Veteran Unto Hakuli (99) i njegov ratni kolega i prijatelj Tapio Niemi (94) i dalje žive među šumama i zaleđenim jezerima pograničnog regiona Finske, gde su se borili protiv invazija ruskih vojnika pre više od 80 godina.
Hrabrost i veština branilaca u onome što je poznato kao Zimski rat slavi se daleko izvan granica Finske. Sovjetske snage izvršile su invaziju 30. novembra 1939. Uprkos brojčanom broju i jačini od finskih vojnika, pretrpeli su teške gubitke usred nemilosrdne nordijske zime.
Invazija
Niemi se priseća dana invazije. "Bila je to zaista strašna situacija za jednog dečaka. Imao sam 12 godina i bio sam u školi, kada je učiteljica došla u učionicu i rekla da je počeo rat između Finske i Rusije i da će škola od sada biti zatvorena".
Pet godina kasnije, Niemi se pridružio vojsci, služeći na domaćem frontu. Njegovi zadaci uključivali su nošenje tela drugova poginulih u akciji.
Finska se odupirala punoj sovjetskoj okupaciji. Ali na kraju Drugog svetskog rata, bila je prinuđena da ustupi region Karelije, oko 10 odsto svoje teritorije, Rusiji.
Veterane smo sreli u Niemijevoj porodičnoj kući u Tajpalsariju, oko 30 kilometara od ruske granice, gde živi sam u drvenoj kući među šumama smrče i srebrne breze. Početkom maja, ogromna jezera u regionu su još uvek zaleđena. Šporet na drva u kome je gorela vatra tokom duge zime, ugašen je.
Unto Hakuli se pridružio vojsci 1942. godine, tri godine nakon sovjetske invazije. Borio se više od dve godine na liniji fronta.
"Tajna je bila u tome što smo verovatno bili malo kompetentniji od Rusa", rekao je Hakuli za Glas Amerike. "U ruskoj vojsci je bilo dobrih boraca, ali većina njih nije umela da se bori".
Istorijska rezonanca
Hakuli i Niemi su pomno pratili rusku invaziju na Ukrajinu, koja ima poseban istorijski odjek za finski narod. Očekuje se da će Finska podneti zahtev za pridruživanje NATO-u narednih dana kao odgovor na invaziju i pretnju Rusije, njenog istočnog suseda. Granica Finske sa Rusijom proteže se oko 1.300 kilometara od Karelije severno od Arktičkog kruga.
"Ulazak u NATO bi nam dao 'šira ramena' u pogledu naše bezbednosti", rekao je Niemi za Glas Amerike. "Postoji mnogo različitih mišljenja o tome, a Rusija, naravno, ne odobrava da se njeni susedi priključuju (NATO-u). Ipak, kada pogledamo druge baltičke države i, na primer, Poljsku, one nisu pretrpele nikakvu štetu jer pripadaju NATO".
Odnosi sa Rusijom
Finska i Rusija decenijama žive u relativnom miru. Ratni veterani su često posećivali bojišta preko granice.
"Kada je počeo rat u Ukrajini, naše mišljenje o Rusima se potpuno promenilo", rekao je Hakuli. "Posebno koliko su Rusi okrutni prema Ukrajincima. A to utiče i na Finsku kada razmišljamo da li da uđemo ili ne u NATO. Definitivno bih pomislio da uđem kada bi me pitali za mišljenje".
"Jasno je da ako moramo da se borimo sami protiv Rusije, ne možemo da pobedimo. Izgubićemo rat i našu nezavisnost, što nam je veoma važno".
Oba veterana veruju da će Ukrajina pobediti ruske snage.
"Ne verujem da će biti Trećeg svetskog rata. Mislim da će Rusiji biti dosta ovog rata, jer je već izgubila mnogo ljudi i vojne opreme", rekao je Niemi.
Hakuli je izrazio saglasnost, rekavši: "Kada Rusija izgubi ovaj rat u Ukrajini, ponovo će se smiriti".
