Sjedinjene Države u ponedeljak obeležavaju Dan Martina Lutera Kinga mlađeg, odajući priznanje afroameričkom pastoru međunarodno poznatom kao simbol građanskih prava.
Predsednik SAD Džo Bajden poručio je da Amerikanci moraju da se posvete nedovršenom poslu Martina Lutera Kinga, da obezbede poslove i pravdu i "štite sveto pravo na glasanje, iz kojeg proističu sva ostala".
"Vreme je da svi zvaničnici u Americi iznesu svoj stav. Vreme je da svaki Amerikanac ustane, govori, da ga čuju. Koji je vaš stav?", poručio je Bajden u video poruci.
Kingova porodica i predstavnici više od 100 nacionalnih i lokalnih grupa za građanska prava su u ponedeljak, tokom marša u američkoj prestonici Vašingtonu, pozvali na usvajanje zakona u Kongresu kojim bi se birači zaštitili od rasne diskriminacije.
Potpredsednica SAD Kamala Haris je u odvojenom govoru upozorila da bi napori da se ograniči glasanje u pojedinim američkim državama mogli da otežaju milionima Amerikanaca da glasaju.
"Ne smemo da budemo popustljivi ili da budemo saučesnici. Ne smemo da odustanemo i da se predamo. Da bi zaista odali poštu zaostavštini čoveka kojeg danas slavimo, moramo da nastavimo da se borimo za slobodu glasanja, za slobodu za sve", poručila je Haris.
Uspon Martina Lutera Kinga mlađeg kao lidera za građanska prava počeo je 1955. godine kada je predvodio akciju za desegregaciju javnih autobusa u saveznoj državi Alabami. Nastavio je da vodi miroljubive nacionalne pokrete koji su se zalagali za jednaka prava.
Godine 1964. King je dobio Nobelovu nagradu za mir i iste godine američki predsednik Lindon Džonson potpisao je Zakon o građanskim pravima, a sledeće godine i Zakon o pravu glasa. Tim zakonima je zabranjena rasna segregacija na javnim mestima, kao i diskriminatorna pravila koja su sprečavala crnce da glasaju.
“Sanjam da će moje četvoro dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj neće biti ocenjivani po boji kože, već po karakteru”, jedna je od poruka Martina Lutera Kinga.
Sekretarijat za pravosuđe odao je počast Kingu na virtuelnom forumu.
“Doktor King je imao uticaja na sve naše živote i njegovo nasleđe nade i njegova neumorna posvećenost pravdi i jednakosti ostaju prisutni u našem svakodnevnom radu u Odeljenju za građanska prava”, poručila je Kristen Klark, pomoćnica sekretara za pravosuđe, zadužena za ljudska prava.
Brojni lideri za građanska prava kažu da je Kingova borba da obezbedi jednaka prava glasa i danas bolno relevantna.
“Ono što je dr King govorio je - dajte nam glasački listić da biramo sudije koje će biti pravedne. Dajte nam glasački listić kako bismo mogli da izaberemo predstavnike koji će nositi naš glas napred. Dajte nam glasački listić da bismo mogli da biramo ljude koji će razumeti šta bi trebalo da bude program krivičnog pravosuđa", kaže Šerilin Ajfil, predsednica Udruženja za unapređenje položaja pripadnika manjinskih zajednica.
Predsednik Bajden i potpredsednica Haris odali su počast na grobu Martina Lutera Kinga mlađeg, u saveznoj državi Džordžiji, gde je Bajden prošle nedelje govorio o trenutnoj nacionalnoj debati o biračkim pravima.
“Nije to samo ovde u Džordžiji. Samo prošle godine, 19 država nije samo predložilo, već je usvojilo 34 zakona kojima se napada pravo glasa. Postoji skoro 400 dodatnih zakona koje su republikanski članovi zakonodavnih tela pokušali da usvoje. Više se ne radi o tome ko će da glasa. Radi se o otežavanju glasanja. Radi se o tome ko treba da prebroji glasove i da li se vaš glas uopšte računa", naglasio je Bajden.
Republikanci odbacuju Bajdenove kritike i ističu da žele da zaštite, a ne ograniče glasanje u Americi. Oni takođe kažu da su zabrinuti zbog predloga za promenu pravila Senata kako bi se usvojio novi nacionalni zakon o glasačkim pravima bez podrške republikanaca.
U međuvremenu, statue širom zemlje koje mnogi povezuju sa istorijskim rasizmom se uklanjaju, kao što je statua generala Konfederacije Stounvola Džeksona.
“Ti simboli su loši za zajednicu i danas smo uklonili mržnju i sada može da dođe do izlečenja”, naglasila je stanovnica Šarlotsvila u Virdžiniji, Mišel Kolber.
King je ubijen 1968. Ali decenijama kasnije njegove čuvene reči i dalje inspirišu mnoge da nastave da rade za rasnu pravdu, pitanje koje ostaje centralni deo američkog nacionalnog dijaloga.
