Dok Sjedinjene Države i Evropska unija sprovode snažne finansijske i trgovinske sankcije uvedene Moskvi i zatvaraju svoj vazdušni prostor za ruske avione, Turska se snažno protivi takvim merama, tvrdeći da su kontraproduktivne.
Kao rezultat toga, raste zabrinutost da Turska pomaže Rusima da zaobiđu sankcije, rekao je Timoti Eš, analitičar za tržišta u razvoju iz londonske kompanije Blubej eset menadžment (Bluebai Asset Management).
"Postojao je određeni fokus na promenu oznaka na ruskim avionima turskim oznakama. Između Rusije i Turske postoje jaki trgovinski, bankarski odnosi. Bilo je izvesne medijske pažnje usmerene na mnoge Ruse koji pokušavaju da otvore nove bankovne račune u Turskoj, verovatno da bi pokušali da zaobiđu neke od problema sa kojima se verovatno susreću. Takođe je postojala zabrinutost da se ruske kompanije, subjekti koji pokušavaju da izvoze ili trguju sa Rusijom, prepakuju u turske entitete".
Glas Amerike je zatražio komentar od zvaničnika turske vlade, ali nije dobio odgovor u do okončanja ovog izveštaja.
Ankara insistira da poštuje svoje međunarodne pravne obaveze. Ali analitičar Atila Jesilada iz Global sors partnersa (Global Source Partners) rekao je da to nije prvi put da je Turska osumnjičena za kršenje međunarodnih sankcija.
"Mnogi ljudi su se (nadali) da će Turska postati zastupnički finansijski centar ili posrednik za Rusiju", rekao je Jesilada. "Ne bih zanemario mogućnost da sadašnji režim pokuša da ponovi incident sa Rezom Zarabom – 40 milijardi dolara novca opranog Iranu".
Reza Zarab je tursko-iranski biznismen koji je priznao krivicu 2017. godine na sudu u Njujorku po masovnim optužbama za kršenje sankcija Iranu. Viši izvršni direktor turske državne Halkbanke takođe je osuđen. Sama Halkbanka se suočava sa suđenjem u okviru iste istrage.
Turske privatne i državne banke takođe će se verovatno suočiti sa nadzorom i strogim kaznama za kršenje sankcija protiv Rusije, rekao je analitičar Jesilada. On je upozorio da je zaobilaženje sankcija veoma rizično, posebno pošto bi bilo kakve kaznene mere mogle uticati na sposobnost Turske da se zadužuje na međunarodnim tržištima.
"Sledećih 12 meseci, uključujući procenjeni budžetski deficit, Turska će morati da vrati preko 200 milijardi dolara duga, a svaki razlog da se oni zaplene naneće ogroman bol ne samo bankama već i tržištu deviznog kursa i neizbežno za tursku ekonomiju", rekao je Jesilada.
Međutim, snažna vojna podrška Ankare Kijevu stvorila je međunarodnu dobru volju i priznanje visoke ekonomske cene koju Turska plaća, rekao je Eš.
"To je šargarepa i štap, zar ne?", rekao je Eš. Štap je kazna za ignorisanje zahteva zapadnih vlada o uvođenju sankcija Rusiji, "ali u isto vreme, mislim da će biti napora da se pomogne Turcima i ohrabri ih - možda finansijski uz veću pomoć, možda da bi bili sigurni da se pridržavaju režima kakav jeste.".
S obzirom na to da se za mnoge ekonomske probleme Turske okrivljuje nepravoverna finansijska politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, neki analitičari upozoravaju da bi svaka međunarodna pomoć mogla biti povezana sa promenama politike.
