BEOGRAD/KIJEV - Nedugo pošto je počeo rat u Ukrajini, vlasnik restorana iz Kijeva, Miša Kacurin, osnovao je sajt “Tata, veruj”, kojim je želeo da ljudima predoči činjenice o ratu i na taj način se bori protiv ruske propagande. Na to ga je podstakao razgovor sa ocem, koji živi kod Nižnjeg Novgoroda u Rusiji, koji Miši nije verovao da je u Ukrajini rat. Sajt “Tata, veruj” posetile su stotine hiljada ljudi u želji da nađu način da objasne članovima porodica ili prijatelijma u Rusiji šta se zapravo dešava u Ukrajiini.
Miša, ipak, nije uspeo da navede svog oca da mu poveruje i njegova priča je otišla u totalno drugom pravcu.
Za Glas Amerike, Miša je ispričao da ga je otac blokirao i prestao da komunicira sa njim, pošto je navodno dobio “poziv odozgo”. Kacurin kaže da je preko rođaka saznao da je ocu poručeno da je opasno da nastavi da održava kontakt njim, jer ga u Rusiji, kako kaže, smatraju “ukrajinskim propagandistom”. Ne zna, međutim, od koga je njegov otac dobio navodni poziv.
Glas Amerike: Kada je prestala Vaša komunikacija sa ocem i zašto?
Kacurin: Desilo se pre nekoliko nedelja. Koliko sam ja razumeo, zvao ga je neko “odozgo”. To je već postalo normalno za ljude koji su poznati u javnosti u Rusiji. Imamo mnogo takvih prijatelja koji su na početku rata dobili pozive iz Kremlja, u kojima im je prećeno da, ako nastave otvoreno da podržavaju Ukrajinu – čak i na Instagramu, mogu da dobiju 15 godina zatvora, kao i članovi njihovih porodica. I zato su, naravno, zaćutali. Neki su napustili Rusiju, ali oni koji su ostali se plaše. Isto je sa mojim tatom. Bio sam veoma uplašen da mu se nešto desilo, jer nisam mogao da ga dobijem telefonom, nije mi odgovarao ni na mejlove. Samo mi je jednom kratko odgovorio, to je bila onako štura poruka, da je dobro. Bio sam zabrinut za njegovu bezbednost, pa sam pozvao njegovu sestru koja mi je rekla da je bezbedan, ali da neće nastaviti da komunicira sa mnom. Za Ruse, moj tata je “normalan” čovek, koji veruje svojoj državi. Ali, mene smatraju ukrajinskim propagandistom, pa on postaje sredstvo ukrajinske propaganda. I naravno, onda ga smatraju opasnim.
Glas Amerike: Niste se svađali sa ocem, to nije razlog prekida u komunikaciji?
Kacurin: Ne.
Glas Amerike: Da li ste dobili nekakvu zvaničnu potvrdu da ga je zvao neko odozgo ili je to samo glasina?
Kacurin: Nemoguće je dobiti zvaničnu potvrdu, to mi je rekla njegova sestra, za mene je to prilično zvanična potvrda…Rekao je da ne može više da komunicira sa mnom. Ne znam da li ga je zvao Kremlj, KGB, FSB, ne znam koja služba je zvala, ali mi je njegova sestra rekla da je opasno da komunicira sa mnom.
Glas Amerike je pokušao da stupi u kontakt sa Mišinim rođacima i potvrdi ove navode, ali bezuspešno. Takođe, nije bilo moguće proveriti navode o tome od koje službe je njegov otac navodno dobio poziv, jer Miša tvrdi da ni on ne zna detalje.
"Ne kajem se, moj otac je bezbedan"
Glas Amerike: Pošto ste pokrenuli ovaj sajt, izložili ste se javnosti, Vaš otac je u ovakvoj situaciji – da li se kajete što ste ušli u celu priču i da li ste plašite i za sebe?
Kacurin: On je bezbedan, da nije tako, verovatno bih se osećao krivim. Mislim da sam uradio jako važnu stvar i nastavljam to da radim. Sajt “Tata, veruj” i cela zajednica su nastali zbog mog razgovora sa ocem. Od početka sam znao da je ovako nešto moguće. Čak sam i snimak razgovora sa mojim ocem, koji stoji na sajtu, skratio na 5 minuta iako je mnogo duži – jer ima informacija koje bi mogle da ga ugroze. Učinio sam sve da moj otac bude bezbedan, a sa druge strane, smatram da radim jako važnu stvar.
Glas Amerike: Ovim sajtom pokušavate da se izborite sa ruskom propagandom. Kakve su reakcije, koliko ljudi je posetio sajt?
Kacurin: Poslednje statistike koje znam su da je bilo oko 300.000 poseta, mada nemam najnovije podatke. Mnogo nam ljudi piše, sada smo otvorili i kanal na Telegramu kako bi mogli direktnije da komnuniciraju sa nama, imamo i psihologe koji odgovaraju na pitanja. Osnovali smo i psihološke grupe u kojima ljudi, u realnom vremenu, mogu da razgovaraju o tome kako se osećaju, kako da se izađu na kraj sa patnjom... Sada na sajtu ima dosta informacija o tome kako se boriti sa propagandom, to je kao mala “antipropagandna Vikipedija”.
Glas Amerike: Rat traje skoro tri meseca. Da li je ruska propaganda i dalje jednako snažna? Ljudi i dalje ne veruju šta se dešava u Ukrajini?
Kacurin: Većina i dalje ne veruje. Rusija je velika, ima 150 miliona stanovnika, a većina i dalje ne koristi Internet, već gledaju TV, čitaju novine. Na početku ljudi nisu verovali da je rat. Sad veruju da je rat, ali misle da su Ukrajinci za to krivi. Većina podržava rat jer misli da Rusi spasavaju svet od nacista, a mi smo nacisti i narkomani. Mi sami sebe bombardujemo, činimo ratne zločine sami protiv sebe i narod u Rusiji u to veruje.
Glas Amerike: Kako sve ovo utiče na Vas? Kako je izgledao Vaš život u protekla tri meseca?
Kacurin: Sve se promenilo. Sećam se kako je izgledao moj život pre rata, ali se trudim da ne razmišljam o tome. Nekad smo imali planove, čak i višegodišnje, sada živimo od danas do sutra. Jedan od restorana koji sam držao više nije restoran, nego centar za volontere, delimo hranu. Neke objekte smo otvorili za goste, ali to nam pokriva plate zaposlenih i omogućava da budemo "na nuli". Bio sam biznismen, sada sam volonter. Ipak, svi verujemo u to da ćemo pobediti, ali ne znamo kada. Ceo svet podržava Ukrajinu i to je fantastično. I vidimo da Rusija gubi, ali ne znamo kakva nas budućnost čeka i to nas plaši. Porodice su nam se rasturile po celom svetu, ljudi su pobegli iz zemlje. Sve se promenilo, naša očekivanja od života su drugačija.
Miša Kacurin je i dalje u Ukrajini, povremeno boravi u Kijevu, dok su mu supruga i deca i dalje u inostranstvu.
