Pre četiri godine, novoizabrani francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da izgradi "kapacitet za autonomno delovanje" u bezbednosnim pitanjima kako bi kontinent bio manje zavisan od Sjedinjenih Država i kako bi mogao da odluči da deluje bez američke podrške.
Većina evropskih lidera ismevali su se Makronovu ideju kao usiljenu. "Iluzijama o evropskoj strateškoj autonomiji mora doći kraj", rekla je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, nedavno prošle godine.
Ali nakon povlačenja SAD iz Avganistana njeno gledište se promenilo. Vreme je da od "Evropske unije postane strateški igrač na koga treba računati", najavila je prošle nedelje u komentaru za Atlantski savet, istraživački centar iz Njujorka.
Nije sama u takvim razmišljanjima o budućnosti transatlantskog bezbednosnog aranžmana.
Evropske internet stranice bile su pune kolumni političara i savetnika za bezbednost koji se zalažu za to da kontinent postane vojno nezavisniji i manje zavisan od Vašingtona. Evropski lideri osuđuju povlačenje predsednika Džoa Bajdena iz Avganistana kao preterano i prigovaraju da se Vašington nije dovoljno konsultovao sa saveznicima u NATO.
Armin Lašet, kandidat za naslednika Angele Merkel na mestu kancelara Nemačke, rekao je prošlog meseca: "Stojimo pred epohalnom promenom".
Čak i tradicionalno proamerički britanski političari poput Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i ključnog partnera Sjedinjenih Država u invaziji na Avganistan 2001. i invaziji na Irak 2003. godine, dovode u pitanje pouzdanost SAD kao odbrambenog partnera.
Bler je u ponedeljak rekao da bi Britanija trebalo da ojača svoje odbrambeno partnerstvo sa Evropom u borbi protiv pretnji. U SAD postoji "sada ogromno političko ograničenje za vojne intervencije", što predstavlja ozbiljan izazov za Britaniju i NATO, rekao je on u govoru povodom 20. godišnjice terorističkih napada 11. septembra koji su ubrzali invaziju pod vođstvom SAD na Avganistan.
Strateška autonomija
Međutim, u Evropi postoji malo saglasnosti oko toga šta bi strateška autonomija trebalo da znači i šta bi Evropa trebalo da učini sa njom.
Centralnoevropski lideri su posebno nervozni zbog slabljenja odbrambenih veza sa Vašingtonom i ostaju ubeđeni da ne mogu da se oslone zapadne Evropljane u sukobu sa Rusijom.
Takođe, skeptici postavljaju pitanje da li je Evropa zaista spremna da potroši sve što je potrebno da postane ozbiljan samostalni strateški igrač, posebno dok se bori sa ekonomskim efektima pandemije koronavirusa.
U proseku, zemlje Evropske unije troše oko 1,2 odsto svog BDP-a na odbranu. Rusija troši 4,3 odsto, dok SAD troše 3,4 odsto.
Međutim, u nedavnoj raspravi u Donjem domu britanskog parlamenta, Tom Tugendhat, poslanik konzervativaca i predsedavajući odbora za spoljne poslove parlamenta, rekao je da je lekcija koju je izvukao iz povlačenja iz Avganistana bila potreba da se pomogne oživljavanje britanskih evropskih partnera u NATO i "da budemo sigurni da ne zavisimo od jednog saveznika, od odluke jednog lidera, već da možemo da radimo zajedno".
Potrebne promene?
Lorens Fridmen, uticajni emeritus profesor studija rata na Kraljevskom koledžu u Londonu, sumnja da je porast govora o evropskoj strateškoj autonomiji brza reakcija na ono što je Armin Lašet opisao kao "najveći debakl NATO" od osnivanja saveza.
"Uvek je primamljivo, ali obično nije mudro izvlačiti velike geopolitičke zaključke iz konkretnih događaja, koliko god bili dramatični i uznemirujući", primetio je on u komentaru za londonski Tajms ove nedelje.
Glavni strateški savezi Sjedinjenih Država u Evropi, pa čak i u Aziji, u prošlosti su prebrodili dosta zastoja i sporova, rekao je on.
"Ovi savezi izgrađivani su decenijama i ostaju na snazi. Oni su preživeli ranija neslaganja i verovatno neće biti ostavljeni po strani jer je Bajdenova administracija pogrešno rešila konačno povlačenje svojih snaga iz Avganistana", dodao je on. "Obdukcije povlačenja iz Avganistana najverovatnije će dovesti do zaključka da nema potrebe za bilo kakvim temeljnim promenama politike", dodao je on.
Evropske intervencije bez ili sa malo vojne podrške SAD nisu dobro prolazile. U julu je Makron najavio da će se francuska intervencija protiv džihadista u nestabilnom regionu Sahel, u koju je uključeno preko 5.000 vojnika i koju je pokrenuo njegov prethodnik, biti okončana sledeće godine.
Francuski lider godinama je pokušavao da ubedi evropske saveznike da pomognu da se ponese veći teret antiterorističke borbe u Sahelu, ali bez uspeha. Britanija, Danska i Švedska pružile su helikoptersku podršku za vazdušnu mobilnost, ali se pored toga pojavilo tek poneko simboličko raspoređivanje iz drugih evropskih zemalja.
Gotovo kao odjek Bajdenovih razloga za povlačenje iz Avganistana, Makron je rekao: "Ne možemo da obezbedimo određena područja jer neke države jednostavno odbijaju da preuzmu svoje dužnosti. U suprotnom, to je beskrajan zadatak". On je dodao da "dugotrajno prisustvo" francuskih trupa "ne može biti zamena" za nacionalne države koje se bave svojim vlastitim poslovima.
Neke diplomate sugerišu da će se trenutni porast govora o strateškoj autonomiji umanjiti kako nestaje šok koji je izazvalo povlačenje iz Avganistana. Oni navode da veći deo kritike treba posmatrati kao način suočavanja sa antagonističkim porivima. "Osećaju se loše zbog napuštanja (Avganistana), ali im je i laknulo što su izašli iz večitog rata za koji znaju da u njemu ne mogu da pobede", rekao je za Glas Amerike evropski izaslanik u Briselu koji je tražio da mu se ne navodi ime.
Druge diplomate misle da će transatlantske bezbednosne veze ostati čvrste, ali da će trebati neko vreme da se oporave od onoga što su priznali kao neuredno povlačenje.
"Zapadu će u celosti trebati dosta vremena - jer je to zapadni neuspeh, zapadna katastrofa, ovo nisu samo Velika Britanija i SAD - da se oporavi od svega ovoga, da povrati svoju reputaciju", rekao je prošlog meseca za BBC Kim Daroč, bivši britanski ambasador u SAD i EU.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borelj, međutim, kaže da je povlačenje ponudilo "priliku da razgovaramo o Evropskoj uniji kao geopolitičkom akteru". "Ali za to će biti potrebno jedinstvo, i u malim stvarima, i u velikim stvarima", rekao je on novinarima u Briselu ove nedelje.
Istoričar sa Univerziteta Oksford Timoti Garton Eš slaže se s tim. U intervjuu koji je dao u utorak, on je za Euronjuz rekao: "Predsednik Džo Bajden založio se za ono o čemu svi Evropljani govore, konkretno o strateškoj autonomiji i evropskom suverenitetu".
Međutim, Eš, zagovornik evropske strateške autonomije, požalio se što su evropske sile propustile priliku da pokažu šta mogu da učine "Bilo je 2.500 američkih vojnika koji stabilizuju Avganistan. Samo Francuska i Britanija imaju 10.000 vojnika i snage za brzo reagovanje. Zašto nismo vodili evropski razgovor o tome šta smo mogli da učinimo po tom pitanju?"
