Lideri Australije, Indije, Japana i Sjedinjenih Država okupili su se u utorak u Tokiju sa obećanjem da će promovisati slobodan i otvoren indo-pacifički region, boriti se protiv klimatskih promena i sarađivati u odgovoru na pandemiju Kovida 19.
Govoreći na početku samita neformalnog saveza poznatog kao Kvad, predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu "više od samo evropskog pitanja, to je globalno pitanje".
On je dodao da se principi "teritorijalnog integriteta i suvereniteta, međunarodnog prava, ljudskih prava uvek moraju braniti bez obzira gde se krše u svetu".
Japanski premijer Fumio Kišida takođe je pomenuo sukob u svojoj uvodnoj reči, rekavši: "Ne možemo dozvoliti da se ista stvar dogodi u indo-pacifičkom regionu".
Dok su drugi članovi Kvada osudili rusku invaziju na Ukrajinu i uveli sankcije, Indija to nije učinila, a indijski premijer Narendra Modi nije pomenuo sukob u svom uvodnom obraćanju.
Novoizabrani premijer Australije Entoni Albanizi istakao je potrebu za rešavanjem klimatskih promena, rekavši da će njegova vlada preduzeti "ambiciozne mere".
"Mi ćemo delovati u znak priznanja da su klimatske promene glavni ekonomski i bezbednosni izazov za ostrvske zemlje u Pacifiku", rekao je Albanizi.
Samit je drugi uživo sastanak lidera za manje od godinu dana.
Bajden je u Japanu u okviru svog prvog putovanja u Aziju kao predsednik, nakon što je otputovao u Južnu Koreju.
On je u ponedeljak pokrenuo novu azijsko-pacifičku trgovinsku inicijativu, sa 13 zemalja koje su se prijavile, uključujući Indiju, Japan i Južnu Koreju.
Bajdenova administracija kaže da bi pokretanje Indo-pacifičkog ekonomskog okvira trebalo da pokaže ekonomsko angažovanje SAD u Aziji, uključujući veću saradnju po pitanjima kao što su lanac snabdevanja, čista energija i zaštita radnika.
Intervencija na Tajvanu
Bajden je u ponedeljak rekao da bi Sjedinjene Države bile spremne da intervenišu kako bi odbranile Tajvan ako bi Kina izvršila invaziju, a najnoviji Bajdenov komentar dovodi u sumnju dugogodišnju američku politiku "strateške dvosmislenosti" u vezi sa tim pitanjem.
Na konferenciji za novinare u Tokiju, Bajdena su pitali da li su Sjedinjene Države spremne da se "vojno angažuju u odbrani Tajvana", s obzirom na to da Vašington nije bio voljan da to učini posle ruske invazije na Ukrajinu.
"Da. To je obaveza koju smo preuzeli", rekao je Bajden, ne elaborirajući šta bi podrazumevala hipotetička odbrana Tajvana SAD.
To je Bajdenov poslednji očigledan pomak od pristupa "strateške dvosmislenosti" koji su američki predsednici dugo prihvatali kada su govorili o mogućoj kineskoj invaziji na Tajvan.
Kao odgovor, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je brzo uzvratilo, rekavši da Peking nema mesta za kompromis ili ustupke u vezi sa pitanjima koje se odnose na suverenitet zemlje.
Bajden je dao slične izjave u oktobru. U oba slučaja, zvaničnici Bele kuće su brzo pokušali da razjasne njegove komentare.
"Kao što je rekao predsednik, naša politika se nije promenila. Ponovio je našu politiku 'Jedne Kine' i našu posvećenost miru i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza", rekao je zvaničnik Bele kuće kasnije u ponedeljak.
Američki zvaničnik se, međutim, nije osvrnuo na Bajdenove komentare o tome da je stao u odbranu Tajvana.
Kina, jednopartijska autoritarna država, gleda na demokratski Tajvan kao na otcepljenu pokrajinu i dugo je obećavala da će je ponovo preuzeti i silom, ako bude potrebno. Poslednjih godina, Peking je slao veliki broj ratnih aviona da lete u blizini ostrva.
Bajden je u Tokiju rekao da Kina "koketira sa opasnošću", ali da ne očekuje da će Kina upotrebiti silu da pokuša da zauzme Tajvan, posebno ako se svet suprotstavi ruskoj invaziji na Ukrajinu.
"Očekujem da mnogo toga zavisi od toga koliko snažno svet jasno stavi do znanja da će takva akcija dovesti do dugoročnog neodobravanja", rekao je Bajden.
