Američki predsednik Džo Bajden u sredu je najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 700 miliona dolara, koji obuhvata raketne sisteme koji mogu da precizno pogode ciljeve na udaljenosti do 80 kilometara.
Rečeno je da su u paketu "naprednije rakete i municija", ali da nemaju domet da pogode teritoriju Rusije.”
"Sjedinjene Države će biti uz ukrajinske partnere i nastaviti da Ukrajinu snabdevaju oružjem i opremom da bi se odbranila", poručio je Bajden u saopštenju.
Bajden je najavio plan da Kijevu pošalje artiljerijske raketne sisteme visoke mobilnosti HIMARS nakon što je dobio uveravanja ukrajinskih vlasti da ih neće koristiti za napade na ciljeve na ruskoj teritoriji. Bajden je postavio taj uslov da bi pokušao da izbegne eskalaciju rata u Ukrajini, prenela je agencija Rojters.
Visoki zvaničnik Pentagona rekao je novinarima da će SAD u početku poslati četiri raketna sistema Ukrajini, i da će biti potrebne oko tri sedmice da se ukrajinske snage obuče.
"Ni jedan sistem neće preokrenuti rat. Ovo je borba nacionalne volje...dug, težak konflikt", rekao je Kolin Kal, podsekretar za odbranu.
Ukrajina je tražila višecevne sisteme za lansiranje raketa (MLRS), da bi imala oružje dužeg dometa kojim bi mogla da pogodi ruske trupe i zalihe oružja.
Kal je rekao da je Pentagon odlučio da ne šalje te sisteme nakon što je utvrdio da su dovoljne rakete kraćeg dometa.
"Ne procenjujemo da su im za trenutnu borbu potrebni sistemi sa dometom od više stotina kilometara", rekao je zvaničnik Sekretarijata za odbranu.
"Ukrajinci su nas uverili da ove sisteme neće koristiti za mete na ruskoj teritoriji", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken nakon susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Vašingtonu.
Osim raketa, novi paket američke vojne pomoći obuhvata municiju, radare, dodatne protivtenkovske raketne sisteme Džavelin, helikoptere, saopštili su američki zvaničnici.
Rusija je optužila SAD da "dodaju ulje na vatru" slanjem naprednih raketa Ukrajini. Džonatan Fajner, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće, rekao je za kablovsku mrežu CNN da je Bajden upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina direktno, i javno, na posledice ukrajinske invazije.
"Radimo upravo ono što smo rekli da ćemo raditi. Rusija je sama kriva za to, time što je izvršila invaziju na suverenu zemlju", naglasio je Fajner.
Komentarišući upozorenja Rusije, podsekretar za odbranu je naglasio da Moskva nema pravo veta na zapadnu pomoć Ukrajini da brani svoju teritoriju.
Bajden: Ne želimo rat sa Rusijom
Predsednik Bajden rekao je u utorak da je odlučio da Ukrajini obezbedi "naprednije raketne sisteme i municiju" kao deo napora SAD da pomognu Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, koja je ušla već u četvrti mesec.
Bajden je u autorskom članku u Njujork tajmsu napisao da su Sjedinjene Države pomogle Ukrajini oružjem i municijom kako bi ojačale svoju poziciju na bojnom polju i na kraju u mirovnim pregovorima sa Rusijom.
"Neprovocirana agresija, bombardovanje porodilišta i kulturnih centara i prisilno raseljavanje miliona ljudi čine rat u Ukrajini dubokim moralnim pitanjem", rekao je Bajden.
Odluka o slanju naprednijeg naoružanja usledila je nakon ranije nevoljnosti od strane Bajdenove administracije. Sam Bajden je u ponedeljak rekao da Sjedinjene Države neće slati rakete "koje mogu da pogode Rusiju".
Asošiejted pres je citirao visoke zvaničnike administracije koji su rekli da novi paket naoružanja, koji bi trebalo da bude detaljno predstavljen u sredu, uključuje rakete srednjeg dometa koje mogu da putuju oko 70 kilometara. Zvaničnici su takođe rekli da je Ukrajina dala uveravanja da njene snage neće ispaljivati rakete na rusku teritoriju.
Bajden je u utorak napisao da ne želi rat sa Rusijom.
"Koliko god da se ne slažem sa gospodinom Putinom i da smatram da su njegovi postupci samotni, Sjedinjene Države neće pokušati da dovedu do njegovog svrgavanja u Moskvi", rekao je Bajden. "Sve dok SAD ili naši saveznici ne budu napadnuti, mi nećemo biti direktno angažovani u ovom sukobu, bilo slanjem američkih trupa da se bore u Ukrajini ili napadom na ruske snage. Ne ohrabrujemo niti omogućavamo Ukrajinu da vršu udare izvan svojih granica".
Rusija je preuzela kontrolu nad polovinom ili više istočnog ukrajinskog grada Severodonjecka koji igra ključnu ulogu u pokušaju Moskve da zauzme industrijski region Donbasa, priznali su u utorak gradonačelnik grada i ukrajinski regionalni guverner.
Regionalni guverner Luganska, Serhij Gajdaj, rekao je da posle višednevnih žestokih borbi između ruskih i ukrajinskih trupa, snage Moskve kontrolišu veći deo grada, ali ga nisu opkolile.
On je u onlajn objavi rekao da je intenzivno rusko granatiranje onemogućilo isporuku humanitarnih zaliha ili evakuaciju 13.000 ljudi koji se još uvek nalaze u devastiranom gradu koji je nekada imao 100.000 stanovnika.
Gradonačelnik Oleksandr Striuk rekao je agenciji Asošiejted pres da su ruske snage, u"frenetičnom naletu", zauzele pola grada.
"Grad se u suštini nemilosrdno uništava blok po blok", rekao je Striuk. On je rekao da se nastavljaju teške ulične borbe zajedno sa artiljerijskim bombardovanjem.
U međuvremenu, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je u utorak da će embargo EU na većinu uvoza ruske nafte značiti da će Rusija dobiti "manje resursa, manje finansijskih resursa za hranjenje ratne mašinerije".
Borelj je rekao da iako EU ne može da spreči Rusiju da prodaje drugim kupcima, evropske zemlje bile su njen "najvažniji klijent" i da će morati da prihvati niže cene.
Lideri EU složili su se kasno u ponedeljak da zabrane dve trećine uvoza ruske nafte kao deo kompromisnog sporazuma o povećanju pritiska na Moskvu, uzimajući u obzir ekonomske efekte na neke zemlje EU koje se više oslanjaju na ruske isporuke nafte.
Embargo prekida dotok ruske naftu koja se isporučuje morem, a oslobađa naftu koja se uvozi cevovodima.
Mađarska, bez izlaza na more, zapretila je da će se suprotstaviti ograničenjima uvoza nafte, što bi bio korak koji bi ugušio napore za koje je potreban konsenzus svih članica EU. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da očekuje da će ambasadori EU u sredu zvanično podržati embargo, koji je deo većeg paketa sankcija.
Rusija je odgovorila na embargo tako što je u utorak dodatno smanjila isporuke gasa za Evropu, a državni Gasprom je saopštio da će prekinuti snabdevanje nekoliko "neprijateljskih" zemalja koje su odbile da ispune zahtev Moskve da gas bude plaćen ruskim rubljama.
Ukrajinski lideri dugo su pozivali na zabranu uvoza ruske nafte kako bi uskratili prihod Rusiji koji može da koristi za podsticanje svojih ratnih napora. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je svoj apel dok je ranije u ponedeljak razgovarao sa Evropskom unijom.
U kombinaciji sa obećanjima zemalja poput Nemačke da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će sporazum "efikasno smanjiti oko 90 odsto uvoza nafte iz Rusije u EU do kraja godine".
Ostali delovi paketa sankcija uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja pojedincima, a isključivanje najveće ruske banke, Sberbanke, iz SVIFT globalnog sistema finansijskih transfera. Evropska unija takođe zabranjuje tri ruska državna emitera da distribuiraju sadržaj u zemljama EU.
Lideri EU su se takođe složili da Ukrajini pruže 9,7 milijardi dolara pomoći za ekonomiju zemlje i napore za rekonstrukciju.
