Parlamentarni izbori u Srbiji su najzad završeni i Republička izborna komisija objavila je konačne rezultate prema kojima će ubuduće u Skupštini Srbije sedeti 120 poslanika SNS-a, 38 poslanika liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, dok će socijalisti imati 31 mesto. Uz njih koalicija NADA imaće 15 mesta, koalicija “Moramo” 13, a Dveri i Zavetnici po 10 poslanika.
Takođe, Savez vojvođanskih Mađara imaće pet poslanika, „Muftijin amanet“ tri, „Zajedno za Vojvodinu“ i SDA Sandžaka po dva, a posle završenih izbora u Velikom Trnovcu i Koaliciji Albanaca doline pripao je jedan mandat.
U ovom trenutku na potezu je vladajuća SNS i njen lider Aleksandar Vučić i od njih najviše zavisi kada će biti konstituisana Skupština i formirana vlada. Izborni proces je do sada bio prilično rastegnut, a kako u razgovoru za Glas Amerike ističe analitičar Dejan Bursać rokovi koje zakoni Srbije dozvoljavaju su vrlo široki i fleksibilni:
“Mi sad od kada su proglašeni konačni rezultati imamo rok od 30 dana za konstituisanje skupštine i još praktično 90 dana od tog momenta za konstitusanje vlade. Znači tehnički tek za četiri meseca možemo dobiti vladu i čak u nekim situacijama koje nisu bile krizne ti rokovu su korišćeni vrlo liberalno, odnosno vladajuće stranke vole da se rokovi prolongiraju jer se onda nalaze u tom nekom v.d. statusu i mogu da konsoliduju političku moć, pre svega u percepciji građana”.
Sam slučaj pet ponavljanja izbora u Velikom Trnovcu je okončan, prema mišljenju Bursaća, pre svega iz dva razloga:
“To je negde već postalo providno – peto ponavljanje izbora i ne možete više da se vadite na proceduralne greške. Ja verujem da i ljudima koji sede u ambasadama po Beogradu i pišu izveštaje već onako im je malo sumnjivo šta se tu dešava. Druga strana priče su Albanci i manjinsko predstavljanje, gde su oni pokušavali pošto-poto da dobiju taj jedan mandat. Nisu ga dobili originalno, pre svega zato što su se podelili na dve liste. To nismo imali ranije u slučaju Albanaca u Preševskoj dolini, oni su redovno imali poslanike u parlamentu, u onom sazivu koji je bio specifičan zbog bojkota imali su čak tri poslanika u parlamentu”.
Što se tiče buduće vlade i većine koja će je formirati, Bursać veruje da će se i na republičkom nivou preslikati slučaj Beograda, to jest da će SNS i SPS biti okosnica budućeg kabineta. Epizoda sa Draganom Đilasom i njegovom koalicijom je završena, a kao dugoročni partneri naprednjaci i socijalisti već deset godina sarađuju i prema mišljenju sagovornika Glasa Amerike tu ne treba očekivati velike promene:
“Dačiću i SPS-u se ne ide u opoziciju. Oni će čak pristati i na umanjenu ulogi u vladi, kao što su pristali 2020. Ja sam uveren da je SPS voljan da prihvati čak smanjenje apetita, samo da budu u vladi. Oni su stranka bez ikakvog opozicionog iskustva, oni su stranka koja verovatno zavisi, i svoju bazu i organizaciju održava iz te veze sa državnim budžetom i pozicijama”, kaže Bursać i ističe da ni SNS-u i Vučiću ne odgovara da stranka poput SPS-a bude na drugoj strani:
“Ne odgovara Vučiću da budu u opoziciji, da oni na konto Vučićeve proevropske priče, odnosno eventualnog uvođenja sankcija Rusiji, da mu SPS raste, pa da na sledećim izborima izađe na 20-25 posto. Tako da ja verujem da će to biti jedna vlada u kojoj će SNS biti dominantan, u kojoj će biti svakako i SPS-a i koju će podržavati manjine”.
Sa druge strane i sam izlazak na izbore i osvajanje skoro 100 poslaničkih mandata, čak i ovakve, veoma raznorodne opozicije je praktično veliki dobitak, najviše za građane Srbije. Bursać podseća da skoro četiri godine nije bilo opozicije u skupštinskim klupama i da se parlamentarni život konačno vraća u Srbiju:
“Imaćemo vrlo raznovrstan parlamentarni život jer kad pogledate – ušle su brojne stranke: ušli su i desničari, i nacionalisti, i zeleni, demokrate-proevropljani – biće tu kritika i kontrole vlasti sa različitih strana. Ne mogu naravno te stranke da utiču na neku stabilnost vlasti, ukoliko se SNS i SPS dogovore, premalo je to poslanika i dalje, ali mogu da utiču da ipak opozicija bude glasnija i da vlast ne radi ipak sve što joj je volja, jer će postajati javni kanal kontrole, a to je opozicija u parlamentu”.
A hoće li konačno ovaj parlamentarni saziv izdržati pun četvorogodišnji mandat – to je pitanje na koje niko još nema odgovor. Prema mišljenju Dejana Bursaća ovaj saziv skupštine izdržaće makar do 2024. godine, kada treba da se održe pokrajinski, to jest vojvođanski izbori, kao i lokalni izbori u većini opština u Srbiji.
