BEOGRAD - EU je stratško opredeljenje i spoljnopolitički prioritet Srbije, ali je regionu neophodan i podsticaj, izjavio je u Briselu ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Nikola Selaković, posle sastanka sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
Selaković učestvuje na zajedničkom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU i Zapadnog Balkana, čiji je domaćin visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, a na kojem se razgovara o ratu u Ukrajini i uticaju na region. EU je u nekoliko navrata pozvala Srbiju da se priključi sankcijama Rusiji, kao zemlja kandidat za članstvo, što Beograd odbija.
Tokom vikenda, na to su pozvali i predstavnici Grupe 7 najrazvijenijih ekonomija sveta – Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Kanade, SAD i Japana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući saopštenje G7 u nedelju, kazao je da je reč o politici “brutalnih pritisaka” i da će se Srbija boriti da “što duže istraje u politici da ne uvede sankcije Rusiji – iako zbog toga trpi ogromnu štetu”.
Vučić je ranije izjavio da zbog neuvođenja sankcija Rusiji Srbija plaća “visoku cenu”, da ima problem sa obnavljanjem kredita i izlaskom na tržište kapitala. Rekao je i da Srbija “trpi milionsku štetu”, jer je zaobilaze glumci i producenti.
Diplomata Zoran Milivojević za Glas Amerike kaže da je politički pritisak na Srbiju sve jači, u šta svrstava i poziv G7, ali smatra da će vlast u Srbiji moći da ga izdrži jer je proces evropskih integracija u zastoju, a uslovi koje EU traži od Srbije su “dovoljno čvrsti da trenutno nema uslova za veća pomeranja”.
Smatra da su ipak ključni ekonomski pritisci, jer su pojedine zemlje članice EU među najvećim investitorima u Srbiji. Prema podacima Razvojne agencije Srbije iz januara 2022, Nemačka, Italija i Austrija su prvi investitori po broju projekata u Srbiji, a te zemlje su među vodećima i po vrednosti investicija.
„Ako u EU i na Zapadu procene da bi pritisak trebalo pojačati u ekonomskoj sferi, to bi onda moglo da ugrozi stabilnost Srbije i u ekonomskom i u socijalnom smislu, i proizvede tenzije na unutrašnjem planu – što bi onda moglo da dovede do odluke da se Srbija priključi sankcijama. To naročito važi za pitanja koja se tiču investicionog ciklusa, on je važan za Srbiju i pad investicija i pad mogućnosti svežeg kapitala koji ovde dolazi, može značajno da ugrozi poziciju Srbije i može da dovede do ekonomsko-socijalnih tenzija, komponente koja je ključna ne samo za stabilnost države u celini, nego i vlasti“.
“Ne samo da su najveći investitori, nego tu je i trgovina, mi i najviše uvozimo iz EU, tamo najviše izvozimo. Znači, to su vrlo tesne trgovinske veze. I prekidanje toga svakako bi nanelo Srbiji ogromne štete… Vi ruski gas, naftu, možete da nadoknadite. Problem je malo veći sa gasom, mada je Srbija takav mali potrošač, dve i po-tri milijarde (kubika gasa) troši, tako da zapravo ni to nije teško nadoknaditi. I u principu, moglo bi već da se završi samo da je Srbija ranije o tome vodila računa, pa da je gradila neke veze bolje sa Mađarskom pre svega, jer je Mađarska povezana sa Zapadnom Evropom, sa Hrvatskom… To čak nije stvar novca, to je stvar vaše odluke ili čuvene političke odluke, da se vi odlučite na koju ćete stranu”, kaže ekonomski novinar Mijat Lakićević i dodaje da još niko nije napravio računicu koliko bi Srbiju koštalo ako joj EU okrene leđa zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Evropska komisija je u najnovijoj ekonomskoj prognozi predvidela znatno manji rast Srbije u ovoj godini - oko 3,4 odsto u odnosu na 7,4 odsto u 2021. godini, što je posledica rata u Ukrajini. U projekciji koju je preneo N1, navodi se da će na smanjenje ekonomskog rasta Srbije uticati skuplje sirovine i manje trgovine sa partnerima u EU. Ukazuje se da bi veće i trajnije povećanje inflacije, posebno zbog stalnog pritiska cena energije i hrane, moglo da dalje oslabi kupovnu moć i time oteža realni rast BDP-a, više nego što se trenutno predviđa.
Lakićević smatra da bi pogoršanje ekonomske situacije, pad proizvodnje i manji rast uzdrmali vlast, ali kaže da je upitno da li bi se to osetilo na kraći rok.
“To je kao u ono vreme sa Slobodanom Miloševićem – iako se znalo da je ta politika ekonomski katastrofalna, da će to naneti građanima Srbije ogromne ekonomske štete – Srbija je išla za tom politikom. Ja se bojim da iz te prošlosti nismo ništa naučili i ne bi iznenadilo da se i ovoga puta napravi ista greška, da se opet izabere Rusija umesto Zapada, da se opet izaberu te istočne despotije poput Kine i Rusije, umesto zapadnih demokratija”.
Vlast u Srbiji, trenutno u tehničkom mandatu, pod pritiskom je i iz Moskve da ne uvede sankcije.
Srbija je stoprocentno zavisna od ruskog gasa, a tekući ugovor – prema kojem Rusiji plaća višestruko nižu cenu od trenutne tržišne – ističe krajem maja. Prema rečima predsednika Sribje, zavisnost od ruskog gasa se neće promeniti još „najmanje dve godine“.
„Tu će biti ozbiljne trgovine vezane za politički teren. Rusiji odgovara i strašno je važno da Srbija ostane na ovim političkim pozicijama, jer je to ventil njenih mogućnosti da deluje i imajući u vidu i probleme u Evropi u vezi sa energetikom. Stav Srbije, koliko god izgleda beznačajno, veoma je važan jer stanje u regionu zavisi od stava Srbije, posebno u pitanjima geostrateškog karaktera koja su važna za Zapad – u smislu da se i ovaj region reši i da ne bude, da tako kažem, „nepokriven“ prostor koji daje mogućnost delovanju Rusije, Kine, Turske i drugih faktora. Isto važi i za Rusiju. U istom smislu, sa takvim jednim prostorom nije kompletirana situacija u zapadnom delu Evrope, sa druge linije granice", kaže Zoran Milivojević.
Mijat Lakićević kaže da je „Srbija dugo mislila da može da se ponaša po principu ‘umiljato jagnje od dve majke sisa’ kao da su ostali ‘sisali vesla” i zaključuje da politika igranja na nekoliko strana više nije primenjiva.
