Jedan od najzastupljenijih vidova nasilja nad ženama na Kosovu je psihološko nasilje. Međutim kosovsko društvo i institucije ne prepoznaju ga na pravi način i u dovoljnoj meri, zaključeno je na debati “Psihološko nasilje, kao oblik nasilja nad ženama”.
Žrtve psihološkog nasilja nisu uvek dovoljno svesne šta preživljavaju i zato je potrebna ozbiljna edukacija kompletnog kosovskog društva kad je ovaj problem u pitanju, smatra psihološkinja i direktorka organizacije "Assist Kosovo" Visare Beriša.
“Prema podacima koje mi imamo žrtve se moraju detaljnije upoznati sa tim obilicima nasilja i znamo da o tome postoji jako malo informacija. Psihološko nasilje uglavno stvara konfuziju kod samih žrtava zato što je žrtvama u tom položaju jako teško reflektovati i prepoznati sebe kao žrtvu psihološkog nasilja. Ko mora identifikovati te pokazatelje? To je jako teško učiniti. Mnoge žrtve normalizuju nasilje zato što su tako navikle da žive”, navela je Beriša.
Psihološko nasilje na Kosovu se teško prepoznaje i zbog patrijahalnih stavova mnogih žena, smatra programska direktorka nevladine organizacije “Žensko pravo” Tijana Simić Lavali.
Ona je istakla da su i same institucije koje su zadužene za suzbijanje nasilja često u dilemi.
“Veoma često institucionalni servisi, odnosno institucije kao što su policija, sud i tužilaštvo ne mogu da procene i ne znaju tačno na koji način da definišu to kao krivično delo”, navela je Simić Lavali.
Kako bi se podigla svest javnosti, misija Evropske unije na Kosovu (EULEKS) već nekoliko meseci, sprovodi kampanju o psihološkom zlostavljanju, kao elementu nasilja u porodici.
Slogani kampanje su „Nema modrica ≠ Nema nasilja. Znaci nasilja nisu uvek vidljivi”.
“Jako je važno da imamo kampanje koje se odnose psihološke nasilje da bi žrtve nasilja saznale kakva je to vrsta nasilja. Takođe smatramo da je neophodno raditi i na podizanju svesti žrtava o činjenici da je psihološko nasilje oblik porodičnog nasilja”, rekla je Kjara Taljani.
Psihološko nasilje se od pre tri godine na Kosovu tretira kao krivično delo, međutim najveći broj slučajeva ovog nasilja, gde su žrtve uglavnom žene, ostaje neprijavljen.
“Žrtve vrlo često odluče da ostanu sa nasilnikom zbog nedostaka poverenja u institucije. A upravo su institucije te koje bi trebale nama da služe. Tako da ih mi moramo ohrabrivati da nastave da prijavljuju i da govore o svojim slučajevima čak i ako dolazi do različitih neuspeha u adresiranju tih slučajeva”, rekla je Visare Beriša.
Debatu o temi „Psihološko nasilje kao oblik nasilja nad ženama“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene (PCI).
