“Poslednje napetosti između Srbije i Kosova - Briselu su ukazale na hitnost aktuelne situacije, kao i da je potrebno uložiti novu energiju u rešavanje otvorenih pitanja”, smatra Pol Mekarti iz nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) - povodom dogovora koji je doprineo stišavanju napetosti između Beograda i Prištine zbog registarskih tablica.
Tenzije između dve strane, koje uz posredstvo Evropske unije poslednjih deset godina pregovaraju o normalizaciji odnosa, razbuktale su se pre osam dana kada je deo većinskog srpskog stanovništva blokirao dva granična prelaza sa Srbijom - protiveći se odluci kosovskih vlasti da registarske tablice sa oznakama Srbije zamene probnim.
Kosovski zvaničnici meru su opravdali kao reciprocitet, jer je ista od 2011. godine važila za građane Kosova (sa registracijama RKS, prim. nov) koji su svojim vozilima ulazili na teritoriju Srbije.
Mekarti, stručnjak za evropska pitanja američke organizacije konzervativnije orijentacije, ocenjuje za Glas Amerike da su obe strane stekle neku vrstu koristi na unutrašnje-političkom planu.
“Imale su priliku da osnaže podršku svog biračkog tela. Kurti ipak nije dobio sve što je hteo - već samo ponešto. Ono što je ostalo biće predmet pregovora koji slede. Nadam se da će učvrstiti sporazum postignut ove nedelje”, kaže Pol Mekarti.
Dogovor koji je doprineo stišavanju tenzija postignut je zajedničkim naporima međunarodne zajednice, uključujući i Gabrijela Ekobara, novoimenovanog zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, koji je tokom nedelje boravio u Briselu.
Prema postignutom dogovoru, saobraćaj na prelazima Jarinje i Brnjak trebalo bi da bude normalizovan do 2. oktobra. Tada je predviđeno i da se povuku pripadnici Policije Kosova i sa puteva uklone barikade koje su postavili pripadnici srpske zajednice.
Misija Severnoatlantske alijanse na Kosovu (KFOR) će u naredne dve sedmice nadgledati dva prelaza na severu Kosova - da bi predupredile eventualne incidente i obezbedile nesmetano kretanje ljudi i robe.
Kao privremeno rešenje usaglašeno je da se državni simboli na registarskim tablicama dve strane prelepljuju nalepnicama. Konačno rešenje trebalo bi da bude formulisano za šest meseci, a planirano je da na tome radi telo kojim će predsedavati predstavnik Evropske unije.
Epilog čitave situacije naišao je i na odobravanje Severnoatlantske alijanse (NATO), čije će se snage, shodno dogovoru Kosova i Srbije, naći na prelazima Jarinje i Brnjak - umesto snaga kosovske policije, čiji su se pripadnici na tim mestima nalazili tokom krize.
“Misija KFOR-a igra važnu ulogu u obezbeđivanju efikasne primene aranžmana, a NATO ostaje snažno posvećen stabilnosti regiona Zapadnog Balkana“, poručio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg,navedeno je u saopštenju nakon njegovog susreta sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Kosova i Srbije.
Lajčak je posredovao u razgovorima u Briselu između zvaničnika dve strane koji su doprineli smirivanju napetosti.
Takođe, Stoltenberg je u objavi na Tviteru, precizirao da je zajednički interes NATO-a i EU postizanje održivih političkih rešenja u regionu.
Lajčak je, pak, u svojoj objavi o boravku u sedištu NATO-a u Briselu, poručio da je prezentovao detalje postignutog dogovora između Kosova i Srbije - kao i šta će biti naredni potezi dijaloga kojim posreduje Evropska unija.
“Zahvalio sam NATO-u i KFOR-u na važnoj ulozi koju imaju i njihovom doprinosu. Saradnja EU i NATO-a u regionu je ključna pošto delimo iste ciljeve”, napisao je Lajčak.
U ovom konkretnom sporu svoju ulogu su imale Sjedinjene Države, što je predstavljalo i jedan od prvih konkretnijih angažmana Gabrijela Eskobara, od kada je stupio na novu funkciju u američkoj administraciji.
“Bilo je lepo videti da se zamenik pomoćnika državnog sekretara Eskobar pridružio kolegama iz Evropske unije i pregovaračkim timovima u Briselu. Važno je da su Sjedinjene Države direktno uključene u pregovarački proces i da se vidi da su EU i SAD jedinstvene”, ocenjuje Pol Mekarti, direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta, dodajući da se poslednje trzavice mogu odraziti na dugogodišnje pregovore dve strane od kojih se očekuje da se politički i ekonomski približe.
Krizu je obeležilo i nadletanje područja graničnih prelaza Kosova i Srbije letelica srpskog vazduhoplovstva, ali i boravak ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka u društvu ministra odbrane Srbije Nebojše Stefanovića na prelazu Jarinje.
“Dijalog se suočava sa mnogim izazovima i značajno je usporen. Obe strane igraju na nacionalne adute nadajući se da će ojačati podršku u svojim biračkim bazama. Ni Vučić ni Kurti ne žele da izgledaju slabo. Kurti posebno želi da u nastavak pregovora uđe sa snažnije pozicije, zbog čega mu je bilo potrebno da deluje odlučno”, podvlači Mekarti.
Sagovornik Glasa Amerike uverava da je uspeh dijaloga jedini put ka normalizaciji odnosa.
“Dijalog dve strane biće težak, ali ne može se računati na uspeh preko noći. Za to su potrebni postupni koraci, formiranje baze podataka o nestalim osobama ili, pak, dogovor o statusu jezera Gazivode. Međusobni kontakti ljudi iz različitih društvenih sektora, takođe mogu biti od pomoći”, zaključuje u svom osvrtu za Glas Amerike Pol Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta.
Višednevna kriza na severu Kosova poslednja je trzavica tokom procesa dugogodišnjih pregovora Srbije i Kosova. Obeležio ih je promenjiv učinak, česti prekidi i neprimenjivanje postignutih dogovora, ali i postizanje sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa u septembru 2020. u Vašingtonu - uz posredstvo SAD.
