BEOGRAD - Sastanak dvojice stranačkih lidera – Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa u ponedeljak izazvao je različite kometare. Od onih duhovitih, da je neobično da je Đilas izašao slobodan iz Predsedništva s obzirom na višegodišnje optuže i samog Vučića i SNS-a za pljačku više od 600 miliona evra, do opšte podele na one koji su protiv i one koji su za ovakav susret.
Po mišljenju Zorana Gavrilovića iz Birodija, oko tog sastanka sporno je nekoliko stvari, a pre svega da je održan u Predsedništvu Srbije, umesto u nekim od stranačkih prostorija, do teme o kojima su razgovarali Vučić i Đilas.
“Mislim da taj sastanak je legitimisao Vučićevu ličnu vlast jer prema onome što predsednik Republike ima u svojoj nadležnosti – njegova nadležnost se ne odnosi na rešavanje bilo koje vrste izbora, uključujući i Beograd, i mislim da oni nisu trebali time da se bave”, kaže Gavrilović i ističe da su tom sastanku trebalo da prisustvuju i drugi politički lideri.
“Mislim da je potreban ozbiljan dijalog, taj dijalog je možda mogao da se desi na RTS-u, na javnom servisu. Znači, mi moramo da vodimo dijalog, mi moramo prosto da naučimo, iako smo različiti, da razgovaramo, da slušamo druge. A prosto ovaj sastanak juče nije bio na tragu toga i mislim da je on više stvori problema nego što je doneo rešenja.”
Na pitanje da li u Beogradu treba ponavljati izbore, kako predlaže lider Stranke slobode i pravde, sagovornik Glasa Amerike ističe da bi trebalo, ali isključivo kao rezultat primene zakona i odluka institucija u skladu sa zakonom.
“Suština jeste u tome da mi prosto moramo imati završen izborni proces sa jasnim rezultatima, a onda će neke stranke probati da formiraju vladu na nivou grada Beograda. Ako se ne formira vlada – ide se u nove izbore. Ako se formira vlada – taj koji bude nosio vlast, a ja kažem – mislim da vlasti ovde ne odgovara da formira vladu na Beogradu jer bi time ekstremna desnica, odnosno desnica koja je trenutno u opoziciji ušavši u vlast sa SNS bila najbliža već izvesnoj raspodeli mandata, odnosno kolača nakon odlaska Vučića iz SNS-a.”
Po rečima Gavrilovića, do sada je Vučiću SNS, kako kaže, služila kao alat za ostvarivanje lične vlasti i da će njegovim odlaskom sa čela naprednjaka početi dekompozicija SNS-a u kojoj sadašnja desnica ima najveće izglede za osvajanje naprednjačkog nasleđa u vremenu posle Aleksandra Vučića kao lidera naprednjaka.
“Vreme ne radi za SNS kao stranku. Zašto? Zato što ako Aleksandar Vučić ispoštuje svoje obećanje i postane samo predsednik Republike, SNS kao jedna stranka, odnosno pokret, će se suočiti sa problemom svog ideološkog identiteta. SNS kao takav, ideološki on je pokret gde ima i levog, i liberalnog, i konzervativnog, i svakog ideološkog. Jedan spoj razlčitih ideoloških pogleda koji su vrlo često između sebe u konfliktnom odnosu, i to se vidi”, kaže Gavrilović i dodaje:
“SNS je alat koji je pomogao Vučiću da vlada ovom zemljom, i sada kada on bude taj brod napustio desiće se to da će SNS krenuti u potragu za svojim identitetom. Ja mislim da on tu neće imati dovoljno vremena iz razloga što mi već imamo za godinu i po dana lokalne izbore koji su jako bitni”.
Ali, Gavrilović smatra da bi čak i ukoliko Vučić ispuni predizborno obećanje i napusti čelo SNS-a, vlast u Beogradu mogla da bude stabilna, upravo zbog kišobrana Aleksandra Vučića pod kojim bi bila formirana.
“Mislim da ta vlast neće imati toliko problema, ali se slažem da Beograd zbog svog položaja, budžeta, uticaja, činjenice da ovde su sve vlasti počinjale da padaju i padale, jeste nešto što je veliki izazov. I iz tog razloga, iz taktičko-političkih razloga pre, a manje iz proceduralnih očekujem da se dese novi izbori. Jer i u tim izborima SNS će imati veliku prednost.”
Po mišljenju Zorana Gavrilovića, ako se politički akteri ipak odluče za ponavljanje izbora u Beogradu vodiće se borba za svaki detalj, jer čak i termin u kome će se održavati ti ponovljeni izbori može bitno da utiče na rezultate novih beogradskih izbora.
