod nekom vrstom “kulture otkazivanja” - što se intenziviralo pošto je nekoliko stotina njegovih pristalica upalo u Kapitol?
Batler: Ne bih se sa time saglasio, jer taj termin smatram prenaglašenim. Upotrebljava se kada god neko govori nešto mrsko ili fanatično, a javnost to ne želi da vidi ili čuje. I onda se govori o “kulturi otkazivanja”. Tu se ne radi ni o kakvom nametanju niti je pitanje koje dotiče Prvi amandman (jedan od deset amandmana na američki Ustav koji, između ostalog, garantuje slobodu govora i štampe, prim.nov) Prvi amandman odnosi se na vlast koja medijima onemogućava da se njihov glas čuje i sličnim stvarima. Bilo koja medijska organizacija može proceniti da neko neprestano iznosi neistine i da jednostavno više neće prenositi takve tvrdnje koje procenjuju da su opasne. I to je ono što mislim da su platforme društvenih medija učinile u slučaju bivšeg predsednika - ukazivale da imaju standarde u pogledu onoga što se može ili ne može. Da namerno izrečena netačnost može naneti štetu.
Na primer, iznošenje neistina o pandemiji i tvrdnje da zapravo ne postoji. I da bi trebalo zanemariti smernice Centara za kontrolu zaraza i bolesti (CDC) o nošenju maski, fizičkom distanciranju i svemu ostalom. Opasno je kada se takve informacije šire na platformama društvenih medija. I takve objave su povučene. U slučaju bivšeg predsednika, upada u Kapitol i pokušaja njegovih pristalica da ga preuzmu, društvene mreže uzimale su u obzir njegove izjave u vezi sa izbornim rezultatima koje je označavao lažnim - što apsolutno nije tačno. Svaki sud koji se bavio izborima zaključio je da nepravilnosti prilikom glasanja nije bilo i da su rezultati validni. Dakle, stalno ponavljanje da su izbori pokradeni, da je pobedio Tramp, a ne Bajden je apsolutna dezinformacija i izuzetno je opasno. Videli smo šta se dogodilo kada se dezinformacija proširila: ljudi su upali u Kapitol, neki od njih su bili spremni da nekoga od kongresmena ili drugih zvaničnika kidnapuju ili ubiju.
Tako da mislim da su platforme društvenih medija imale valjan razlog da uklone stalni izvor dezinformacija. I to ne smatram “kulturom otkazivanja”. Takođe, nisam saglasan da ljudi ne mogu videti ili čuti njegove stavove - može redovno da se pojavljuje u medijima koji su mu naklonjeni i ponuditi svoje gledište.
Glas Amerike: Da li je takav potez prema njemu bio apsolutno opravdan?
Batler: Bio je u potpunosti opravdan jer je, ponoviću, širenje dezinformacija o ishodu izbora izazvalo nerede na Kapitolu, prouzrokovalo da ljudi jurišaju na Kapitol. Kada dezinformacija dovede do tako nečega - nešto se mora preduzeti.
Glas Amerike: Da li je u tom slučaju došlo do kršenja slobode govora?
Batler: O tome se može debatovati… Društvene mreže su definitivno ograničile Trampove mogućnosti da dopre do svojih pristalica. Ali imao je i drugih načina - nije bio u potpunosti ućutkan. I ponoviću povodom tvrdnji da su mu uskraćena prava garantovana Prvim amandmanom: to apsolutno nije tačno - taj amandman bavi se isključivo pokušajima vlasti da ućutka građane ili ugasi medije.
