U četvrtak, 1. jula ističe poslednji rok u kome bi Srbija trebalo da preseli svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Za sada nema ništa od toga da Srbija, posle SAD, Gvatemale i Kosova bude četvrta zemlja koja otvara ambasadu u Jerusalimu, iako se na to obavezala u septembru prošle godine kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao Vašingtonski sporazum.
Slučaj ambasada deluje previše osetljiv za sve strane, a od potpisnika sporazuma za sada se jedino izjasnila američka strana. Na pitanje Glasa Amerike u vezi sa poštovanjem odredbi Vašingtonskog sporazuma koji su Kosovo i Srbija postigli u američkoj prestonici posredstvom Sjedinjenih Američkih Država, iz Stejt departmenta je stigao odgovor:
“Nadamo se da će naši partneri delovati u dobroj veri i nastaviti da se pridržavaju obaveza preuzetih u Vašingtonu", navedeno je u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Iako je u tački 16 Vašingtonskog sporazuma, koja važi samo za Srbiju, jasno precizirano da “Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine”, srpske vlasti ne govore previše o tome.
Na pitanja Glasa Amerike upućena Vladi Srbije i Ministarstvu spoljnih poslova o tome šta se događa u vezi sa preseljenjem ambasade odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao. Poznavaoci prilika u Beogradu procenjuju da će Srbija gledati da što manje talasa u vezi sa preseljenjem ambasade u Izrael.
Kao novinar i bivši dopisnik “Politike” sa bliskoističnog prostora Boško Jakšić ocenjuje da je “Srbija sve vreme i pokušavala da kupi vreme i izvuče se iz jedne obaveze koja je, da li nespretnošću diplomatije, ili neznanjem ili bilo čim drugim, prihvatila Vašingtonskim sporazumom.”
On veruje da će Bajdenova administracija dati priliku Srbiji i neće je prisiljavati da ispuni obavezu iz ugovora sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom. Ali iz čitave situcije male su šanse da Srbija izađe neozleđena, dodaje Jakšić.
“Ukoliko ispuni ovu obavezu i zaista preseli ambasadu iz Tel Aviva za Jerusalim - onda bi se Srbija zamerila najvećem delu međunarodne zajednice. Treba imati u vidu da je Srbija veoma otvoreno i jasno opomenuta od EU da to ne čini. Dakle u slučaju preseljenja onda plaća Beograd ceh na međunarodnom planu. Ukoliko pak sve ovo prođe neprimetno i ne dođe do preseljenja ambasade, onda može da se kaže da je Srbija opet zabeležila negativan poen kao zemlja koja ne ispunjava svoje međudržavne obaveze iz jednog potpisanog sporazuma, kakav je bio onaj iz Vašingtona septembra prošle godine", smatra Jakšić.
Sličnog stava je bivši diplomata Zoran Milivojević, koji podseća da je nova administracija u SAD nekoliko puta slala poruku da očekuje da će Srbija držati svega onoga što je potpisala u Vašingtonu prošle godine.
“To niko ne pominje i prosto mislim da Srbiji ne bi odgovaralo da se ta tema otvori sada”, ističe Milivojević i dodaje...
“Ukoliko Vašington bude insistirao, to će za Srbiju da otvori problem. Srpska izlazna varijanta je činjenica da je Izrael tek posle toga priznao kosovsku nezavisnost. To je prva stvar i druga stvar je što imamo promenu vlasti u Izraelu. Dakle, Srbija će verovatno da se poziva na to da je Izrael priznao kosovsku nezavisnost i da to u najmanju ruku daje za pravo Srbiji da se razjasni u bilaterelanim odnosima, gde su sad u tom trenutku. Jer je to činjenica koja ne u prilog jačanja bilateralnih odnosa. I mislim da je to elemenat sa kojim će Srbija operisati ukoliko se ova tema direktno otvori. Ukoliko se ne otvori – imaćemo period ćutanja", kaže Milivojević.
U krajnjem slučaju, kaže Milivojević, pitanje preseljenja ambasade će najviše zavisiti od američko-izraelskih odnosa.
“U meri u kojoj izraelska strana bude smatrala da je to nešto o čemu bi Vašington trebalo da vodi računa – onda će i Vašingtona na neki način davati do znanja da je to obaveza na koju očekuje da se ispuni. Ali ukoliko to ne bude slučaj mislim da neće insistirati iz prostog razloga što Evropljani ne priznaju Jerusalim i iz prostog razloga što je veći interes Amerike da se stvori prostor za jačanje evrointegracija Srbije i ovog prostora – jer to je neki pravac koji zapadu odgovara", smatra on.
Nakon što je Izrael priznao Kosovo – Priština je u martu ove godine otvorila ambasadu u Jerusalimu, ali to po mišljenju Boška Jakšića ne znači mnogo.
“Kosovo je tek treća zemlja koja ima ambasadu u Jerusalimu. Znači mnogo Izraelu, ali i samo Kosovo plaće cehove neke te svoje odluke. Kosovo je žestoko kritikovano od Turske, kritikovano je od čitave serije islamskih zemalja koje ne podržavaju jedan takav korak. Ali Kosovo, Priština je opet imala neku svoju računicu – nama je jako važno da jedna zemlja od strateškog značaja, kao što je Izrael prizna nezavisnost Kosova i ta nagodba očigledno funkcioniše i u Jerusalimu i u Prištini bez nekih većih i vidljivih dobitaka", smatra ovaj dugogodišnji spoljnopolitički novinar.
A kako još smatra Jakšić, mnogi analitičari su početka smatrali da je Vašingtonski sporazum mnogo više bliskoistočni nego što se tiče odnosa Srbije i Kosova i pokušaja normalizacije tih odnosa:
“Srbija je potpuno nepotrebno uletela u geostrateške igre Bliskog istoka, a na tom pesku su mnogi do sada se izgubili. Tako da ako se sve završi kao očekujem, bez ikakvih većih protuberanci, onda Srbiji može ipak da lakne.”
Na kraju Zoran Milivojević ocenjuje da je pitanje preseljenja ambasade Srbije u Jerusalim, zajedno sa pitanjima međunarodnog terorizma, diverzifikacije energenata i 5G mreža predstavlja one delove Vašingtonskog sporazuma koji se odnosi na treće strane, to jest treće države.
“To su teme koje će tek biti otvorene i Srbija treba da ima stav o svim tim pitanjima, jer mislim da američka strana neće ta pitanja ostaviti po strani. To su pitanja koja interesuju ovu administraciju i u nekom trenutku vezano i za naše odnose na relaciji Beograd -Vašington će biti ta pitanja prisutna jer se tiču Amerike u ovom trenutku i staviće ih u paket pitanja koja se tiču i bilateralnih odnosa.”
Inače, porazum Kosova i Srbije sastoji se od šesnaest tačaka – koje se u obe verzije dokumenta (srpskoj i albanskoj) u najvećoj meri podudaraju. Sjedinjene Države objavile su sredinom juna da su obavile svoj deo posla u vezi sa sedmom tačkom dokumenta koja je podrazumevala kreiranje studije o korišćenju jezera Gazivode.
