Gde se nalaze Srbija i Zapadni Balkan u odnosu na Evropsku uniju – verovatno je prvo pitanje koje se nametnulo posle govore predsednika Francuske Emanula Makrona i njegove ideje o evropskoj političkoj zajednici.
Kako smatra novinar i analitičar iz Brisela Dušan Gajić ta poruka je pre svega upućena Ukrajini, kao i Moldaviji i Gruziji, ali se i Zapadni Balkan negde osetio pogođen Makronovim predlogom:
“Mi na Zapadnom Balkanu smo zabrinuti, s obzirom koliko već dugo ovaj proces traje da se sad tu formira takođe nekakva trajna čekaonica i nešto što bi bila zamena za članstvo. Međutim, Makron nije nešto tako rekao – on je rekao da zapravo Zapadni Balkan se nalazi već u procesu pristupanja i to je ta ključna razlika u odnosu na bivše zemlje Sovjetskog Saveza i da je to put koji je trasiran. Mada, ni tu nema garancija kako će se on završiti”.
Pred samit o Zapadnom Balkanu, koji treba da bude održan 23. juna u Parizu Makron je poručio da zemljama regiona treba dati jasnu perspektivu u nekom razumnom roku:
“To je ohrabrujuća izjava, ali bi 23. juna trebalo da se precizira šta znači taj razuman rok. I da to postane nešto u šta bi više verovali i u Evropi, ali i na Zapadnom Balkanu”, naglašava sagovornik Glasa Amerike.
Programska direktora Centra za evropske politike Milena Lazarević ukazuje da je za sada reč samo o jednom govoru francuskog predsednika koji tek treba konkretizovati. “Ali će fokus biti upravo na toj geopolitičkoj saradnji, jačanju bezbednosne saradnje i konsolidaciji uticaja EU na evropskom kontinentu”, kaže Lazarević i dodaje:
“U suštini može se naslutiti da je ova evropska politička zajednica možda neka najava neke utešne nagrade za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju ukoliko se ne bude stvorio konsenzus da se ovim zemljama da status kandidata i da im se ponudi jasnija perspektiva članstva u EU. Mi smo svesni toga koliko je ta perspektiva članstva bila nejasna i koliko je bila nedovoljno precizna i nije nedvosmisleno bila ponuđena čak ni državama Zapadnog Balkana, koje su nedvosmisleno tu”.
Makron je odmah otputovao u Berlin na sastanak sa ključnim saveznikom nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kaže Lazarević i ističe da veruje da će se Francuska i Nemačka, čak i ako ne slažu oko ove ideje uspeti da postignu nekakav kompromis:
“Ono što je ključno jeste da i kancelar Šolc i francuski predsednik smatraju i slažu se da je potrebno facilitovati, ubrzati podstaći proces pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Mislim da je i jednom i drugom jasno da EU tu svoju geopolitičku poziciju pre svega mora da zacementira ovde, u ovom regionu. I mislim da sada tu i mi kao region imamo zaista veliku odgovornost da podstaknemo te njihove napore.”
Po rečima Gajića, u celoj ovoj priči pozicija Srbije postaje sve teža zbog ptitiska iz EU da se Beograd konačno opredeli i kao kandidat za članstvo prikloni evropskim stavovima – pre svega po pitanju rata u Ukrajini i odnosa prema Rusiji:
“Ono što mogu da kažem je da se ovde u svim situacijama kada se razgovara o Zapadnom Balkanu u poslednjim nedeljama – to sve više izbija u prvi plan. Pitanje usklađivanja Srbije sa zajedničkim evropskim stavom u odnosu na rat u Ukrajini, na ono što ovde nazivaju neopravdanom, Putinovom, ruskom agresijom i najvećom krizom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. To sad postaje tema u svim razgovorima o Zapadnom Balkanu, praktično broj jedan”.
Konačno, Beograd i Prištinu čeka nastavak dijaloga, a najnovija inicijativa za prijem Kosova u Savet Evrope kako smatra Gajić sigurno neće doprineti procesu normalizacije odnosa i dodatno će pokvariti šanse za napredak u dijalogu.
“Ja bih mogao da pretpostavim da Miroslav Lajčak i Žozep Borelj nisu oduševljeni što će Priština zatražiti članstvo u Savetu Evrope, jer to svakako neće doprineti nekakvom poverenju između dve strane i vraćanju na nekakav iole normalan kurs dijaloga, koji je zaista prekinut i čak i oko nekih stvari za koje je delovalo da su stvarno nekakav minimalni zajednički imenitelj i oko kojih bi mogli da se postignu dogovori – govorim o pitanjima kao što su problem nestalih ili sloboda kretanja.”
