Papa Franja u nedelju se vratio na ostrvo Lezbos, jedno od centralnih mesta višegodišnje izbegličke krize, koje je prvi put posetio 2016. godine, i rekao da je zanemarivanje migranata "brodolom civilizacije".
Papa se godinama zalaže za zaštitu prava i poboljšanje statusa izbeglica. U subotu je uputio oštar prekor Evropi za koju je rekla da je "razdire nacionalistički egoizam."
"U Evropi i dalje postoje oni koji uporno tretiraju problem kao pitanje koje se njih ne tiče", rekao je papa koji je proveo oko dva sata u kampu Mavrovuni na Lezbosu, gde živi oko 2.200 azilanata.
Drugog dana posete Grčkoj, sastao se sa nekoliko desetina azilanata i njihovih rođaka koji su stajali iza metalnih ograda, i zastao da bi zagrlio dečaka, Mustafu.
Papa Franja je upozorio da Mediteran postaje "groblje bez nadgrobnih spomenika" i da "posle toliko vremena vidimo da se malo toga promenilo u svetu u odnosu na pitanje migracije."
Poglavar Rimokatoličke crkve rekao je da se treba suočiti sa korenima problema, a ne "sa siromašnim ljudima koji plaćaju cenu i čak se koriste za političku propagandu."
EU i Belorusija su u sporu zbog velikog priliva migranata koji prolaze kroz bivšu sovjetsku republiku u pokušaju da uđu u Poljsku, Litvaniju i Letoniju.
Britanija i Francuska se raspravljaju zbog povećanog broja migranata koji pokušavaju da pređu Lamanš posle tragedije 24. novembra kada se, u takvom pokušaju, udavilo 27 migranata.
"Strašna savremena Odiseja"
Privremeni izbeglički kamp Mavrovuni brzo je podignut nakon što je najveći evropski kamp u to vreme, Morija, izgoreo prošle godine. Grčke vlasti krive grupu mladih Avganistanaca za incident, a bezbednost je značajno pojačana zbog papine posete.
Papina poseta Lezbosu je bila kraća od prethodne pošto kasnije tokom dana drži misu za oko 2.500 ljudi u Atini.
Na Kipru, koji je papa posetio pre Grčke, vlasti navode da će 50 migranata biti premešteno u Italiju zahvaljujući Franji.
Grčki zvaničnici nisu isključili mogućnonst da će neki od migranata iz Mavrovuninja takođe, zajedno sa papom, otići u Italiju. Tokom prethodne posete Lezbosu 2016. godine, poveo je sa sobom 12 sirijskih izbeglica.
Na početku posete Atini u subotu, papa je rekao da "danas, i ne samo u Evropi, prisustvujemo povlačenju od demokratije", i upozorio da populizam nudi "laka rešenja" koja nisu dobra.
U kampu Mavrovunin trenutno se nalazi 2.193 ljudi a ima kapacitet od 8.000. Vlasti tvrde da su procedure za azilante sada brže.
Uz pomoć fondova EU, Grčka gradi niz "zatvorenih" ustanova na grčkom ostrvu sa bodljikavom žicom, kamerama za nadzor, rentgenima i mangetskim kapijama koje se zatvaraju noću. Tri takva kampa su se otvorila na ostrvima Samos, Leros i Kos, a sledeće godine će se izgraditi na Lezbosu i Kijosu.
Kada migranti dobiju azil, više ne mogu da ostanu u kampovima, posle čega mnogi ne mogu da pronađu smeštaj ni posao, upozoravaju nevladine i humanitarne organnizacije. Te grupe takođe upozoravaju na nove kampove ističući da sloboda kretannja ljudi ne sme da bude ograničena, i kritikuju ponašanje grčkih graničara. Grčka to odlučno demantuje, navodeći da njena obalska straža spasava živote migranata na moru.
Papa je posle posete otišao u Atinu a vraća se u Rim u ponedeljak.
