U galeriji Umetničkog centra Bronks River (BRAC) otvorena je izložba dela 11 umetnica iz Srbije nazvana “Among Women” (Među ženama) – Savremena umetnost iz Srbije. Kustoskinja izložbe je Amerikanka srpskog porekla Rejčel Klipa, a postavka se u njujoršku opštinu Bronks preselila iz Pitsburga, gde se mogla videti od sredine septembra do sredine januara.
Odlagana godinu i po dana zbog pandemije, izložba „Among Women“ predstavila je američkoj publici radove savremenih umetnica jedne male, i mnogima od posetilaca - malo poznate zemlje. Dok same umetnice fizički nisu mogle da prisustvuju otvaranju, radovi koje je izabrala kustoskinja govorili su posetiocima o postojanju jedne žive, dinamične i raznovrsne scene na kojoj umetnice promišljaju o temama koje su vezane za specifični društveni trenutak i lokaciju – Beograd - ali se ujedno bave i univerzalnim temama izbeglištva, ženskog statusa, društvene tranzicije i uništenja prirode.
“Na ovoj izlozbi imate žene koje istražuju mesta i prostor, koje istražuju pitanja identiteta, kako da koriste žensko telo da bi se bavile ženskim pitanjima, imate umetnice koje se razmatraju kulturu konzumerizma i kapitalizam, i to kako je tranzicija sa perioda kada je Srbija bila deo Jugoslavije i deo socijalističke ekonomije, a sada funkcioniše unutar kapitalističke, i kako je sve to uticalo na život ljudi. Imate žene koje se bave pitanjem kako se arhitektura i krajevi menjaju u Beogradu... Tu je i kolaborativni projekat Vahide Ramjukić i Aviva Kruglanskog - tapiserija 'Kaluđerica A do Š' rađen tehnikom dokumentarnog veza", kaže za Glas Amerike Rejčel Klipa.
Izložba je nastala zahvaljujući tome što je Klipa, američka Srpkinja i istoričarka umetnosti, 2017. počela da proučava radove slikarke Nadežde Petrović, i tako se zainteresovala za rad savremenih umetnica kojima je Petrović bila preteča.
"Rejčel Klipa je devojka koja je, svojom voljom i iz svog intimnog i kulturološkog razloga, napravila jedan spoj, ne samo nas kao umetnica, jer mi se znamo, mi smo spojene na određeni način, mi smo generacija, ali ono što je ona uradila jeste da je nama napravila jednog ogledalo šta to znači u odnosu na nekog ko to gleda sa strane, a onda je uradila nešto što je tužno reći, ali je vrlo revolucionarno za nas, sada srpske umetnice, a to je da nas odvede u Ameriku", kaže Simonida Rajčević, slikarka i profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti.
Jedanaest umetnica "Među ženama"
Autorke izloženih radova su Šejma Fere, Bojana S. Knežević, Marina Marković, Tijana Radenković, Simonida Rajčević, Vahida Ramujkić, Milica Ružičić, Maja Simić, Nina Todorović, Anica Vučetić, i Gordana Žikić. Njihov raspon godina je od 29 do 60, a većina pripada generaciji koja je sada u svojim 40-tim godinama.
Kustoskinja iz Pitsburga veruje da u Sjedinjenim Državama postoji interesovanje za umetnička dela koja potiču iz manjih ili manje poznatih zemalja.
"Studije istorije umetnosti, sa mog stanovišta, se dosta menjaju i ljudi pokušavaju da nauče šta se dešava u drugim delovima sveta, zemljama kao što je Srbija, jer su dugo bile zanemarene. Mislim da je mnogo toga u načinu na koji ove žene stvaraju vrlo slično, ako ne i isto kao umetnost koju vidim ovde u SAD. Mislim da ljudi imaju percepciju da ako radovi dolaze iz mesta kao što je Srbija ili drugih mesta koja im nisu poznata da će to biti nešto neprepoznatljivo, ali to nije istina. Danas ljudi širom sveta imaju pristup temeljima teorije umetnosti, dele ih i stvaraju na osnovu tih ideja. Kako ta umetnost izgleda, i u kom je okruženju, to je naravno jedinstveno i drugačije, ali mislim da postoji univerzalnost kod ove izložbe sa kojom će mnogi umetnici moći da uspostave vezu".
Izložba u Pitsburgu je, kaže Klipa, naišla na vrlo pozitivne reakcije. Ostao joj je u sećanju komentar jedne nigerijske umetnice da žene na svetu, bez obzira gde žive, pate i prolaze kroz slična iskustva. Delovi izložbe podsetili su jednu Pakistanku na njenu zemlju u tranziciji. Stanovnici Pitsburga prepoznali su nešto od svog grada u radovima Nine Todorović koji se bave arhitekturom, ličnim i kolektivnim sećanjem.
"To je moja glavna tema, arhitektura i urbani pejzaž, i sve što je vezano za to, ne samo vizuelno nego i različiti problemi koji se postavljaju u vezi sa životom ugradu, kako živimo, da li komuniciramo, da li postoji neki nedostatak komunikacije, zašto, da li mi gradimo osim materijalnih i neke mentalne, emotivne zidove i slično", kaže Todorović za Glas Amerike. Takođe je zaokuplja pitanje smislenosti urbanih promena:
"Grad je živa kategorija, Luis Mamford je govorio da je grad živo biće koje se stalno se menja, i naravno treba da se menja, e sad moja pitanja su u kom smeru se menja naš grad i uopšte naša sredina ovde u Srbiji, i kada ćemo izaći iz tranzicije koja izgleda da traje večno, i te promene koje jesu potrebne da li idu baš pravim putem, i da li su održive, da li je to ono što treba da se tako baš dešava ili možda nekako drukčije".
Izložbu je pratilo i nekoliko onlajn radionica na kojima se između ostalog razgovaralo i o tome šta znači biti klasifikovan kao žena-umetnik, i šta još povezuje ove umetnice osim njihovog roda.
"Zapravo, ženska umetnost ne postoji, postoji samo umetnost, ali kada ti sada, u ovom savremenom trenutku, odvojiš žene umetnice shvatiš da su one stvarno zapostavljene, to vrlo brzo svako shvati, ne treba puno vremena da se to shvati", konstatuje Simonida Rajčević.
Direktorka umetničkog centra Bronks River Gejl Nejtan ističe da njen tim, kada je birao ponude kustosa iz različitih delova Amerike, nije bio fokusiran na rod umetnika. Međutim, dogodilo se nešto zanimljivo.
"Ova izložba je jedna od pet ove godine čiji su autori, sticajem okolnosti, sve žene. To nije bio neki naš plan, tako se dogodilo i to nešto govori o tome koliko žena danas radi - daleko više, koliko želi da izlaže, mnogo više, i koliko žena kustosa sada radi: mnogo više. I zato na ovoj izložbi i onoj pre nje, i onoj koja sledi, pet izložbi ove sezone su isključivo umetnice, i pomislila sam – to nešto govori! ... Zasto žene? Zato što postoje ogromna pitanja za žene, publika prepoznaje nešto u ovoj izložbi, jer žene u istočnoj Evropi su iskusile i još prolaze kroz ekstremu represiju, a u Americi se, ironično, točak istorije okreće unazad i ponovo se uvode ozbiljne restrikcije u ženske živote… Meni je ova izložba interesantna jer dovodi u prvi plan ta pitanja, ženska pitanja slobode i kontrole nad svojim telima, slobodu izražavanja, slobodu da se radi, i nađe ispunjenost u radu, i to je univerzalna tema", ističe Gejl Nejtan.
"Kada je Rejčel Klipa odvela ove umetnice u Ameriku bilo je sasvim jasno da će se ljudima to svideti ili ne svideti samo kao radovi. Pošto, tamo se odigralo svašta društveno što se ovde nije odigralo, na nivou ženskog pitanja,izložbi, ženskih tema, što ovde nije. Desiće se ili neće, ali to je nevažno, važni su ti razgovori, te razlike i te sličnosti i strašno je važna misao i emocija, mislim da je to vrhunska stvar koja se desila i umetnicama koje učestvuju na ovoj izložbi izložbi, i publici i Rejčel...", smatra Simonida Rajčević.
I za Ninu Todorović, zajedničke izložbe su inspirativne.
"Naravno da se poznajemo sve, možda jednu ili dve umetnice nisam ranije znala, ali je jako lepo, osveženje je videti nešto novo, i svakako to utiče, jedna na drugu smo uticale na neki način. Da li će se to ostvariti kao neka vrsta saradnje među nama dalje, ili će biti dalje u okviru ovog projekta koji Rejčel vodi videćemo ali u svakom slučaju to je nešto vrlo poželjno u našem poslu i meni lično to prija, volim da se takve akcije dešavaju i da se tako organizujemo".
Kritičarka lokalnog lista u Pitsburgu u svom prikazu izložbe je napisala:
“Dok je Srbija proizvela neka poznata imena kao što je kontroverzna performans umetnica Marina Abramović, izložba 'Među ženama' pokazuje da umetnička scena Srbije može da ponudi još mnogo toga”.
U slično vreme, Marina Abramović bila je u Pitsburgu i posetila izložbu svojih sunarodnica.
