Usvajanje Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu izazvalo je očekivane reakcije u Beogradu - vlast i zvaničnici ne biraju previše reči govoreći o političkim akterima u Podgorici, a kriza unutar vladajuće većine se smatra nečim od čega bi Srbija mogla da profitira.
Iako blagonaklona prema Beogradu, sadašnja vlast u Crnoj Gori nije po volji Beograda i zato su usledile oštre rekacije, slažu se u ocenama sagovornici Glasa Amerike govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore posle Rezolucije o Srebrenici, a istoričar Milivoj Bešlin ističe da Beogradu nije cilj da destabilizuje, već da disciplinuje crnogorsku vlast:
“Dakle, to je jedan nivo problema, drugi nivo je sama činjenica da se Crna Gora sada usuđuje da uradi nešto što nema dozvou vlasti u Beogradu. Promena vlasti 30. avgusta u Crnoj Gori je u Beogradu doživljena kao povratak Crne Gore Srbiji, odnosno kao početak gubitka crnogorske državnosti”.
Sa ovom ocenom slaže se i beogradski analitičar Cvijetin Milivojević, koji smatra da “vlasti u Srbiji šalje poruku da njima ne odgovara ni srpska vlast u Crnoj Gori, ako ona nije instruisana ili ako hoćete kreirana iz Beograda”:
“Kada je formirana ova koalicija očekivanja iz Beograda su bila velika. Da će oni odmah da odpriznaju Kosovo kao nezavisnu državu, da će odmah da izađu iz NATO itd. To je bila smejurija, to je bio zaista utopizam. Koalicija nije formirana na tom osnovu, ona je formirana na osnovu onoga što ih spaja, ne onoga što ih razdvaja. Prema tome, ja mislim da je ova vlada samo uradila to što je uradila - sprečila donošenje onog zakona o verskim zajednicama u Crnoj Gori, ona je uradila posao”.
Govoreći o samoj rezoluciji, Milivojević kaže da je njemu sporna tačka tri u kojoj se pominje NATO, jer to, kako kaže, otkriva šta je zapravo pozadina, zašto se baš u ovom trenutku rezolucija usvaja i po čijem nalogu. Sa druge strane, kaže Milivojević, deo teksta rezolucije je nesporan:
“Ima tu odlična ideja, to je jedna od retkih rezolucija koja usvojena tim povodom, gde piše zapravo eksplicitno da se srpski, hrvatski i bošnjački narod oslobađaju kolektivne krivice. Ali tu opet možete postaviti pitanje, a šta je tu sa crnogorskim narodom”.
Milivoj Bešlin smatra da je Beogradu najviše zasmetala upotreba reči genocid u rezoluciji, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kako kaže, u intervjuu koji je dao u Sarajevu, bio spreman da i negira genocid u NDH, ne bi li time negirao genocid u Srebrenici.
“Problem da je akterima rata iz devedesetih godina, koji su u Srbiji ponovo na vlasti, i što je u osnovi mnogo gore - sa nepromenjenom politikom i nepromenjenom ideološkom orijentacijom - za njih je ta stigma problem i oni zapravo pokušavaju da sada sa tim zločinom identifikuju čitavu Srbiju iz 90-tih godina ne bi li time opravdali vlastitu zločinačku politiku”, kaže Bešlin i takođe podseća na deo crnogorske rezolucije u kojem se izričito ističe da nema zločinačkih naroda, ali da ima zločinačkih ideologija i politika.
Na isključujući mogućnost da Beograd i Aleksandar Vučić zapravo pokušavaju da pomognu “starom savezniku” Milu Đukanoviću, Cvijetin Milivojević ističe da ponašanje Srbije zapravo pokazuje staru naviku vlasti u Beogradu da na neki način upravlja političkim procesima u susednim državama, pogotovo u državama u kojima Srbi čine ozbiljan deo građana i da vodi jednu veliku pansrpsku stranku:
“Stalna je potreba gospodina Vučića da ono što ima već na Kosovu, da ima stranku koja se zove Srpska lista, koja je faktički deo SNS, da recimo od Demokratskog fronta stvori nešto slično u Crnoj Gori. Da bude direktno stranačko upravljanje. I to će biti problem države Srbije sve do trenutka dok konačno Aleksandar Vučić ne počne da poštuje ustav koji njemu izričito zabranjuje da bude predsednik stranke”, kaže Milivojević i dodaje da se Vučić ponaša kao komandant te stranačke vojske koja broji 750 hiljada članova od ukupno sedam i po miliona građana Srbije.
Na pitanje da li Beograd pokušava da izazove raspad krhke koalicione vlasti i raspisivanje vanrednih izbora, sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da je prerano za taj potez.
Kako smatra Milivojević, čak i da Demokratski front dostigne svoj maksimum u biračkom telu, ova stranka nikada neće moći da sama formira vlast bez nekakve koalicije:
“Ja mislim da kada govorimo o rejtingu političkih stranaka u Crnoj Gori DPS-u nisu brzi vanredni izbori ozbiljna opcija. Milo Đukanović će proći lošije nego što je prošao na prošlim izborima. Da li je DF u interesu da sruši ovu vladu? Takođe ne mislim da im je u interesu. U ovom trenutku uzlazni trend ima Bečićeva Demokratska Crna Gora - ona je to pokazala i u Nikšiću, pokazala je i u Herceg Novpm, a pokazuje i tim svojim umirujućim porukama koje stalno šalje. Prema tome, pitanje je sada ko bi dobio prevremene izbore. Ja mislim da je u interesu DF da ta vlada još malo potraje”.
Milivoj Bešlin smatra da je cilj Beograda prekompozicija vlasti u Podgorici, “ne bi li ta vlast još doslednije slušala instrukcije iz Beograda”:
“Čini mi se da akteri procenjuju da još nije vreme za nove izbore i da je ovo samo pritisak za preslagivanje odnosa unutar vladajuće koalicije u Crnoj Gori. Gde bi se što novim premijerom ili rekonstrukcijom stiglo do većeg uticaja DF, kao direktnog sprovodnika Vučićeve volje. Samo da se njihov uticaj poveća u toj novoj vladajućoj koaliciji. I ne samo da se poveća, nego da se njihova realna snaga saobrazi sa uticajem unutar vlasti”.
